Izvor: Dzungla.org, 18.Mar.2014, 16:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kičma trpi zbog sedenja
Za kičmu se, ne bez razloga, kaže da je osovina našeg tela. Koliko će biti zdrava, zavisi od njenog kvaliteta i od toga da li je čuvamo. I pored toga mnogi je svakodnevno opterećuju i izlažu neprirodnim naporima. A svako takvo ponašanje za posledicu donosi neko oboljenje, objašnjava dr Goran Milojković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije iz Specijalističke ordinacije „Kičma – Spine“. – Kičma „kažnjava“ svog vlasnika, izazivajući jače ili slabije >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << bolove svuda gde se prostiru važni nervni putevi. Istovremeno, kičma je opterećena i degenerativnim oboljenjima, vezanim za starenje i menjanje njene fiziologije. Ko će, kada i koliko na ovaj način oboleti, umnogome zavisi od genetskog zapisa koji svako od nas nosi. Međutim, taj udeo je po najnovijim istraživanjima ipak mali, čak manji od pet odsto, što znači da je za njeno propadanje najviše odgovorno ponašanje svakoga ponaosob. Problemi sa kičmom najviše nastaju zbog lošeg sedenja i neaktivnosti. Savremeni čovek, bilo odrasla osoba ili dete, previše sedi za računarom, pred televizorom, u društvu sa prijateljima, apsolutno ne razmišljajući o položaju koji zauzima. Za decu je ovo naročito pogubno, jer ona već u toku razvoja imaju krivu kičmu, koju teško mogu da isprave kao odrasle osobe. Tako postaju sigurni kandidati za brojne druge komplikacije praćene bolnim stanjem. – U svakoj kalendarskoj godini, najveći broj radnih dana izgubljeni su na ime bolovanja zbog kičme i drugih zglobova. Oko 85 odsto pacijenata sa problemima u predelu leđa na bolovanju borave do sedam dana, dok ostalih 15 procenata, zbog bolovanja izgube i više meseci. Evropska istraživanja pokazuju da danas skoro sto odsto ljudi u toku života ima probleme sa kičmom, od kojih čak dvanaest procenata postaje invalid. Zato su pravilan pregled, dobra dijagnostika i pravilna terapija veoma važni. * Na šta se obraća pažnja tokom pregleda? – Ključno je znati osnovnu dijagnozu, odnosno poreklo bolova ili promena na kičmenom stubu. Vrlo je važan i podatak da li je osoba srčani bolesnik, dijabetičar, hipertoničar, da li su tegobe možda vezane za karcinom ili tuberkulozu… Kod bolesne kičme u kombinaciji je gotovo uvek nekoliko stvari. Zna se i da tegobe kičme dugoročno stvaraju psihosomatske bolesti koje uzajamno potenciraju tegobe u kičmenom stubu. Takođe, treba znati da ne postoje dva čoveka sa istom kičmom. Svaka kičma je kao otisak palca, potpuno individualna. Kada se to zna, pravi se logičan raspored i primarno leče najugroženija mesta. Potpuni uvid u njeno stanje daje laboratorija, rendgen i magnetna rezonanca. Međutim, i kada precizna dijagnoza iz nekog razloga izostane, vrlo blage, konkretno ciljane i jednostavne vežbe su dozvoljene. Ne predstavljaju kontraindikaciju za bilo koje stanje pacijenta. * Koje su vežbe najdelotvornije? – Blago dozirane, koje iziskuju saradnju i strpljenje istovremeno i lekara i pacijenta. Evropski vodiči dobre prakse za hroničnu i akutnu bol kičme navode vežbe i hiropraktiku, odnosno spinalnu manipulativnu tehniku ili “nameštanje kičme”, kao najvažnije metode lečenja. Za “obradu” kičmenog stuba, odnosno leđa u celosti, primenjuje se više metoda. Jedna od njih je takozvana strukturalna osteopatija blage mobilizacije, a