Izvor: Mondo, 01.Avg.2018, 14:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tako je govorio i radio Josif Pančić
Na današnji dan, 1. avgusta 1877. godine u zaseoku Đurići na planini Tari, Josif Pančić pronašao je novu vrstu omorike koja je po njemu dobila ime - Pančićeva omorika. Prisetimo se reči i dela ovog znamenitog srpskog naučnika...
"Mi se više ne zadovoljavamo onim, što su drugi saznali, ili što smo gotovo od predaka nasledili; mi podvrgavamo novoj analizi hipoteze, kojima se svet od vekova klanjao, mi napuštamo istine, koje su nam se do skora neoborive činile, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << mi se maštamo za tajne, za koje smo dugo držali, da su čovečijem umu nedostižne.... Mi zaziremo od najsjajnijih teorija, ma kad ili ma kime one izrečene bile, i ne primamo ih, dok se kritički ne uverimo, da se slažu sa jasnim i utvrđenim zakonima prirodnim", govorio je svojevremeno jedan od najvećih srpskih prirodnjaka i naučnika Josif Pančić.
.......
Lekar po pozivu, a botaničar po naklonosti Josif P. Pančić, rođen je 1814. godine u selu Ugrini, u Bribirskoj opštini, na padinama severnog Velebita, u današnjoj Hrvatskoj.
Roditelji su mu bili siromašni, a stric mu je bio u Gospiću arhiđakon, pa ga je uzeo kod sebe i starao se o njegovom školovanju. Osnovnu školu Josif Pančić završio je u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, a medicinu u Budimpešti 1842. godine.
Za vreme boravka u Beču upoznao se i sprijateljio s Vukom Karadžićem, na čiji predlog je odlučio da dođe u Srbiju u maju 1846. godine, za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića.
U prvo vreme, nije mogao da nađe posao. Čekajući na postavljenje u Srbiji, obilazio je užički kraj i bavio se izučavanjem biljnog sveta.
Tada je u neposrednoj okolini Jagodine vladao trbušni tifus, pa ga je Avram Petronijević, ministar inostranih poslova i vlasnik fabrike stakla, pozvao da dođe u tu oblast i pomogne u suzbijanju bolesti. Pančić je prihvatio i za pola godine uspešno suzbio tifus.
NARODNI UČITELJ: Ovako je lečio Vasa Pelagić
Tokom svog boravka u tom kraju, upoznao se s biljnim svetom Jagodine, Belice i Crnog vrha.
Stanovnici Jagodine su veoma zavoleli Pančića zbog njegove marljivosti i savesnosti, i kada je on dobio ponudu za radno mesto u Negotinu, oni mu nisu dozvolili da ih napusti.
Pančić je postavljen za okružnog jagodinskog lekara u početku 1847. godine, a već u novembru je bio premešten u Kragujevački okrug.
Za vreme boravka u Jagodini upoznao je Ljudmilu, ćerku barona inženjera Kordona, s kojom se venčao u januaru 1849. godine.
Godine 1855. Pančić je prvi put čuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta četinara - omorika.
Foto: MONDO/Nataša Petrović
Deset godina kasnije je dobio dvije njene grane, a trebalo je da prođe još deset godina da na planini Tari, u zaseoku Đurići, 1. avgusta 1877. godine pronađe do tada nepoznati četinar - omoriku koja je po njemu dobila ime - Pančićeva omorika (lat. Picea omorika).
Tokom svog višegodišnjeg rada otkrio je 102 i opisao oko 2.500 biljnih vrsta, a takođe je proučavao ptice i ribe i otkrio dve vrste skakavca.
Prvi je naučno opisao, obradio i sistematizovao floru Srbije i bio je otac ekologije ove zemlje.
Dva veka Josifa Pančića
Umro je 25. februara 1888. godine.
Po Josifu Pančiću imenovan je i Pančićev vrh, najviši vrh na planini Kopaonik, gde se nalazi i mauzolej u koji su preneseni njegovi posmrtni ostaci 1951. godine.
