Izvor: N1 televizija, 15.Jun.2017, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD zabrinute zbog ruskog centra u Nišu
Sjedinjene Američke Države su zabrinute zbog izgradnje ruskog humanitarnog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa za osoblje koji je Rusija tražila, rekao je visoki zvaničnik Stejt dipartmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji. Vučić bio protiv referenduma u RS.
Brajan Ji je na pretresu o situaciji u Jugoistočnoj Evropi, održanom u Pododboru za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u Senatu, objasnio da je od vitalnog značaja za SAD da Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << ide ka EU, iako ima kulturološke i istorijske veze sa Rusijom, prenosi Glas Amerike.
„Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za svoje osoblje. Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU“, rekao je Ji.
Prema njegovim rečima, Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga, nije pozitivan pomak.
"Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije“, rekao je Ji.
Prema njegovim rečima, Rusija koristi zavisnost zapadnog Balkana od njenog gasa, kao i slabosti tamošnjih država: korupciju, neslobodne medije, tenzije među susedima.
"Trend je zabrinjavajući, ali ne mislim da smo izgubili bitku. Crna Gora je uspela da se odupre uticaju Rusije, vidimo da se i situacija u Makedoniji stabilizovala uz našu i pomoć EU“, rekao je Ji.
Potpredsednik Pododbora, senator Kris Marfi ocenjuje, međutim, da predlog budžeta SAD ne govori u prilog većem američkom prisustvu na Balkanu.
Podseća da su fondovi za stranu pomoć za Albaniju smanjeni za 98 odsto, Hrvatsku 60 odsto, Kosovo 48 odsto, BiH i Makedoniju za po 40 odsto, Crnu Goru 34, a Srbiju 31 odsto.
Ipak, i senatori i učesnici pretresa smatraju da je, osim finansijske, važna i diplomatska podrška SAD zapadnom Balkanu.
Izvršni potpredsednik Atlanstkog saveta Dejmon Vilson je ocenio da "američka ravnodušnost danas može da izazove krizu sutra“ i podsetio da i EU ima svoje probleme, te da je Balkan zato prepušten Rusiji.
"Vreme je da se angažujemo na tome da sve balkanske zemlje sprovedu reforme i da mogu da postanu članice NATO. Da osigurano da članstvo Crne Gore bude uspešno i da razmislimo o dugoročnom američkom vojnom prisustvu u regionu. Stalno prisustvo američkih u okviru NATO snaga na Kosovu može da spreči uticaj Rusije“, rekao je Vilson.
Vučić tražio da se ne održi referendum
Ji je takođe kazao da je Aleksandar Vučić, dok je bio premijer, "privatno i javno" tražio od Milorada Dodika da ne održi referendum u RS-u.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara u sredu je na saslušanju u senatskom odboru za rekao da je Rusija najviše ohrabrivala Dodika da se održi sporni referendum o danu državnosti RS koji je zabranio Ustavni sud BiH, dok je Vučić pokušao da spreči referendum jer destabilizacija BiH nije u interesu Srbije.
"Premijer, sada predsednik Vučić intervenisao je privatno i javno kod predsedika RS i rekao da nije u interesu Srbije, da Srbije ne želi da se ilegalni referendum u RS održi. To je ilegalan referendum zato što krši odluku Ustavnog suda, ali ga je liderstvo RS ipak održalo", rekao je Ji.
Ji je rekao da je zabrinut zbog ruskog centra u Nišu jer bi mogao postati "špijunski centar" ili nešto slično ako bi dobio specijalni diplomatski status, dodajući da su SAD prenele vlastima u Beogradu da je važno da Srbija ima punu kontrolu nad svojom teritorijom.
"Jesam zabrinut zbog takozvanog humanitarnog centra, ali ne zbog onoga što je taj centar sada, već šta on može biti ako, kako Rusija traži od Srbije, dobije specijalni diplomatski status", rekao je Ji.
Kao izvor zabrinutosti na zapadnom Balkanu Hojd navodi nasilni ekstremizam, rekao je Ji i dodao da je, prema javnim izveštajima, 750 do 950 stranih boraca, uglavnom iz BiH, Albanije, Kosova i Makedonije otišlo u u Siriju i Irak od 2012, mada je broj stranih terorista značajno smanjen u poslednje dve godine. Dodao je da su vlade tih zemalja svesne probleme i da SAD sarađuju s njima.
