Izvor: Blic, 17.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orijentalni duvan razvojna šansa juga
Orijentalni duvan razvojna šansa juga
JUG SRBIJE - Jug Srbije bi svoju šansu za razvoj mogao imati u uzgoju orijentalnih tipova duvana koji su poslednjih godina izuzetno traženi na svetskom tržištu. Uzgajanje orijentalnog duvana obezbeđuje pet radnih mesta po hektaru. Prosečan prinos po hektaru je oko 1,5 tona, a profit oko 3.000 evra godišnje.
Za sve koji se odluče da pokrenu proizvodnju druga po veličini svetska kompanija za distribuciju duvana 'Alliance >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << One International' obezbeđuje besplatno seme, đubrivo i otkupljuje celokupan rod. Pored toga obezbeđuje i mašine za setvu i nizanje duvana i besplatnu stručnu pomoć.
Južna Srbija, kao i delovi Makedonije i severna Grčka, imaju idealno zemljište za uzgoj orijentalnog duvana i perspektivu za dobre prinose sorti 'jaka' i 'prilep'. Tim povodom, oko pedesetak poljoprivrednika iz Pirota, Leskovca, Vranja, Bujanovca i Preševa posetilo je nedavno makedonska domaćinstva u okolini Prilepa koja se uspešno bave uzgojem tih sorti duvana.
Susret je organizovala 'Alliance One Internacional' (AOI).
- Proizvodnje orijentalnog duvana bilo je na ovim prostorima sve do raspada velike Jugoslavije. Pre tri godine započeli smo probno uzgajanje tih vrsta u Bujanovcu kako bi proverili adaptaciju semena na tom području i duvan se vrlo dobro razvio. Nakon treće godine očekujem da će poljoprivrednici pokazati mnogo više interesovanja i pokrenuti veću proizvodnju - kaže za 'Blic' Pavlos Hristojanis, agronom AOI i objašnjava da je pored specifičnog kvaliteta zemljšta i vremenskih uslova, najvažniji rad uložen u uzgoj.
Tradicionalni uzgoj duvana na jugu Srbije prekinut je za vreme sankcija jer poljoprivrednicima nije isplaćen već predat duvan. U južnoj Srbiji ponovno uzgajanje orijentalnog duvana je tek u začetku i na mnogo manjim površinama nego u susednim zamljama. Goran Mihajlov, poljoprivrednik iz Pirota kaže da planira da zasadi duvan na pola hektara.
- Nekada smo se bavili uzgojem duvana, pa smo prekinuli. Sada počinjemo ponovo i očekujem uspeh. Ako bude isplativo, nadam se da ću ubuduće i povećati površine pod orijentalnim duvanom - priča Mihajlov.
Srbija je nekada proizvodila i do 46.000 tona kvalitetnog duvana godišnje, da bi ta brojka sada pala na oko 6.000 tona. S druge strane, u Srbiji se godišnje potroši više od 10.000 tona duvana, što znači da se ostatak uvozi.
Sava Stefanović
Loša demografska situacija Grad starih
Niš je grad starih jer od 255.000 stanovnika 50.000 Nišlija starije je od 60 godina, što čini 20 odsto populacije, a kritična granica za stari grad je, upozoravaju demografi, da udeo te starosne grupe u ukupnom broju stanovnika bude najviše do 12 odsto.
- U gradu živi oko 55.000 mladih do 19 godina, što je za demografe zabrinjavajući podatak, budući da je to samo nešto više od 20 odsto Nišlija. Da bi naš grad bio grad mladih trebalo bi da ima više od 35 odsto onih do 19 godina starosti, odnosno, oko 85.000 dece i mladih - objašnjava prof. dr Petar Golubović, profesor demografije na Univerzitetu u Nišu, dodajući da je Nišlija u proseku star 35 godina i ima jedno dete.
Da stvar bude još crnja, profesor Golubović predviđa negativan demografski trend u Nišu i narednih godina. Dugoročno rešenje za pozitivnu promenu starosne strukture u gradu sa oko 255.000 stanovnika, po kojoj bi se prosek stanovništva spustio ispod 30 godina, zahteva, pre svega, povećanje broja sklopljenih brakova. Stručnjaci upozoravaju da se trenutno u Nišu sklopi oko 1.400 brakova godišnje, a poželjno je da bude makar za 50 odsto više. A onda i minimalno dvoje dece u proseku po domaćinstvu, što je trenutno neostvarivo.
Ninoslav J. (32) je nezaposlen i neoženjen. Poput mnogih njegovih prijatelja živi sa roditeljima u malom stanu na Bulevaru Nemanjića i veli da će se odlučiti na brak sa devojkom kad se za to steknu uslovi.
- Gde ću da živim sa porodicom? Od čega da izdržavam suprugu i decu, kada nemam posla? Moja devojka još uvek studira - jezgrovito objašnjava ovaj Nišlija.
Niški sociolozi i demografi ukazuju da su upravo nezaposlenost i to što mladi smatraju da nemaju perspektivu glavni razlozi starenja Niša.
Međutim, Dragana Canić, majka četvoro odrasle dece veli da ni u njeno vreme nije sve bilo potaman mladim bračnim parovima.
- Ni suprug i ja nismo odmah na početku braka imali luksuzan stan, niti šporet i veš mašinu, pa smo izrodili decu. Za sada imam jednog unuka, a očekujem ih bar petnaestoro. Moja deca, navode nezaposlenost kao ključni problem odlaganja zasnivanja porodice – dodaje ona.
U ovome valja tražiti jedan od razloga manjeg nataliteta u odnosu na broj umrlih u Nišu. Duže vreme broj beba manji je za nekoliko stotina godišnje od broja preminulih.
Oliver Milijić
