Izvor: B92, 16.Okt.2012, 01:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Zaslužio sam nagradu, a ne sud"

Beograd -- Radovan Karadžić započeo odbranu u Hagu i rekao da bi trebalo da bude nagrađen za dobra dela tokom rata, umesto što je optužen za ratne zločine.

Bivši predsednik RS je optužen za genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata, terorisanje stanovništva Sarajeva i uzimanje "plavih šlemova" za taoce tokom rata u BiH.

Karadžić, koji se brani sam, negirao je krivicu i rekao da je broj žrtava u ratu četiri puta manji od onog koji se objavljuje u medijima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i dodao da je njegovim zaslugama "umanjena patnja običnog naroda".

"Umesto što sam optužen za zločine u našem građanskom ratu, trebalo bi da budem nagrađen zato što sam učinio sve što je u ljudskoj moći da do građanskog rata ne dođe i umanjim patnju ljudi. Zato što sam potpisao i sproveo brojna primirja i zaustavljao našu vojsku pred pobedama i stalno tragao za mirom i prihvatio četiri od pet mirovnih planova", rekao je Karadžić.

Po Karadžićevim rečima, Srbi nisu započeli ratne sukobe u BiH, već su to učinili muslimani, a on je lično zaustavio srpsku vojsku više puta kada je bila "nadomak pobede".

Suđenje Goranu Hadžiću pred Haškim tribunalom, poslednje pred tim sudom, počelo je danas uvodnom rečju Tužilaštva.

Karadžić je, govoreći smireno na početku svog izlaganja u sudnici, istakao da je "blag čovek, pun tolerancije i razumevanja", kao i da je lično zaustavio vojsku više puta kada je bila "nadomak pobede". On je naveo i da je puštao humanitarne konvoje da cirkulišu "iako su oni nekada korišćeni i za prevoz naoružanja".

"Kako vreme bude prolazilo, istina će postajati sve jača, a propaganda, laži i mržnja sve slabiji", rekao je Karadžić ukazujući na to da je broj žrtava rata u BiH preuveličan.

Karadžić je izjavio da nije bilo nijedne naznake da je posle ulaska srpske vojske u Srebrenicu 1995. u tom gradu neko ubijen, kao i da su srpske vlasti i međunarodna zajednica bili iznenađeni kada su saznali da svi muslimanski civili iz tog grada žele da odu.

Bivši lider bosanskih Srba rekao je i da su muslimanske snage pod rukovodstvom Nasera Orića odlučile da se 1995. povuku iz Srebrenice, a nakon toga su srpske snage ušle u grad, gde su zatekle većinom muslimansko stanovništvo.

On je više puta naglasio da nije dobio nijednu pismenu ili usmenu informaciju o tome da je posle ulaska srpskih snaga zabeležen ijedan incident sa smrtnim posledicama.

Karadžić je rekao da je tokom rata u BiH često više verovao međunarodnoj zajednici nego pripadnicima sopstvenog naroda što se, kako je dodao, pokazalo kao pogrešno.

"Posle dolaska Madlen Olbrajt, koja je videla neko telo na površini, koje je očigledno bio neko ko je stradao u vojnim okršajima, naredio sam najtemeljniju istragu svake smrti vezane za Srebrenicu", dodao je Karadžić.

On je, međutim, istakao da, nakon što ga je na mestu predsednika RS polovinom maja 1996. zamenila Biljana Plavšić, "nije više mogao da prati situaciju u vezi sa Srebrenicom".

Bivši lider bosanskih Srba je još rekao da su snage pod rukovodstvom Nasera Orića izbegavale Vojsku RS i da su "udarale tamo gde je meko", često ubijajući i masakrirajući srpske civile.

"Srbima u Bosni nije bilo u interesu da ratuju već samo da se brane, s obzirom da su imali pod kontrolom oko 60 odsto teritorije, i već tada se znalo da će BiH biti podeljena na tri dela", rekao je on i rekao da su muslimani, a ne Srbi, započeli rat.

Govoreći o Sarajevu, Karadžić je rekao da je "to njegov grad" i da je njegovo bombardovanje za njega predstavljalo besmislicu, ali da je problem predstavljala činjenica da je u samom gradu postojalo više od 2.000 muslimanskih vojnih ciljeva.

