Izvor: Blic, 28.Nov.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opera i fast fud
Možete li zamisliti kako ljudi izlaze u kasno veče iz opere po hladnom vremenu i umesto da krenu u dobar restoran, ako već ne idu kući, navale na fast fud?
Možda nije svakome lako zamisliti ali nije, otkako su vize ukinute, ni tako teško videti, a ni tako daleko. A ne morate ni kupovati skupe ulaznice, niti se patiti ako niste preterani ljubitelj opere, što poslovično mnogi nisu. Dovoljno je da budete na pravom mestu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u pravi čas, na ulici u ovom slučaju.
Ulica je u Beču, a bliže određenje je: negde blizu bečke Opere, gde se nalazi ono što se tamo zove „wuerstelstand", mi bi to prozvali kioscima sa kobasicama. Kako je rečeno, kada se predstava završi, tamo ćete sresti gomilu ljubitelja i posetilaca iste.
Prizor je zanimljiv jer su u Beču u operu ide adekvatno odeven, dakle u crnom odelu ili haljini, i ne biste takve očekivali na hladnoj ulici, sa plastičnom čašom piva u jednoj i kobasicama u drugoj ruci.
Naravno da bi se svaki od njih smrtno uvredio kada biste „wuerstelstand" uporedili sa „Mekdonaldsom", jer to, prvo, nije isto, drugo „wuerstelstand" je bečka tradicija, ali je teško oteti se pomisli kako su i jedno i drugo, zapravo, fast fud, različit po mestu nastanku, tradiciji i, donekle, po ponudi.
Uvredio bi se i ljubitelj ovdašnjih pljeskavica na poređenje sa „Mekdonaldsom", prezrenim i uredno lupanim simbolom omraženog nam američkog imperijalizma. Istina, kada je u tadašnjoj Jugoslaviji prvi „Mekdonalds" otvoren, beše u Beogradu, na utakmicu u Zagreb navijači su poneli ponosni plakat: „Mekdonalds 400 km". Ideološka vremena se posle promeniše, a pošto su navijači vrsta faune koja za paljenje, razbijanje i ubijanje mora da ima ideološku osnovu, lepo, od tada se ovdašnji „Mekdolandsi" često renoviraju.
Hoću reći da ono što se sada zove, a pod tim imenom najčešće ritualno proklinje, dakle brza hrana, fast fud, kako se kod nas piše, nisu izmislili Ameri da bi uništili srpske stomake prethodno sviknute na makrobiotiku. Potreba da se nešto pojede na brzinu, a po prihvatljivim cenama postoji odavno, posebno u gradovima, takoreći jedna urbana odlika.
A upravo je počela sezona kiselog kupusa i kobasica, nešto vrlo naše a i vrlo germansko. Sećam se kako sam sedeo u jednoj pivnici u Kelnu, došli smo nešto ranije, gosti su još bile porodice, po načinu odevanja sudeći siromašnije, potom su otišle i jednog časa su upale dame i gospoda u tamnim odelima i haljinama.
Ne znam da li je u pitanju bila opera ili pozorište, ali ovi su se opredlili da svoj kupus i kobasice pojedu i pivom zaliju sedeći, u toplom.
