Izvor: Dzungla.org, 24.Sep.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetnja kroz 300 godina liječenja
Oni koji žele da znaju kako izgledaju srce, jetra, bubrezi, pluća i kako funkcioniše telo - treba da posete muzej berlinske Univetzitetske klinike 'Šarite', jedne od najvećih u Evropi.
U ovoj klinici istražuju, leče i uče doktori i naučnici svetskog kalibra. Već više od 100 godina klinika 'Šarite' ima i muzej.
Još 1899. godine poverena je Patološkom muzeju. Poznati doktor Rudolf Virhov izborio se za muzej u kome bi mogao da izloži svoju bogatu patološko-anatomsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << zbirku.
'Na kraju svog životnog veka imao je približno 23 000 vlažnih i suvih preparata. Oni su prikazivali celokupno ljudsko telo ispod kože, čak i kako izgledaju bolesno srce, jetra, bubrezi i pluća', kaže Tomas Šnalke, direktor današnjeg Muzeja medicinske istorije.
Ova zbirka još je u istoj zgradi i dio je stalne postavke o razvoju zapadnjačke medicine u posljednja tri veka. Većem delu organa konzerviranih u teglama ni bombe iz Drugog svetskog rata, ni požar na krovu 50-ih godina - nisu mogli ništa.
Gosti obično razgledaju stare staklene vitrine sa eksponatima srca sa pejsmejkerom, kalcificiranom trbušnom arterijom, bubrezima i karlicom, zloćudnim tumorima i fetuse sa deformacijama.
'U prvoj polovini 19. veka ove deformacije bile su velika zagonetka za nauku. Zato su deformiteti intenzivno proučavani.
Verovalo se da bi se na osnovu bolesnih organa moglo zaključiti nešto i o zdravim organizmima“, priča Šnalke.
Na otvaranju muzeja 1899. Rudolf Virhov predstavio je celu seriju deformiteta, kao proizvoda prirode koji se još moraju naučno istražiti.
Iako se kao doktor i naučnik bavio isključivo telima umrlih, njegov cilj uvek je bilo zdravlje živih. On je želio da i u vrlo malim tkivima, čak i jednoj jedinoj ćeliji, otkrije znakove bolesti da bi se zatim pokrenuo ciljani tretman lečenja.
'Lečenje je naravno bilo povezano sa aktuelnim vremenom. Prije 150 godina čovek nije mogao da misli kao danas. Bili su još zarobljeni u njihovom vremenu' - kaže Šnalke za 'Dojče vele'.
Stalna postavka Muzeja medicinske istorije nudi dovoljno prilika za razmišljanje. Ipak, ne zadovoljava se muzej samo time da prikaže zbirke i zaostavštinu učenog gospodina Virhova, već vodi posetioca u šetnju kroz 300 godina medicinske istorije: od proboja, zabluda i svetskih bolesti - kao što su kolera, sifilis i tuberkuloza, do puštanja krvi i različitih shvatanja higijene, hirurških instrumenata, tehnika anestezije i mogućnosti operacije. Tu je i postavka o prisilnom sterilisanju koje su provodili doktori klinike 'Šarite' za vreme Trećeg rajha.
Svaka naoko obična bolesnička postelja priča životne priče pacijenata iz poslednjih 300 godina. Dorotea S. je sa 17 godina, 1727. godine, na svijet donela Fridriha Augusta koji je umro mlad od groznice. Hans G. obolio je od dečije paralize i ležao je tri dana 1958. Karl R. star 55 godina, zbog rane na desnom kažiprstu, dobio je trovanje krvi. Dve nedelje ležao je u veštačkoj komi i četiri puta je operisan. Zatim je njegovo stanje počelo da se postupno poboljšava.
'Ljudi u takvom stanju još su izazov za medicinu', kaže Tomas Šnalke.
( Izvor: Cafe, Srna )
