Izvor: Politika, 06.Avg.2011, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalno blago
Kad je iz Hrvatske ovamo dojedrila vest da će jahta Željka Mitrovića, prošle godine privremeno zaplenjena “zbog neplaćenih taksi i carine”, uskoro biti prodavana na licitaciji, građani Srbije su, iz usta vlasnika Pinka, naprasno saznali da su sami oni vlasnici ovog trideset jedan ili trideset dva metra dugog, luksuzno opremljenog plovila.
„Radi se o klasičnoj otimačini srpske imovine”, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Mitrović, verovatno aludirajući na sličnost ovog slučaja sa hrvatskom vojnom akcijom „Oluja”, započetom 5. avgusta 1995. da odnese brojne živote i nebrojenu imovionu svojih građana srpske nacionalnostli koji nju, tadašnju Hrvatsku, doduše, nisu priznavali – ali im, ruku na srce, i nije bila data druga prilika da se, u novim okolnostima, izjasne o tome. Oglašavanje bitnog događaja licitacije Mitrovićeve, odnosno srpske, jahte, bilo je dan ili dva pre šesnaeste godišnjice od akcije koja se u Hrvatskoj obeležava kao nacionalni praznik, u Srbiji komemorativno žalosno, a koju Haški tribunal, podjednako omražen i od srpskih patriota i od hrvatskih domoljuba, karakteriše kao združeni zločinački poduhvat.
U to ime, a svojim povodom, Mitrović je rekao: „Postoji osnovana sumnja da se radi o akciji čiji je cilj da otetu srpsku imovinu jeftino prodaju nekom hrvatskom tajkunu. Moj brod je bio jedan od najvećih na hrvatskom Jadranu, ali pošto ne pripada njima, upadao je u oči, kao vlasništvo srpskog državljanina.” Ovim iskazom stvar se znatno komplikuje.
Željko Mitrović govori da je posredi njegov posed (vlasništvo srpskog državljanina, dakle, pojedinca), ali, i da je to srpska imovina, što bi značilo da je vlasništvo kolektivno a da su vlasnici svi srpski državljani. No, ni to nije sasvim jasno, jer kao vlasnik srpskog vlasništva pre se ukazuje država Srbija negoli njeni građani. O čemu se ovde radi?
Da li Mitrović hoće da kaže kako je srpska imovina i njegova imovina ili da je njegova imovina i srpska imovina? Tu stvar tek treba razjasniti. Ono što je tu i sada belodano, jeste to da, bez obzira da li govori o svojoj imovini kao srpskoj ili o srpskoj kao svojoj, on u vidu ima isključivo pokretnu imovinu koja se nalazi (zaplenjena) u Hrvatskoj.
U svom reagovanju na zakazanu hrvatsku licitaciju prodaje jahte koja je za njega specijalno i grđena u jednom od hrvatskih brodogradilišta, Mitrović je otkrio još ponešto, kako o svojim specijalnim vezama s Hrvatskom, tako i o specifičnosti informisanja u programima medijske kuće čiji je vlasnik. Najavljujući da će u svojim medijima, ne samo u Srbiji nego i u drugim državama, bivšim republikama socijalističke Jugoslavije, odsad bojkotovati hrvatske filmove i hrvatsku popularnu muziku, uopšte hrvatsku kulturu koju je dosad štedro popularizovao, vlasnik Pinka je rekao i ovo: „Na snagu je već stupila zabrana reklamiranja hrvatskog turizma. Takođe, više nikada nećemo biti u prilici da zataškavamo incidente i neprijatnosti koje srpski, bosanski i crnogorski državljani doživljavaju na letovanju u Hrvatskoj”.
Vredi, dakle, ponoviti da osim što je na svim sredstvima javnog informisanja koji su u posedu njegove medijske i producentske kuće, kao srpsku recipročnu meru hrvatskoj licitaciji, zabranio reklamiranje turističkih destinacija iz Hrvatske, Mitrović je saopštio da više neće zataškavati incidente koji se, ostavimo li po strani bosanske i crnogorske, dešavaju našim građanima u Republici Hrvatskoj na letovanju. To ne znači ništa drugo do da u informativnim emisijama urednici i novinari Pinka skrivaju ono što im je dobro poznato a tiče se bezbednosti svih onih koji su naprasito proglašeni vlasnicima jedne zaplenjene jahte u hrvatskom Jadranu – same srpske nacije, i to u svrhu reklamiranja turizma u Hrvatskoj. U sredstvima informisanja u Mitrovićevoj svojini, novinari su svesno i smerno dezinformisali građane.
Na ovo priznanje vlasnika Pinka da su opasne turističke destinacije reklamirane kao idealne za odmor, i da je tako obmanjivana srpska, i ne samo srpska, javnost, morala bi da reaguje Republička radiodifuzna agencija, naročito stoga što Pink poseduje nacionalnu frekvenciju.
Ovom prigodom, u ovom trenutku istine, Mitrović koristi grotresknu frazu „više nikada nećemo biti u prilici da zataškavamo”, na koju zvoni poligraf. Biti u prilici, uvek znači biti u dobroj prilici: biti u prilici da pomogneš, u prilici da saznaš, u prilici da otkriješ, u prilici da objasniš, a nikad – u prilici da odmogneš, da ne saznaš, da ne otkriješ, da ne objasniš ili u prilici da zataškavaš, jer nikada nisi u prilici kad si primoran na nešto, a ako si primoran, onda si u neprililici.
U stvari, gramatički je sasvim ispravno reći da si u prilici da lažeš, da prevariš, da preotmeš ili da zataškavaš istinu te da je izobličavaš po ceni reklamne poruke, samo što tada tvoj jezik ne laže, nego otkriva o kakvom subjektu govora je reč, pokazujući ga samog kao varku i prevaru. Jezik te izdaje.
Zlatko Paković
objavljeno: 07.08.2011.
