Izvor: Glas javnosti, 15.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najgora voda u Bačkoj Topoli i Zrenjaninu
BEOGRAD - Voda za piće iz kontrolisanih vodovodnih sistema u Srbiji nije istog kvaliteta i dok u nekim delovima zemlje ispunjava sve domaće i međunarodne standarde, u drugima je neophodno da prođe visok stepen prerade da bi uopšte mogla da se pije, rekla je za Glas Dragana Jovanović, specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.
- Rezultati kvaliteta vode za piće nisu dramatični, jer uzročnici neispravnosti ne spadaju u grupu koja bi imala loš >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << uticaj na zdravlje, što znači da nisu izmerene povećane vrednosti teških metala, pesticida i drugih zagađivača u vodi za piće kontrolisanih centralnih vodovodnih sistema - naglašava Jovanovićeva.
Ona dodaje da se kvalitet pijaće vode može popraviti uvođenjem odgovarajućih tehničko-tehnoloških tretmana za preradu vode tamo gde ih nema, a gde postoji potreba, kao i adekvatnom sanitarnom zaštitom.
ZAKON
- Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe i podzakonskim aktom Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće predviđeno je da sve namirnice, pa i voda za piće, budu zdravstveno ispravne. Za njihovu ispravnost odgovoran je proizvođač. Sprovođenje zakona, kojim su jasno definisane norme za zdravstvenu ispravnost vode za piće, najosnovnija je mera za prevenciju zaraznih i nezaraznih bolesti koje se povezuju sa kvalitetom vode - rekla je Dragana Jovanović.
LOŠI VODOVODI
Najnekvalitetnije vodovodne sisteme imaju Bačka Topola, Apatin, Kikinda i Zrenjanin. Osim Vojvodine, lošu vodu imaju i Šumadija i Podunavsko-braničevski okrug.
Prema podacima koje je u publikaciji „Pokazatelji stanja životne sredine“ koju je objavio Institut „Batut“, od ukupno 155 kontrolisanih vodovoda, 74 njih ili 47,75 odsto su ispravni, odnosno imaju manje od pet odsto mikrobiološki i manje od 20 odsto fizičko-hemijski neispravnih uzoraka vode.
- Kada se posmatra kvalitet vode u Srbiji od 2005. do 2007. godine, može se reći da postoji trend poboljšanja jer je procenat vodovoda sa ispravnom vodom porastao sa 40 na 47 odsto, a procenat vodovoda sa mikrobiološkom neispravnošću smanjio sa 20 na 12 odsto. Što se tiče fizičko-hemijskog kvalitet vode, može se reći da je konstantan, što pokazuje da se proteklih godina nije ništa radilo u pogledu poboljšanja tehničko-tehnološkog postupka tretmana u preradi vode - objasnila je ona.
Prema njenim rečima, kada se poredi ukupan broj fizičko-hemijskih i mikrobiološki neispravnih uzoraka vode za piće na nivou cele Srbije, može se reći da je fizičko-hemijski kvalitet lošiji u odnosu na mikrobiološki.
- Posledice mikrobiološke neispravnosti vode mogu biti pojave crevnih zaraznih bolesti. Upravo zbog toga od izuzetnog značaja je adekvatno hlorisanje vode za piće - objašnjava ona.
Voda za piće, dodaje Jovanovićeva, mora ispunjavati i u fizičko-hemijskom i u mikrobiološkom pogledu kriterijume Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Tim pravilnikom za svaki parametar propisuje se maksimalna dozvoljena koncentracija, međutim, nemaju svi parametri isti uticaj na zdravlje. Institut "Batut" je ovlašćena institucija sa akreditovanim laboratorijama za analiziranje voda i to radi prema zahtevu, a podatke prikuplja iz svih lokalnih zavoda o kvalitetu voda iz centralnih vodovodnih sistema.
- Voda koju ljudi koriste za piće, a koja nije deo vodovodnih sistema - sa bunara ili izvora - kontroliše se samo prema zahtevu vlasnika samih bunara ili izvora, znači nesistematski i nekontinuirano, što predstavlja problem, jer oni koji se vodom za piće snabdevaju iz takvih izvora često ne znaju kakvog je kvaliteta ta voda, ne hlorišu je, pa su češće hidrične epidemije iz takvih vodnih objekata.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin
