Izvor: RTS, 10.Jan.2014, 21:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li se ponoviti užički scenario?
Vodom iz akumulacionih jezera, snabdva se petina građana Srbije. Nema dovoljno novca za održavanje sistema, a problem stvara i to što se ne kontroliše ulivanje otpadnih voda. Nameće se pitanje da li može da se ponovi užički scenario.
Petina građana Srbije snabdeva se vodom iz akumulacionih jezera. Neki od njih su ugroženi, jer nema para za održavanje sistema, a problem stvara i to što se ne kontroliše ulivanje otpadnih voda. Postavlja se pitanje da li preti ponavljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << užičkog scenarija.
Lanac odgovornosti je predug. Za kvalitet vode na izvoru odgovorna je Direkcija za vode, u okviru koje su "Srbijavode", "Vojvodinavode", "Beogradvode" i svaka brine o svom rejonu.
Protok vode, meri Republički hidrometeorloški zavod, a kvalitet Agencija za zaštitu životne sredine. Ta dva merenja ponekad se ne sprovode istovremeno, pa uzorak često ne pokazuje pravi kvalitet.
O vodi koju pijemo brinu i lokalne institucije, zavodi za javno zdravlje, odnosno laboratorije koje oni angažuju. Ako jedna karika zakaže, onda je užički scenario gotovo izvestan.
Goran Puzović iz "Srbijavoda" ističe da je neophodno izmeniti zakonsku proceduru i doći do vertikalne odgovornosti. "Videćemo da li možemo da napravimo krovnu instituciju koja će odgovarati građanima i Vladi", dodaje Puzović.
Slučaju Užica pokazuje nesavesno gazdovanje vodom. Između ostalog, nije se na vreme reagovalo na otpad koji je završio u jezeru, a hidroelektrana je oborila nivo vode. Uz visoku temperaturu - rezultat su alge.
Puzović uverava da se ta sitacija se može ponoviti, jer ovog trenutka sa akumilacija Ćelije, Bovan, Prvonek, Barije vrši se snabdevanjem vodom za piće.
Sa akumalacija Gruža, Grošnica i Moravskog sistema, vodom se snabdeva više od 300.000 potrošača. Voda je ispravna, ali imaju drugi problem.
Borba sa bespravnom gradnjom
Direktor kragujevačkog vodovoda Obren Ćetković kaže da se skoro deceniju vodi borba za uklanjanje bespravno izgrađenih obejkata u zoni sanitarne zaštite najvece akumulacije Gruža.
Nije samo u Gruži problem nelegalna gradnja.
Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine napominje da je sama kontrola vode vrh brega.
"Treba da se uključe i oni koji se bave prostornim planiranjem, ali i oni koji su najodgovorniji, oni na lokalu koji svakog dana piju tu vodu", smatra Radović.
Prema njegovim rečima, u slučaju Užica odgovornost snosi i turistička inspekcija, zbog organzacije obilazaka na vodi koja se koristi za piće.
Pre 10 godina na jezeru Ćelije kod Kruševca cvetale su alge. Danas, tvrde, neposredne opasnosti nema, i hvale se sistemom za preradu voda.
"Mi imamo najsavremeniji proces prerade vode. I u slučaju najgorih okolnosti mogli bismo da upravljamo situacijom", tvrdi Slavica Mrfat Vukelić iz kruševačkog vodovoda.
Da bi se rešili svi ekološki problemi, od kojih voda najviše košta, potrebno je 10 milijardi evra, kažu nadležni. Budžet "Srbijavoda" je 1,3 milijarde dinara godišnje.
