Izvor: RTS, 12.Sep.2012, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle nezavisnosti, autonomija
Iako je nadgledana nezavisnost Kosova završena, teško je govoriti o funkcionalnoj državi i demokratiji, piše francuski "Mond". Nezavisno Kosovo faktički ostaje podeljeno na dva dela, srpske paralelne strukture su svuda prisutne, a dijalog sa srpskim vlastima je u zastoju, ističe autor.
Zatvaranje Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu 10. septembra 2012. godine označava kraj međunarodnog nadzora. Pa, skoro. Snage NATO-a ostaju kao i evropska civilna misija Euleks, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je od 2008. godine zadužena da promoviše vladavinu prava. Prelazak na punu suverenost će biti postepen. Pogledajmo izbliza.
Čak i kada bi se pogrešno tumačilo značenje reči, teško je govoriti o funkcionalnoj državi i demokratiji na Kosovu. Kao i ranije, poslednje izbore obeležile su dokazane prevare i korupcija koja se proteže do najviših nivoa vlasti. Nezavisno Kosovo de fakto ostaje podeljeno na dva dela, srpske parlaelne strukture su svuda prisutne, a dijalog sa srpskim vlastima je u zastoju.
Relativni ekonomski rast objašnjava se procesom obnove posle sukoba 1999. godine, novcem kosovske dijaspore i zvanične razvojne pomoći. Ipak, ekonomska situacija je u najmanju ruku zabrinjavajuća - dok prihodi opadaju, deficit je nastavio da raste. Međutim, kosovske vlasti su povećale javnu potrošnju, "zaboravljajući" potrebu da konsoliduju javne finansije.
Naravno, imajući u vidu situaciju u leto 1999. godine, to više nije ista zemlja. Za nezadovoljavajući bilans na Kosovu možda veću odgovornost snosi međunarodna zajednica, nego same vlasti kosovskih Albanaca.
Kako objasniti ćorsokak u kome se danas Kosovo nalazi? Lekcija koja se suviše često zaboravlja je da "niko ne voli naoružane misionare" (Robespjer) i da se demokratija ne izvozi ili bar ne u velikoj meri. Tu je i tužna činjenica da strategija međunarodne zajednice izgleda dosledno jednostrana, jednodimenzionalna - Grčka kriza nam daje novu sliku.
Dok se kod programa intervencije primenjuju stroži kriterijumi, čiji je jedini rezultat "sindrom zavisnosti", koncepti partnerstva i autonomnog vlasništva ne zavise od maštarija. Efekat ogledala: "Lokalni igrači" imaju dobru priliku da prebace odgovornost na "spoljne igrače" da bi stvorili ekonomiju konsenzusa i jedne politike koja se zasniva na realnim reformama. Pored Kosova, Bosna i Hercegovina potvrđuje ovaj stav.
Ovaj sistemski problem se svakako tumači samosvojnim teškoćama stvarnosti da se neko društvo shvati kao "drugačije" i "strano". Međutim, važnije je to što je jedna pogrešna istorijska koncepcija na delu, "skrivanje institucionalne dimenzije društva i pripisivanje porekla i baze institucije značenjima koja ona nosi u posebnom društvenom izvoru", kako je to dobro uočio Kornelius Kastorijadis.
Kao svako društvo, kao svaka država, Kosovo ne može da pobegne od svoje odgovornosti. U tom smislu, društvo je samo po sebi institucija, autokreacija. U stvari, "autonomija je moguća samo ako društvo sebe prepoznaje kao izvor sopstvenih načela", kako kaže Kastorijadis. Kosovo danas treba da prihvati izazov autonomije.
