Izvor: Politika, 29.Jan.2012, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo plaćena istina
Umesto da se nadležni organi pozabave mojim navodima o kriminalu, korupciji i uticaju politike na pravosuđe, oni su ostali gluvi i nemi
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da je osnovni zaključak Međunarodne konferencije o ljudskim pravima – održane krajem prošle godine u Banjaluci – da pravosuđe ugrožava ljudska prava u Bosni i Hercegovini, potvrđuje i slučaj uglednog banjalučkog pravnika Krstana Simića. On je, zbog ukazivanja na korupciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i uticaj politike u pravosuđu, razrešen dužnosti sudije Ustavnog suda BiH.
„Jedini razlog moje smene sa mesta sudije Ustavnog suda BiH jeste što sam javno ukazao da postoje indicije o kriminalu i korupciji i političkom uticaju ne samo u ovom, već i u celom pravosuđu BiH. Moja smena je rezultat dobro osmišljene akcije, koja je trebalo da skrene pažnju javnosti sa problema na koji sam ukazao. Umesto da se nadležni organi pozabave istraživanjem o onom na šta sam ukazao, oni su, da tako kažem, ostali gluvi, slepi i nemi. Na kraju, skupo sam platio obelodanjivanje istine. Obrazloženje je bilo da sam izjavom naneo štetu ugledu Ustavnog suda“, rekao je za „Politiku“ Krstan Simić.
On je dodao da je njegov slučaj „klasičan primer povrede prava na govor“. „Ako su mene kaznili zbog onog što sam rekao, to je poziv svim ostalim sudijama i tužiocima da ćute o kriminalu i korupciji“, naglasio je Simić.
On je ukazao i na značajnu ulogu političkog uticaja u bosanskohercegovačkom pravosuđu i istakao da je ovaj problem posebno izražen u Federaciji BiH, Sudu i Tužilaštvu BiH. Simić je rekao da pojedine stranke iz Federacije BiH, pogotovo preko predsednice Suda BiH Meddžide Kreso, pokušavaju da ostvare svoje političke ciljeve.
„Najbolji primer za ovo je odbijanje Meddžide Kreso da BiH i Srbija potpišu protokol o saradnji u istragama i procesuiranju ratnih zločina. Jer, odbijanjem da potpiše protokol, ona je, pod uticajem sarajevskih političkih stranaka, praktično učinila sve da se bošnjačko ratno i vojno rukovodstvo zaštiti od izvođenja pred lice pravde. I da se tako zadrži stereotip o dobrim i lošim momcima. Prvi su, naravno, Bošnjaci, a drugi Srbi“, konstatovao je Krstan Simić.
On se osvrnuo i na slučaj Milorada Dodika i njegovih saradnika, koji su bili osumnjičeni za zloupotrebu položaja prilikom izgradnje Administrativnog centra Vlade RS, Radio-televizijskog doma i autoputa Banjaluka – Gradiška. Ispostavilo se da nema dokaza za ono što su na početku istrage tvrdili Tužilaštvo BiH i Agencija za istrage i zaštitu BiH, pa je proces obustavljen.
„I ovo je primer da pravosuđe, bez ikakvih realnih razloga, progoni političare, koji nisu po volji Sarajeva. Slično se postupilo i u slučaju bivšeg predsednika RS i člana Predsedništva BiH Mirka Šarovića, nekadašnjeg premijera RS Mladena Ivanića i lidera Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragana Čovića. Dobro bi bilo da bivši glavni tužilac BiH Milorad Barašin kaže pod čijim je pritiskom poveo istragu protiv Dodika. Bez otkrivanja centra opasnih namera, nezavisno pravosuđe nije moguće“, poručio je Krstan Simić.
Naš sagovornik je ukazao na još jednu anomaliju – rad stranih sudija i tužilaca u Ustavnom sudu, Tužilaštvu i Sudu BiH. „Ovo je presedan u svetu, jer ni u jednoj drugoj državi nema stranih sudija i tužilaca. Vreme je da Parlamentarna skupština BiH donese zakon o Ustavnom sudu, kojim će urediti način njegovog rada i staviti tačku na rad stranih sudija u najvišoj pravosudnoj instanci u BiH“, stav je Krstana Simića.
Kada je reč o reformi pravosuđa, Krstan Simić nema dileme: „Neophodno je birati stručne sudije i tužioce, jer oni su najhrabriji u obavljanju svog posla. Time bi se postigao osnovni cilj – da pravosuđe bude u funkciji stručnosti, odgovornosti i interesa građana. Osim toga, neophodno je da politika konačno shvati da je opšti interes nezavisno i stručno pravosuđe. Sledeće, izuzetno je važno da se ozbiljno preispitaju sve informacije o korupciji u pravosuđu“.
Boro Marić
objavljeno: 29.01.2012