podrazumeva aktiviranje mišića kičme i svih glavnih grupa mišića u telu. Meka hiropraktika predstavlja drugu metodu manipulacije, kojom se oslobađa blokirani pršljen kičmenog stuba. Naravno, nikako direktnim pritiskom na kičmeni pršljen, već na njegove završetke udaljene od kičmenog stuba. Na ovaj način se tretiraju sva bolna stanja, koja nekada mogu biti praćena i ukočenošću, ali i oduzetošću nogu.VRTOGLAVICA Degenerativne promene ispoljene u vidu spondiloze, okoštavanja, skolioze i kifoze, najviše zahvataju predeo vratne kičme dovodeći do otežane vratne cirkulacije i lošijeg snabdevanja mozga krvlju. Praktično, svaka neprirodna krivina u vratu i svi bolni problemi u vratu i ramenima imobilišu vratni deo kičme, skraćujući i smanjujući obim pokreta. Ukoliko još izostane fizička aktivnost, sigurno dolazi do hipotrofije ovog dela kičme. Siguran znak da se tako nešto dešava je česta pojava iznenadne vrtoglavice. Najefikasniji način rešavanja su nameštanje atlasa, cele kičme, istezanje, nezamenljive vežbe i ako je moguće plivanje. * Zbog čega su navedene metode uspešne? – Da bi uspeh bio potpun, pacijent pre njih mora da se pripremi. Priprema podrazumeva blago vežbanje i istezanje bolom zahvaćenih mišića, pa tek nakon toga nameštanje problematičnih zglobova. Istog trenutka kada se zglobovi vrate u fiziološki položaj, pacijent oseća olakšanje zbog smanjenog bola. Da bi efekat bio potpun, treba nastaviti sa blagim aktivnostima. Apsolutno mirovanje nije preporučljivo, već vežbe u ležećem položaju i blaga kretanja. Dozvoljeno je i lagano plivanje. Međutim, postoji i metoda trakcije, odnosno ekstenzije, koja podrazumeva istezanje kičmenog stuba. Ta metoda daje odlične rezultate kod određene grupe pacijenata. U svakom slučaju, kakav god da je problem sa kičmenim stubom, treba iskoristiti sve mogućnosti konzervativnog lečenja. Radikalnu, hiruršku metodu treba ostaviti za stanja gde je prisutno otežano mokrenje i pražnjenje creva. * Postoji li metoda na koju biste posebno ukazali? – Nameštanje atlasa, prvog vratnog pršljena, metoda je koja u poslednje vreme predstavlja novi i najefikasniji način lečenja problema kičme. Metoda koju je ustanovio Rene Šumperli, a kao tehnika ima naučni dokaz i vrlo je efikasna. To što je Šumperlijeva metoda još uvek u domenu alternativne tehnike i što se u početku primene dozvolila obuka i nemedicinskog osoblja, ne bi trebalo da bude razlog osporavanja trenutno najefikansije metode. Međutim, svakako treba voditi računa da ne dođe do zloupotrebe, odnosno primenjivati je onda kada za to postoji jasna indikacija. Posebno treba voditi računa o pacijentima kod kojih je do bolesti kičme dovela neka druga ozbiljna bolest, kao što je karcinom, tuberkuloza, dijabetes, jer je pristup lečenja drugačiji. Održavanju zdrave kičme pomaže redovno vežbanje ili plivanje. Dobro je imati i sobno vratilo u kući ili se posle vežbanja istezati na šipci u parku. PROBLEMI- Kičma, kičmena moždina i mozak su najvažniji organi ljudskog organizma. Nažalost, mozak je još nedovoljno istražen, a problemi kičme nisu ozbiljno shvaćeni od medicinskog establišmenta. Zbog toga i imamo pomalo čudnu situaciju u vezi sa njenim lečenjem. Odgovor pacijentu u ambulanti često je najbolji primer shvatanja problema vezanih za ovaj organ. Najčešće objašnjenje lekara je da bolesti kičme nisu opasne po život, od njih se ne umire, OpširnijeVečernje Novosti
