Izvor: B92, 03.Okt.2011, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka: 21 godina od ujedinjenja
Bon -- Brojnim svečanostima u Bonu, uz oštre mere bezbednosti, Nemačka je obeležila 21 godinu ujedinjene države koju vodi kancelarka Angela Merkel.
Iako mediji pišu da je u sećanju naroda više ostao pad Berlinskog zida novembra 1989. godine nego oficijelno i parlamentarno proglašenje ujedinjenja 3. oktobra godinu dana kasnije, oko 400.000 ljudi je ovog vikenda u Bonu slavilo praznik.
Centralna svečanost u Bonu je, istovremeno, i turistička atrakcija na kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se 16 nemačkih pokrajina predstavilo najukusnijim đakonijama i gurmanskim specijalitetima po kojima su poznate.
I ova, 21. godišnjica od ujedinjenja dve Nemačke i hiljade ''upumpanih'' milijardi evra pomoći od bogate braće sa zapada, obeležena je i dalje velikim razlikama između ''novih'' i ''starih'' pokrajina, između istoka i zapada ujedinjene države, koje je i Merkelova navela.
Reč je, pre svega, o demografskim razlikama, nezaposlenosti, koja je na istoku skoro duplo veća nego na zapadu i o imovinskim razlikama, navela je Merkelova uoči svečanosti u svojoj video-poruci.
Ekumenskoj službi božjoj i svečanostima u Bonu prisustvovao je ceo državni vrh.
Predsednik Ustavnog suda Nemačke Andreas Foskule je upozorio na opasnost desolidarizacije u Evropi i naglasio da se Evropa ne sme svesti na jednostavnu igru brojevima.
"Bez žive demokratije, Evropa neće dalje rasti'', rekao je Foskule. Upozoravajući da se Evropa zasniva na istorijskom saznanju da trajni mir, sloboda i blagostanje na ovom kontinentu mogu biti omogućeni samo kroz tesne saveze, on je rekao da to važi ''u dobrim, kao i u lošim vremenima''.
Istovremeno je zatražio i jače učešće građana i parlamenata u oblikovanju Evrope i rekao da se evropske instuticije ne smeju ''biti imune'' na kritike svojih građana.
Foskule je upozorio da popušta solidarnost unutar Nemačke i naglasio istorijske zasluge istočnih Nemaca koji su se izborili za svoju slobodu.
O Nemačkoj i njenim ljudima u Bonu je, na ekumenskoj božjoj službi, govorio kelnski nadbiskup kardinal Joahim Majsner, apelujući na Nemce da zadrže budno sećanje na ujednjenje i upozoravajući da iz glava i srca nekih ljudi još nisu nestali zidovi i barikade.
Nekoliko dana pre svečanosti nemački mediji su objavili da je Ludvig Erhard, "otac" nemačkog privrednog čuda, imao plan da od bivšeg Sovjetskog Saveza "otkupi" to jedinstvo za 100 milijardi tadašnjih nemačkih maraka.
Prema informacijama nemačkog nedeljnika "Špigl", Erhard je, kao nemački kancelar (na toj funkciji od 1963. do 1966. godine), želeo od Sovjetskog Saveza da kupi nemačko jedinstvo za 100 milijardi evra.
Erhard je tada smatrao da će nemačka finansijska pomoć dobro doći Kremlju i da je ruska privreda pod pritiskom, dok su američke diplomate tada, u svojim dosijeima, plan označili kao nerealističan i politčki naivan.
Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanje na vreme DR Nemačke kod mnogih izaziva bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu za prohujalom sigurnošću radnog mesta u državnim službama.
Posle ujedinjenja zemlje svet je ugledalo 15 miliona mladih Nemaca, rođenih u zajedničkoj državi, a sada u njoj živi 82 miliona stanovnika, kaže statistika.
Samo nekoliko dana pred obeležavanje 21. godišnjice života u zajedništvu, u jeku evropske dužničke krize i krize evra, polovina Nemaca je rekla da žali za dobrom, starom nemačkom markom.
U anketi, koju je objavio magazin "Fokus", za povratak marke izjasnilo se 50 odsto Nemaca, a 48 odsto njih kao pristalice evra, dok je pre godinu dana situacija bila skoro obrnuta - 50 odsto Nemaca je želelo evro, a 47 odsto priželjkivalo da se marka vrati.
Inače, centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog jedinstva se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica - ovoga puta je to pokrajina Severna Rajna Vestfalija, najmnogoljudnija pokrajina u kojoj živi oko 18 miliona ljudi i koja, takođe, sutra obeležava i svoj dan - 65 godina od formiranja. Pored krize, senku na ovogodišnju proslavu je bacila i akcija hapšenja četiri teroriste, poznatih u islamističkoj sceni zemlje, ali su oni ubrzo po hapšenju pušteni.
