Izvor: Vesti-online.com, 08.Jul.2012, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muž vam nije veran? Neka mu usade gen za vernost!
Naučnici su pri proučavanju polnog života životinja došli do pet neverovatnih zaključaka. Da li bioni mogli da se primene i na ljude?
"Mužjaci mirnijih, monogamnih vrsta su imali viši nivo stres - hormona i superiornu sposobnost regulacije šećera u krvi od nemirnijih, manje monogamnih vrsti". Ovo je bio zaključak grupe naučnika koji su objavili istraživanje.
Istraživanja su se sprovodila na miševima i sve ukazuje na to da je: superiorna tolerancija protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << stresa i regulisanje šećera u krvi kod tih miševa povezana s monogamijom.
Naravno da su svi vrlo svesni da je rezultate prikupljene u laboratoriji na miševima teško povezati sa čovekom u svakodnevnom životu. Verovatno kod čoveka sve zavisi od toga da li je srećno ili nesrećno monogaman. Kod miševa s tim nema problema.
Britanski naučnici su zaključili: polno uznemiravanje mužjaka otera ženku u staništa, koje normalna vrsta u to vreme ne naseljava. Istraživanje je sprovedeno na ribama. Primer nam pokazuje zašto nastaju sigurne kuće i ženski fitnes centri.
"Ako je ženkama pacova omogućeno kontrolisanje ritma seksualne stimulacije koju primaju … njihov otpor prema parenju se zaista smanjuje ...“
Ista ekipa naučnika utvrdila je i sledeću činjenicu: "U polu-prirodnim okolnostima je polno ponašanje pacova krajnje promiskuitetno; pare se u grupama i uvek menjaju partnere. Taj obrazac ponašanja omogućava kako mužjacima tako i ženkama da kontrolišu količinu polne interakcije i tako osiguraju da užitak pri parenju premašuje užitak stvarnog parenja.“
Zaista komplikovano rečeno ako tako shvatimo naučnici nam poručuju da dobar osećaj traje duže od samog fizičkog seksa. Pacovi dakle s orgijama postižu da uživaju dugo i bolje. Od njih bi i ljudi mogli ponešto naučiti.
Ako citiramo: "S prenosom samo jednog gena u mozak poljskih miševa znatno smo povećali preferencije pri traženju partnera... Pokazali smo da je promena u izrazu delovanja samo jednog gena u širem kontekstu prethodno postojeće mreže gena i neurona može dovesti do velike promene socijalnog ponašanja.“
Poljski miševi su naime izuzetno poligamni. Uz genetsku promenu postignuta je i promena u ponašanju. Tako sve ukazuje na to da na naše promiskuitetno ponašanje utiče naš genetski sistem, svakako u većoj meri nego što smo spremni da priznamo. Sada barem imamo dobar izgovor za varanje.
Nastavak na Vesti-online.com...
