Izvor: B92, 01.Dec.2014, 12:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od hormona srce brže kuca
Po znacima koje telo šalje prepoznaju se poremećaji štitaste žlezde. Pravilan rad ove žlezde važan je za kardiovaskularni i nervni sistem, reprodukciju
Štitasta žlezda je veliki regulator uma i tela, a u pojedinim slučajevima može da izazove mnoge probleme, posebno kod žena. Štitasta žlezda proizvodi hormone koji kontrolišu brzinu metabolizma - sistema koji pomaže telu da koristi energiju.
Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bazalnu potrošnju kiseonika i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, povećavaju minutni volumen srca, ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu količinu u telu.
Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus.
Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće. Kada nivo hormona postane previsok ili prenizak pojavljuje se mnoštvo različitih simptoma.
Simptomi hipertireoze
Među njima su obilno znojenje, stalno vlažna koža, slabost mišića, učestale stolice, poremaćej menstrualnog ciklusa, nervoza i razdražljivost, tremor, osećaj pritiska u vratu, povećan arterijski pritisak.
Oscilacije težine
Neobjašnjiva promena težine je jedan od najčešćih pokazatelja nepravilnog rada štitaste žlezde. Debljanje može biti znak manjka hormona (hipotireodizam), dok je naglo mršavljenje obično znak da telo proizvodi više hormona nego što je potrebno (hipertireodizam).
Gubitak kose
Ovo je još jedan u nizu simptoma koji ukazuje na to da su hormoni štitaste žlezde "ispali" iz ravnoteže. I manjak i višak hormona mogu da uzrokuju gubitak kose. U većini slučajeva kosa ponovo raste kad se produkcija hormona reguliše.
Termoregulacija
Nepravilan rad štitaste žlezde može da poremeti sposobnost tela da reguliše telesnu temperaturu. Osobe koji imaju hipotireodizam su obično zimogrožljive dok je onima sa hipertireodizmom uvek toplo.
Testiranje na pet godina
Tiroidni poremećaji mogu da izazovu promene u menstrualnom ciklusu i raspoloženju, pa žene ponekad ove simptome povezuju sa menopauzom. Ako se sumnja na problem sa štitastom žlezdom, jednostavan test krvi može da utvrdi da li je krivac menopauza ili poremećaj štitaste žlezde - ili kombinacija ova dva. Inače, testiranje na tiroidnu disfunkciju treba da se radi na svakih pet godina, počevši od 35. Oni sa simptomima ili faktorima rizika moraju češće da rade testove.
Natečen vrat
Otok ili uvećanje na vratu je vidljiv znak da nešto nije u redu sa štitastom žlezdom. To može biti pokazatelj manjka ili viška hormona, ali i težih bolesti poput cista ili drugih izraslina.
Jutarnja temperatura
Temperatura tela je odličan pokazatelj rada štitaste žlezde, pogotovo temperatura koja se meri odmah nakon buđenja. Ako je između 36,5 i 36,8, štitastna žlezda radi normalno. Ako je niža od 36,5 stepeni onda se radi o smanjenoj funkciji štitne žlezde, dok temperatura viša od 36,8 ukazuje na ubrzan rad ove žlezde, odnosno hipertireoidam.
Test bi trebalo ponoviti tri dana zaredom.
Promene srčanog ritma
Osobe sa manjkom hormona (hipotireodizam) mogu da primete da im srce kuca sporije nego obično, dok oni čija štitnjača proizvodi više hormona (hipertireodizam) imaju nešto brže otkucaje srca. Sve to može da utiče na povišenje krvnog pritiska, jako lupanje srca ili aritmiju.
Promene u raspoloženju
Hipotireodizam pacijente čini umornima, bezvoljnima i depresivnima dok hipertireodizam izaziva anksioznost, probleme sa spavanjem i nervozu.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Ambro / FreeDigitalPhotos.net