Uprkos stalnim apelima na međunarodnu zajednicu da se Sarajevo demilitarizuje, kazao je Karadžić, to nije učinjeno, već su muslimanskom stanovništvu sve vreme davane lažne nade da će biti zaštićeno.

Bivši predsednik RS je ocenio da su strani novinari naneli više štete od NATO bombi Srbima u Bosni, navodeći kao primere "inscenirane masakre na sarajevskoj pijaci Markale".

Prema njegovim rečima, takve slučajeve kao što su Markale, u kojima su bosanski muslimani ubijali sopstveni narod i podmetali lutke da bi pojačali utisak o žrtvama, bilo je moguće razotkriti jedino uz prisustvo nepristrasne strane. Nepristrasna strana nije postojala, jer su, dodao je, Ujedinjene nacije imale predrasude prema Srbima.

Kao prvi svedok odbrane Karadžića, koji se brani sam, svedoči ruski pukovnik Andrej Demurenko, koji je tokom bosanskog rata službovao u Unproforu u Sarajevu.

Demurenko će, prema najavi odbrane, posvedočiti da je istragom, koju je sam sproveo, utvrdio da minobacačka granata, koja je 28. avgusta 1995. ispred sarajevske pijace Markale ubila 43, a ranila 75 osoba, nije bila ispaljena s položaja Vojske RS, čiji je vrhovni komandant bio Karadžić.

Na Karadžićevom spisku 16 svedoka odbrane, koje namerava da izvede u drugoj polovini oktobra, su i vojni posmatrač UN Irac Pol Konvej i kanadski pripadnici Unprofora Džon Rasel, Mišel Gotje i Stefan Žudri koji će, kako se očekuje, takođe svedočiti o eksplozijama na Markalama.

Među prvim Karadžićevim svedocima su i oficir Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Stevan Veljović, kao i Blagoje Kovačević, Dušan Škrba, Milorad Džida, Dragan Maletić, Slavko Gengo i četiri zaštićena svedoka.

Prvi svedok: Markale nisu pogođene minobacačkom granatom

Prvi svedok odbrane Andrej Demurenko izjavio je danas pred Haškim tribunalom na suđenju Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid u BiH, da minobacačka granata koja je u avgustu 1995. ispred sarajevske pijace Markale ubila i ranila desetine i građana nije mogla biti ispaljena sa položaja Vojske Republike Srpske.

"Markale nisu bile pogođene minobacačkom granatom, to je bio teroristički akt na ulicama Sarajeva", rekao je ruski pukovnik Demurenko, koji je učestvovao u istrazi kao oficir Unprofora, sugerišući da je mina postavljena na tlu mogla imati isti efekat i ostaviti isti krater na tlu.

"Šansa da jedna granata iz minobacača pogodi jednu malu ulicu je jedan u milion, naročito ako je godinu dana ranije pogodila isto tako malu ulicu. To je potpuno nemoguće", rekao je svedok, aludirajući na prvu eksploziju na Markalama u februaru 1994.

Karadžić (67), tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant VRS, optužen je, između ostalog, za terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima, 1992-95.

Prema optužnici, granatu koja je 28. avgusta 1995. na ulici ispred Markala ubila ubila 43, a ranila 75 osoba, ispalila je VRS sa položaja oko grada.

Po optužnici, u prvom incidentu na Markalama 5. februara 1994. poginulo je 66, a ranjeno 140 građana.

Demurenko, koji je 1995. služio u Unproforu kao načelnik štaba u sektoru Sarajevo, izjavio je da je učestvovao u istrazi o drugoj eksploziji na Markalama i da je na pijaci bio dva sata posle eksplozije.

Kada se vratio u štab Unprofora, kako je naglasio, bio je iznenađen izjavom predstavnika međunarodnih snaga koji je okrivio bosanske Srbe, iako je istraga bila u toku.

Demurenko je posvedočio da je Unprofor potom iz balističkih rezultata istrage o eksploziji na Markalama, za koje je sugerisao da su bili ispravni, izveo pogrešan zaključak da je vatra otvorena sa položaja VRS.

"Oni su istragom utvrdili samo ugao pada granate i pravac iz kojeg je doletela i smesta su uprli prstom na takozvane agresore", kazao je Demurenko.

Na osnovu pravca iz kojeg je granata, po istrazi Unprofora, doletela, ruski pukovnik je, uzimajući u obzir snagu eksplozivnog punjenja granate, proračunao da je projektil mogao biti ispaljen sa tri položaja VRS oko grada, ali i sa isto toliko položaja Armije BiH bližim gradu.

