Izvor: Blic, 07.Mar.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebrenica
Srebrenica je moralno pitanje. Srebrenica je danas u Srbiji prevashodno političko pitanje jer je pitanje jedne skupštinske rezolucije koja je, po prirodi stvari, prevashodno politički čin.
I onda se sve odvija po pravilima politike koja vam se mogu sviđati ili ne ali su takva kakva su, dakle podložna i partijskim interesima ali i državnim, međunarodnim obavezama Srbije, pitanje hoćemo ili nećemo u Evropu, kako hoćemo, kako nećemo itd. Političko i moralno ne moraju uvek >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti u sukobu, štaviše, ne bi ni smeli biti – ali nekih razlika, ruku na srce, uvek može biti, ne samo ovde, ne samo sada. Zato je važno istaći da je pitanje Srebrenice moralno pitanje koje se ne tiče samo Skupštine ni njenih rezolucija.
Nekada se ovde rado i vrlo često citirao Marko Miljanov: kako je junaštvo braniti sebe od drugog, a čojstvo drugog od sebe. Citat je, već duže vreme, nešto izašao iz mode i čovek se može pitati zašto. Da li zato što danas može imati i nezgodnih implikacija, za razliku od vremena apstraktnog mudrovanja kada dokazivanje sopstvene širokoumnosti nije moglo nimalo boleti? Istini za volju, u slučaju Srebrenice, Miljanov je potpuno neprimenljiv. O čojstvu je cinično govoriti, a ni nekog naročitog junaštva, kada se uzme u obzir odnos snaga na terenu, nije bilo.
Ali ga se ovde vredi setiti. Možemo, naravno, govoriti da je svaka žrtva jednostavno žrtva, a svaki zločinac jednostavno zločinac i onda se stvari čine, moguće samo čine, jednostavnijim. Ali postoji način mišljenja u kojem se posebno ističu "naše” žrtve. Bez znakova navoda.
Pitanje koje logično proizilazi: šta je sa našim zločincima? Opet bez znakova navoda. Ako su naše žrtve više žrtve zato što su naše, šta su naši zločinci? Da li su oni, zato što su naši, zločinci više ili manje?
Ćutanje i izbegavanje teme, zbog kojih je sada Srebrenica ovde prevashodno političko pitanje, a malo moralno, osim što govori o licemerju i oportunizmu, može da skriva i ideju da su naši, ipak, prevashodno naši.
Opasna ideja, ne zbog međunarodnih odnosa ili pitanja vezanih za EU. Ona su, ovde, nebitna. Ideja je opasna jer uspostavlja jedno pravilo ponašanja po kojem "mi” smemo sve, ili makar smemo više nego drugi i da to može, u krajnjoj liniji, biti opravdano.
Ovde je "mi” nimalo slučajno pod znacima navoda. "Mi” može biti nacija – ne samo srpska. Ali kada se ovaj aksiom prihvati, pojam "mi” – kao nedodirljivih, onih čija se sva (ne)dela mogu pravdati počinje opasno da se širi.
O čemu nas uče i istorija i svakodnevica. "Mi” može biti svašta, od navijača do velikih korporacija. "Mi” smo nosioci, otelotvorenje istine i pravde i sve što činimo je ispravno.
Zato se, vrlo tradicionalistički, treba setiti i Miljanova. Zbog nas. I zato što je raspravljao o moralu, ne o politici.
