Izvor: Blic, 19.Maj.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olivera Katarina: Izabrala sam život u samoći
Ja sam najusamljenija žena u ovom gradu. Već 20 godina nemam partnera, niti mi se koji muškarac sviđa, iskreno priča Olivera Katarina, pevačica i glumica, jedna od najlepših žena u bivšoj Jugoslaviji, u intervjuu za „Blic” uoči koncerta zakazanog za 26. maj u Domu sindikata.
- Imam ogromnu ljubav u sebi. Volim život, volim ptice koje stalno lete oko mog prozora, golubove koji mi dolaze. Volim ljude na pijaci s kojima se lepo ispričam, te naše divne seljake koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << me vole i uvek mi daruju ponešto, gurnu mi neku voćku u korpu na poklon (smeh) - priča Olivera Katarina.
A partnerska ljubav?
- Muškarca već dugo nemam. Prerano sam ostala sama i odabrala sam život u samoći.
Zašto?
- Imala sam jednu veliku ljubav, svoga muža, koji je rano umro. Nakon toga sve do danas, nijednog muškarca nisam ni primetila. Više od 20 godina niko mi se nije svideo. Stvarno. Većina današnjih muškaraca, a naročito takvih ima među političarima, mnogo je daleko od mene po svom ponašanju i stavovima. Prosto ne mogu da verujem šta je njima lepo i čemu se dive. Nikoga od njih ne interesuje duh. Oni padaju na moć, novac i na silikone. A ja nisam imala ni moć ni novac, ali sam zato imala beskrajno bogatstvo u svojoj duši, u svom biću. Ali to danas nije na ceni.
Kakvi muškarci su vas voleli?
- Mene su voleli pesnici i s njima sam se najviše i družila. Nažalost, mnogi nisu više među živima. Volela sam Preleta (Dušan Prelević prim. nov) mnogo. On je bio jedan pravi muškarac. Divila sam se njegovoj hrabrosti da javno sune istinu o svim pojavama koje nije podnosio. Bio je veoma duhovit. Sećam se, Bože, kakva strašna sudbina, kada su mu obe noge amputirali, dolazim ja kod njega u posetu, a on u kolicima. Gleda me i kaže: „Izvini, dušo, što te čekam u ovom 'mercedesu’”. Kakav duh! To je za divljenje. Bio je ljudina, apsolutno čovek neuporediv s bilo kim. Volim ekstremno hrabre i muževne ljude, a takvih je malo. Uglavnom su danas muškarci opsednuti pravljenjem novca i težnjom da ga imaju što više. Vidim neverovatnu pohlepu i duboko je prezirem. Šta će im toliko? Pa, ne mogu u grob sve da ponesu! Stvarno ne razumem. Kao što ne razumem neke bogate žene, za koje čujem da imaju silne milione, što ne otvoriše neki dom za siročad s Kosova, što ne uradiše nešto humano, nego kupuju skupe tašne i silikone. Stvarno to ne razumem. Ja se trudim da, ako ne mogu materijalno, kroz druženje postradalima dignem duh.
Šta vam je donela, a šta odnela ta vaša neverovatna lepota?
- Hvala na komplimentu, ali uvek me je sramota kada se u ovim godinama govori o mojoj lepoti. Lepota je veliki dar, ali i kob. Obično izaziva nesreću. Ljudi vam ne praštaju tu harizmatičnu lepotu, za koju se govorilo da je ja imam.
Zašto ne praštaju?
- Muškarci ne mogu do vas da dođu, pa vam se svete i mrze vas, a žene su ljubomorne i pakosne. Tako je bilo u mladosti, ali zapanjena sam da i danas, u ovim mojim godinama, izazivam ljubomoru. Šta je to u ljudima? Stvarno ne razumem. Živim potpuno sama, izolovano, povučeno, ne idem ni na kakve prijeme i parade, to mene ne interesuje i uvek mi je bilo dosadno. Uvek sam bila posvećena čitanju, pisanju, svom sinu. Imam aktivan duhovni život, koji se, verujem, izražava na mom licu. Verovatno narod to ume da prepozna i da ceni. Cene ljudi to što se nisam srušila, što nisam nikome dozvolila da me učini jadnom. Sve sam podnela sa osmehom. Svoju sudbinu shvatam kao neki zadatak od Boga.
Koji je vaš javni zadatak?
- Naša kultura veoma je ugrožena jer nas sa svih strana bombarduju prostaklukom i kičom. Žao mi je što je tako. Ja se na svojim koncertima trudim da izađem pred narod iz druge priče, one priče koju vole i razumeju dostojanstveni ljudi. Ne udvaram se jeftinim efektima, niti sam ih ikada koristila.
Koncert 26. maja u Domu sindikata
Šta spremate za 26. maj u Domu sindikata?
- Pripremam koncert veoma ozbiljno, s velikim orkestrom, horom... Izvešću internacionalni program, kakav sam oduvek negovala: jednu pesmu iz Indonezije, jednu iz Grčke, jednu hebrejsku, nekoliko francuskih, ruskih i, naravno, ciganskih, koje su me i proslavile. A s posebnim uživanjem pevaću naše izvorne pesme. Toma Kuruzović, doajen našeg glumišta, svojim će monologom razgaliti publiku, a glumci će govoriti moje stihove. Tanja Petrović, karatiskinja, uradiće koreografiju za moje pesme, koje sam snimila u Japanu, zemlji koja me je divno prihvatila. Kada im se ovo desilo, duboko sam bila potresena, a ovo će biti moja molitva da se Japan spase - kaže Olivera.
