Izvor: Glas javnosti, 10.Maj.2010, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Simpo" neće zaboraviti svoje radnike
VRANJE - Srbija je puno platila zbog odbijanja političkog vrha da u poslednjoj deceniji prošlog veka podrži osnivanje i razvoj privatnog sektora, izjavio je predsednik kompanije "Simpo" Dragan Tomić, koji je od 1994. do 1997. godine bio ministar u Vladi Srbije, a od 1998. do 2000. potpredsednik vlade.
- Nije bilo sluha, ni spremnosti da se prihvati nova realnost i šansa za privredni razvoj koji su mogli da pruže mala i srednja preduzeća - rekao je Tomić.
On je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ocenio da je privatizacija giganata trebalo da se odvija na drugačiji način i da će sada biti veoma teško pokrenuti uništene fabrike.
Tomić je izjavio da je i Vranje izgubilo mnogo zbog takvog političkog stava.
- U Vranju se rodila ta ideja i, kada smo videli da nema širu podršku, mi smo u Simpu odlučili da je sprovedemo u delo. Pokazali smo, sa malim fabrikama koje su deo "Simpovog" sistema, da je to dobar koncept, kakav na Zapadu odavno postoji - rekao je Tomić povodom četiri decenije fabričkih novina "Simpo" i 15 godina od prvog izdanja njegove knjige "Mala preduzeća - velika šansa".
- Simpo ne sme da zaboravi lojalne radnike koji su od kompanije napravili ono što sada jeste i pomogli da preživi sve teškoće zbog raspada Jugoslavije, gubitka imovine, embarga pa i plaćanja ekstra profita, iako se pokazalo da je nepravedno naplaćen - izjavio je Tomić.
Prema njegovim rečima, osnovni zahtev budućim strateškim partnerima u procesu privatizacije džavnog paketa akcija u Simpu je da nijedan radnik ne sme da dobije otkaz.
Generalni direktor Simpa Slađan Disić ocenio je da poslovanje firmi u Srbiji "ugrožavaju previsoke cene koje imaju javna preduzeća za svoju robu i velika zahvatanja države". On je izjavio da Srbijašume imaju najviše cene za tehničko drvo u okruženju i da je ista situacija i sa derivatima koje prodaju javna preduzeća.
- Država po raznim osnovama ima 67 odsto zahvatanja na platu zaposlenih, dok je taj odnos u zemljama u okruženju od 35 do 53 odsto. Da li onda možemo da poslujemo na istim principima kao firme u tim zemljama - upitao je Disić.
