Izvor: Politika, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najs: Odbrana Karlinog nasleđa
Posle objavljivanja knjige "Mir i kazna" autorke Florens Artman, bivšeg portparola haške tužiteljke Karle del Ponte, reagovao je tužilac Džefri Najs, demantujući u hrvatskom "Jutarnjem listu" optužbe iznete na njegov račun. Artmanova u knjizi tvrdi da je Najs oktobra 2002. godine u nekoliko navrata tražio da Tužilaštvo odustane od optužbe da je Milošević odgovoran za genocid u Srebrenici i opsadu Sarajeva. U reagovanju na njenu knjigu, Najs, pak, tvrdi da nije opstruirao već da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaslužan za prikupljanje dodatnih dokaza protiv Slobodana Miloševića i navodi:
"Po primanju dužnosti u decembru 2001. bio sam suočen s neslaganjem sa statusom Sarajeva i Srebrenice u optužnici advokata, istražitelja i analitičara koji su pripremali deo suđenja za BiH. Jedan od razloga za takvo stanje uznemirenosti bio je taj što je gospođa Del Ponte insistirala da se Milošević optuži i za zločine u Srebrenici i Sarajevu protivno savetima advokata koji su smatrali da, u trenutku kada je optužnica sastavljena, ne raspolažu s dovoljno dokaza. Međutim, optužnicu je već potvrdio i sudija. Doneo sam odluku da počnemo detaljnu analizu postojećih dokaza za Sarajevo i Srebrenicu i potom odlučimo kako dalje."
Navodeći detalje prikupljanja dokaznog materijala, pa i važne kolekcije dokumenata dobijene od vlasti u Beogradu preko pravila 54bis kako su dobijeni dokumenti Vrhovnog saveta odbrane, Džefri Najs u "Jutarnjem listu" naglašava da ti važni dokumenti nikada nisu postali javni u celini "zato što je Del Ponteova, pre nego što je iko iz mog tima mogao da pregleda njihov sadržaj, pristala da se ne suprotstavi zaštitnim merama velikog dela te dokumentacije koji je Beograd nameravao da traži i na kraju dobio od suda".
Za taj njen stav nije postojala pravna osnova ili praktičan razlog, tvrdi Najs i dodaje:
"Ni u jednoj fazi ovog procesa Florens Artman nije sudelovala, ali je to ne sprečava da izražava vrlo jake stavove o meni i ovoj temi. Ona nije ni istražitelj ni pravnik, te njena stručnost proizlazi iz njenog novinarskog rada i rada glasnogovornice Del Ponteove. I ne samo to – po prirodi posla njoj nije bilo dopušteno da učestvuje u ovim procesima te nije imala radni pristup dokumentaciji o tim istražiteljskim procesima. Nema nikakve sumnje da je Artmanova imala pristup privatnom arhivu Del Ponteove, ali i da je pomenutim događajima davala interpretaciju koja ide isključivo u korist Del Ponteove. Ne bih o tome ko i kako joj je dao pristup tim arhivama. To treba da istraži administracija UN-a".
Demantujući svoju povezanost sa britanskim Forin ofisom, što Artmanova sugeriše u knjizi, Najs pita kako to da su najvažniji dokazi protiv Miloševića, kojih 2000. uopšte nije bilo, prispeli baš između 2002. i 2005. godine, odnosno u vreme kada je on preuzeo slučaj.
"Godine 2005. počeo sam 54bis proceduru da bih od nadležnih autoriteta tog entiteta dobio dokaze ili u svakom slučaju da se predstavnici tog entiteta izjasne na sudu o tome poseduju li ili ne taj materijal. Nedelju dana pre zakazane sudske sednice, Del Ponteova je imala kontakte s predstavnicima jedne treće strane, koji su joj rekli da povuče taj 54bis zahtev Tužilaštva, što je ona i učinila. Nikad za to nisam dobio nikakvo objašnjenje", piše Džefri Najs, istakavši da ga je "osetljivost Del Ponteove na političke pritiske stavljala u etičke probleme", kao i da "sve teme identifikovane u knjizi u stvari identifikuju slabe tačke vladavine gospođe Del Ponte kojih je ona očigledno i te kako svesna".
Tvrdeći da Artmanova napada ceo svet da bi odbranila nasleđe svoje šefovice, Džefri Najs zaključuje da je ona time zapravo "otvorila poklopac Pandorine kutije same gospođe Del Ponte, jer primeri o njenom neprofesionalnom ponašanju i nepotrebnoj politizaciji Tužilaštva tek treba da ugledaju svetlost dana u potpunosti".
S. R.
--------------------------------------------------------------------------
Priveden brat Radovana Karadžića
Podgorica – Raco Karadžić, brat Radovana Karadžića, priveden je juče na informativan razgovor u Centar bezbednosti Podgorica, pošto su policajci prethodno pretresli njegovu porodičnu kuću u podgoričkom naselju Stari Aerodrom. Oni su Racu Karadžića, kako nam je on sam u razgovoru potvrdio, više od pet sati ispitivali o detaljima koji bi im bili korisni u potrazi za njegovim bratom Radovanom.
– Policiji sam rekao ono što sam mislio da im treba reći – kazao nam je Raco Karadžić. – Ja sam samo jedan u nizu koje hapse – od najbliže rodbine do prijatelja cele naše porodice. Tokom pretresa kuće policija je zaplenila porodične fotografije, lična dokumenta, kompjuter i nekoliko kompjuterskih disketa.
Đ. B.
[objavljeno: ]
