Izvor: Politika, 04.Feb.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skriniranje skrininga
Povodom teksta „Kako skrining postaje srpska reč“, ,,Politika“, 30. januara
Sreća je što „Politika“ spremno prihvata svoju ulogu nacionalne institucije, pa o jeziku brine čak i više od onih koji su za to bar formalno najpozvaniji. Taj siroti jezik, manje čuvan i normiran od svih izdanaka koji su, bilo veštački bilo spontano, iz njega proistekli, izložen je pogubnim nasrtajima malo obrazovanih, pretencioznih, pomodarstvu sklonih pojedinaca. U tome prednjače političari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i birokrate zadužene za pisanje zakona.
Ministar koji nam je obećavao korist od 1.000 evra po osobi kasnije je počeo da govori o benefitu kao povoljnosti koja se, valjda, kvalitativno razlikuje od „proste“ koristi, profanisane upravo njegovom zaslugom. Jedinica za implementaciju projekta rekonstrukcije kliničkih centara godinama je uzalud postojala bez ikakvih rezultata, a da je neko od dva tuceta zaposlenih obavešten da implementacija znači primenu, možda bi i zaslužio platu. Njihove kolege iz centara za farmakovigilancu iznenadile bi se kada bi čule da im se „otmeno“ nazvan posao u prevodu svodi na farmakološku budnost ili pozornost. Takvih primera je bezbroj.
U prošlosti smo imali obrazovane i umne stručnjake, inženjere i lekare, koji su po povratku sa studija iz inostranstva stvarali čitavu terminologiju iz svojih oblasti. Da nisu, voz bismo danas zvali cug, a slepo crevo blinddarm.
Sada se u „Politici“ postavlja pitanje „Kako skrining postaje srpska reč“? Neki predlažu da se skrining prihvati, ali samo „kao uži politički termin“. Nažalost, ta pomalo rogobatna reč davno je prihvaćena, i to u medicini. Pre više od tri decenije predlagao mi je poznati sarajevski epidemiolog Jaša Gaon da studentima predajemo o rešetanju ili pročešljavanju. Odgovorio sam mu da je kasno, jer su svi već govorili o skriningu raka dojke, tuberkuloze itd., a ni ponuđena dva rešenja nisu zvučala obećavajuće.
Šteta je što se tada nismo setili izraza probir koji su u međuvremenu počeli da koriste Hrvati. Ta uspešno nađena reč savršeno odgovara suštini medicinskog skrininga, kao preliminarnog izdvajanja moguće obolelih od ostalih ispitanika (tek potom, bar teoretski, sledi dijagnostika).
Naravno, to se odnosi na medicinu, jer u pristupanju EU nema probirljivosti, već bespogovornog prihvatanja. Otuda logično zvuči predlog da se golgota kroz koju ćemo prolaziti na putu za Evropu nazove provera(vanje), jer je to blisko suštini celog procesa.
Jedno je savršeno jasno: skrining u medicini i politici bitno se razlikuju. Skrining je u medicini već ustaljen termin, odnosi se na pojedince i ima karakter dobrovoljnosti, zasnovane na pojedinačnoj odluci svakog ispitanika. U politici se taj pojam tek prihvata (ukoreniće se ukoliko mu se hitro ne nađe zamena), primenjuje se na celu zemlju i njeno zakonodavstvo, a dobrovoljnost je vrlo uslovna, jer više liči na ulazak u svemirski brod nego u tramvaj s mnogobrojnim usputnim stanicama.
Iza oba skrininga je ista etimologija. Poslednjih stotinak godina ima se u vidu vertikalna površina na koju se projektuje slika, tj. filmsko platno. I poruka je ista: sve se jasno vidi, bilo zdravstveno stanje pojedinaca bilo portret ustrojstva države.
A terminološko rešenje za politički skrining nametnuće političari. Jedino pitanje jeste da li će hteti da razmišljaju ili „trebaju da odmaraju“.
Profesor univerziteta
Zoran Radovanović
objavljeno: 04.02.2014.
