Izvor: Magyar Szó, 15.Sep.2015, 14:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugačije po pitanju izbeglica
Nakon pet godina, Sabolč Tolnai ponovo režira u pozorištu „Deže Kostolanji“, a ovog puta priprema predstavu o izbeglicama.
Pre nekoliko dana počele su probe prve predstave u ovoj pozorišnoj sezoni u pozorištu „Deže Kostolanji“ u Subotici. Produkciju pod nazivom „Egzodus“ umetnici će izvesti pod režiserskom palicom Sabolča Tolnaija, koji se kao režiser vraća u teatar nakon pet godina pauze. Poslednju svoju pozorišnu predstavu režirao je takođe u Kostolanji-u >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << pod naslovom „Živela ljubav!” U fokusu sadašnje produkcije najaktualnije je pitanje današnjice, pitanje izbeglica, a premijera se očekuje početkom novembra.
– Već izvesno vreme sam želeo da napravim film na osnovu dela Slobodana Tišme pod nazivom „Kralj šume“, na čemu smo i počeli da radimo. Povremeno smo izlazili u malu šumu nadomak Subotice iza deponije otpada, da snimamo, ali se stvarnost umešala u stvari i to na prilično neobičan način, jer su se odjednom pojavile izbeglice koje su prvo bile prisutne samo u scenografiji filma koji smo pripremali, a posle već i u scenariju života svih nas. Pitanje izbeglica je danas postala nezaobilazna tema sa kojom moramo da se bavimo, bez obzira da li osuđujemo ovu pojavu ili ne – naglasio je Sabolč Tolnai.
– U bliskoj prošlosti sam prilično mnogo vremena proveo među izbeglicama i susreo sam se sa zaista tragičnim sudbinama. Očigledno je da i među njima, kao i među nama, ima svakojakih ljudi, ali ako sam se već odlučio da režiram predstavu na ovu temu, nikako ne bih želeo da ostvarim produkciju koja bi se završila na tome da u zatvorenom pozorišnom prostoru izgovaramo veoma pametne i estetske stvari o ovim ljudima odnosno o svetu iz kojeg stižu, dok istovremeno napolju, na ulici prolaze na hiljade izbeglica pored nas. Moramo izaći među te ljude a ako već izlazimo, onda je veoma važno da to na neki način i za njih ima nekakvo značenje, da na neki način učestvuju u toj predstavi. A to znači da je proces rada veoma otežan, odnosno da je u velikoj meri ordeđeno i gde i kada će se predstava moći odigrati. Iz ovog ugla dodatnu teškoću predstavlja i to što se ovi ljudi kod nas zadržavaju svega nekoliko dana, jer to onemogućava eventualno pronalaženje nekoliko interesantnih osoba koje bi eventualno mogle da budu učesnici predstave i sa kojima bi mogli pokušati da stvorimo nešto interesantno. Navodno, među njima u velikom broju ima i onih koji su se upleli u krijumčarenje ljudi. Ali ako bismo se okrenuli prema ljudima koji su već pustili korenje među nama to bi rezultiralo lažnim stvarima. Moramo osloviti izbeglice koje su baš sada na putu jer predstava mora da govori baš o tom putu i u spoljnjem i u unutrašnjem kontekstu – objašnjava režiser „Egzodusa“ koji na naše pitanje vezano za dvojnost režiranja filma i pozorišta kaže da se ova dva posla u potpunosti razlikuju, jer oba zahtevaju potpuno različit proces rada, pa čak i razmišljanja.
– Moj film koji nosi naziv „Cvetovi zla“ nešto je bliži pozorištu nego ostali jer smo za scenografiju „Zorke“ izašli sa manje-više pozorišnom trupom gde smo i počeli snimanje, ali smo tada želeli pre svega da uhvatimo momenat. Radi se o dva potpuno odvojena sveta i ja se postavljam sasvim drugačije prema filmu i prema teatru. Kod filma moramo da razmišljamo u unapred izmišljenim šnitama, što znači da krajnja forma momenta koji želim da ovekovečim već onda mora da bude gotova u mojoj glavi kada smo na licu mesta, a u slučaju teatra moram prvenstveno da izmislim kako ću pokrenuti energije koje mogu rezultirati plodnim procesom stvaranja – rekao je Sabolč Tolnai dodajući da pored rada u pozorištu ima i planove na polju snimanja filmova.
– Trenutno imam više planova od kojih jedan radim sa dva režisera iz Budimpešte, sa braćom Buharov. To će biti filmska verzija jednog romana Ištvana Domonkoša napisanog 1969. godine. Pokušavamo da dobijemo sredstva za taj projekat od mađarske fondacije, a to znači da smo već skoro treću godinu u jednom procesu koji će prema našim očekivanjima rezultirati time da će naš film dobiti donaciju. Pored toga imam scenario o subotičkim jahačima magle, odnosno o zajednici čiji su članovi nekada bili u ozbiljnijoj međunarodnoj saradnji, ali kada je Subotica dospela u položaj da postane pogranični grad, ovaj sloj je jednostavno izgubio tlo pod nogama. Trenutno radim na ove dve teme, nadam se da će u bliskoj budućnosti biti gotovi i filmovi koji će sve to pokazati – kaže Sabolč Tolnai.