Kako je posvedočio, Demurenko je zatim obišao sva tri položaja VRS i utvrdio je da je sa njih nemoguće ispaliti minobacačku granatu na područje Markala ili uopšte upotrebiti minobacač. Ti položaji bili su "na stenama, na obroncima ili u šumi", rekao je svedok, napominjući da ni na jednoj lokaciji nije pronašao nikakve tragove ispaljenja.

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Alan Tiger tvrdio je da je Demurenko pogrešno razumeo pravac koji su utvrdili Unproforovi francuski stručnjaci zbog različitih mernih jedinica.

Svedok je, međutim, uzvratio da to "nije bilo bitno" i da se služio pravcem ispaljenja koji su na karti utvrdili francuski istražitelji, ispitujući sve moguće položaje minobacača.

Služeći se prvostepenom presudom kojom je Tribunal osudio tadašnjeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomira Miloševića za drugo granatiranje Markala, tužilac Tiger je tvrdio da je Demurenko iz tehničkih razloga istražio samo uže, a ne šire područje mogućih minobacačkih položaja.

"Ja verujem sudu", odgovorio je svedok. Na pitanje tužioca da li to znači da odustaje od svog iskaza, kazao je da nije pravni stručnjak nego vojnik i da je sve što je mogao reći već rekao.

Karadžić je pitao Demurenka da li i dalje stoji iza svoje izjave sa jednog video snimka u kojem tvrdi da je pogrešno zaključeno da su bosanski Srbi granatirali Markale, na šta je svedok odbrane odgovorio "da u potpunosti stoji iza tog stava".

Na snimku koji je prethodno prikazan u sudnici, Demurenko neposredno posle drugog napada na sarajevsku pijacu Markale u avgustu 1995. godine pokušavao da dokaže da je istraga UN u kojoj je zaključeno da je minobacačka raketa bačena sa srpske strane, neprihvatljiva i netačna.

Demurenko je potom, odgovarajući na pitanja Tužilaštva, rekao da dokument koji je pokazao na snimku nije bio rezultat nekakve detaljne istrage, već jednog prostog izveštaja UN o mogućem smeru sa kojeg je ispaljen minobacački projektil. Unakrsno ispitivanje Demurenka, tužilac Alan Tiger nastaviće sutra.

Generala Miloševića, žalbeno veće Tribunala naknadno je oslobodilo krivice za Markale, usvajajući njegov alibi da kritičnog dana nije bio u BiH, ali ga je osudilo za terorisanje grada na 29 godina zatvora. U konačnoj presudi je utvrđeno da je granata na pijacu doletela sa položaja VRS.

Za izvođenje odbrane 600 radnih sati

Karadžić je za izvođenje dokaza odbrane tražio 600 radnih sati, ali mu je raspravno veće odobrilo 300 sati, koliko je za svoj dokazni postupak utrošilo i tužilaštvo. Odbrana je na tu odluku uložila žalbu, o kojoj još nije doneta odluka.

Na kraju odbrane, Karadžić namerava da izvede svedoke koji bi trebalo da negiraju iskaze svedoka -"insajdera" iz VRS. Odbranu pred Tribunalom, ukoliko odluči da svedoči, okončaće sam Karadžić.

Krajem juna, pretresno veće Tribunala odbilo je Karadžićev zahtev da bude oslobođen posle dokaznog postupka optužbe, zasnovan na tvrdnji da njegova krivica nije dokazana.

Sudije su utvrdile da je u prvom delu suđenja izvedeno dovoljno dokaza protiv Karadžića po 10 tačaka optužnice, uključujući i onu za genocid u Srebrenici, ali su ga oslobodile krivice za genocid nad muslimanima i Hrvatima u BiH, van Srebrenice. Na tu odluku, tužilaštvo je uložilo žalbu.

Karadžić je optužen za genocid nad više od 7.000 muslimana u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, od 1992. do 1995. godine.

Suđenje Karadžiću počelo je krajem oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek u aprilu 2010.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podneo krajem jula 1995, ali je on ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije. Devet dana kasnije, prebačen je u pritvor Tribunala u Sheveningenu.

Nastavak na B92...

Akter: Karadžić danas započinje odbranu

Press: Karadžić: Nije bilo naznake da je u Srebrenici neko ubijen