Izvor: Politika, 25.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teheran bliži od Zagreba, Beograd bliži od Sarajeva

Najviše zabrinjava to što su turske zastave po BiH nosili tinejdžeri, što znači da je poruka Mustafe Cerića – „Turska je naša majka” – naišla na najplodnije tlo u njihovim glavama, upozorava hrvatski književnik Zdravko Kordić

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Podvojenost u Bosni i Hercegovini, koju je sociolog Dževad Galijašević nazvao „nazor državom”, ispoljava se u mnogim prilikama, a posebno na velikim sportskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takmičenjima. Naročito kada igraju reprezentacije BiH, Srbije i Hrvatske. Tako je i na ovogodišnjem Evropskom fudbalskom prvenstvu, koje u Republici Srpskoj, za razliku od Federacije BiH, nije izazvalo nijedan izgred, jer na njemu ne učestvuje Srbija.

S druge strane, u Federaciji BiH tenzije i sukobi između Bošnjaka i Hrvata dostigle su takve razmere da je u novinama osvanuo i ovakav naslov – „Mostar kao Bejrut”. Do sukoba navijača i policije došlo je posle utakmice u kojoj je Turska, posle boljeg izvođenja penala, eliminisala Hrvatsku. Atmosferu koja je vladala u Mostaru, zagrebački „Večernji list” je u izdanju za BiH sažeo u sledeću rečenicu: „Sa zapadne strane beskrajna tuga, s istočne erupcija oduševljenja”. U tom oduševljenju, navodi izveštač „Večernjeg lista”, razvilo se na „desetke turskih zastava”. Uz to, uzvikivalo se: „Ovo je Turska” i „Gazi, gazi, ustaše”.

U Bugojnu je bilo još dramatičnije. Pod zastavama Turske i uz pokliče „Alahu ekber”, Bošnjaci su uništili nekoliko kafića čiji su vlasnici Hrvati. Sukoba i nereda je bilo i u Stocu, Čapljini, Konjicu... Reklo bi se, ništa novo. Jer i ranije je dolazilo do nemilih scena na i posle utakmica, posebno onda kada su snage odmeravali klubovi i bosanskohercegovačka reprezentacija sa rivalima iz Srbije i Hrvatske, odnosno njihovim selekcijama. Skandiranja „Ubij, ubij, Srbina”, „Ubij, ubij, Turčina”, „Gazi, gazi, ustaše” i slične pogrde, odjekuju stadionima u BiH i onda kada igraju banjalučki „Borac” i „Sarajevo” ili mostarski klubovi „Zrinjski” i „Velež”.

Profesor sociologije na banjalučkom Ekonomskom fakultetu dr Ivan Šijaković za naš list kaže da je, u suštini, reč „o sukobu identiteta koji se oživljava i manifestuje kroz sport”. „Sport, pogotovo kolektivni, više ne služi uživanju navijača u igri i takmičenju, već za isticanje političke poruke – koja je nacija bolja. A to onda nije sport nego politika. Bošnjaci se vezuju za Tursku, jer im je ona, u svesti, najbliža. Hrvati navijaju za Hrvatsku, a Srbi za Srbiju, što je i očekivano”, ocenio je Šijaković.

On, uz to, konstatuje i sledeće: „Navijanje je postalo pronalaženje uporišta za produženje borbe koja ovde tinja od završetka rata. Iznenađujuće pobede Turske bile su prilika Bošnjacima muslimanima da ukažu poštovanje svojim duhovnim precima i da na taj način, makar i posredno, pokažu kako su i oni jaki.”

Hrvatski književnik iz Mostara Zdravko Kordić nam je rekao da je „Srbima i Hrvatima nepojmljivo da muslimani Bošnjaci navijaju za Tursku”. „Bošnjaci s Turskom, osim religije, nemaju ništa zajedničko. Oni su slovenski narod, slovenske kulture, tradicije i jezika. Ako se složimo s tezom da navijanje nije hobi nego ljubav, onda je meni normalno da Hrvati navijaju za Hrvatsku, Srbi za Srbiju, a Bošnjaci za BiH. Takođe, normalno bi bilo da navijamo za svoje komšije, a ne za neke nama daleke države”, rekao je Kordić.

Za njega su neshvatljive poruke poglavara Islamske zajednice u BiH reis-ul-uleme Mustafe Cerića, koji je, pored ostalog, izjavio: „Turska je naša majka” i „Svi smo mi Turci”. Kordića najviše zabrinjava to što su, sudeći prema uzrastu onih koji su nosili turske zastave, Cerićeve reči na najplodnije tlo naišle u glavama tinejdžera, odnosno generacije koja tek stasava. „To je ono što mi ne daje previše prava na optimizam, kada je reč o budućnosti BiH. Tim pre što su Bošnjaci na svim utakmicama navijali za protivnike Hrvatske, kao što bi navijali i za protivnike Srbije, iako su Srbi i Hrvati deo BiH, ili Bošnjaci, možda, misle da nisu”, naglasio je naš sagovornik.

Potpredsednik Stranke za BiH Beriz Belkić je za „Politiku” rekao da su sukobi navijača na nacionalnoj osnovi posledica „nedostatka privrženosti BiH kao državi”. „Za mene je nepojmljivo da navijači u BiH nose zastave nekih drugih država, bez obzira na to da li su to zastave Hrvatske, Srbije ili Turske. Ja shvatam sport kao igru i takmičenje, a ne kao ispoljavanje nekih političkih poriva. Uvažavam i pravo ljudi sa simpatišu strane reprezentacije i klubove, kao što ja uživam u igri ’Mančester junajteda’. Ali to nije razlog da na ulici nosim njegovu ili zastavu neke reprezentacije u čijoj igri uživam”, kazao je Belkić.

Portparol Hrvatske demokratske zajednice BiH Mišo Relota nam je rekao da su Bošnjaci potrošili „potoke mastila da dokažu da je nenormalno da Hrvati navijaju za Hrvatsku, a Srbi za Srbiju, umesto da svi navijaju za BiH”. „Istovremeno, oni su na prošlom Svetskom fudbalskom prvenstvu masovno navijali za Iran, a sada navijaju za Tursku. I to im je normalno. S takvim razmišljanjem većinskog bošnjačkog naroda, sudbina BiH je krajnje neizvesna; pogotovo što najviše agresivnosti pokazuju mladi, što znači da pedagoško-vaspitni rad, počev od kuće pa nadalje, nije zadovoljavajući”, naglasio je Relota.

Boro Marić

[objavljeno: 26/06/2008.]

Nastavak na Politika...