Izvor: Blic, 16.Apr.2012, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Masakr" kometa oko mlade zvezde
Mlada zvezda, dom najmanje jedne vanzemaljske planete, okružena je prstenom velikog, prašnjavog oblaka kometa, kao naš Solarni sistem, ali sa jednom velikom razlikom – ovde ima čak do oko 83 triliona kometa, od kojih se hiljade uništavaju svakodnevnim sudarima, objavili su naučnici Evropske svemirske agencije.
Štaviše, toliko je prašine oko zvezde da bi bilo potrebno da se svakog dana uništi 2.000 kometa, svaka širine kilometer, da bi se stvorio taj ledeni pojas prašine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji danas vidimo.
Zvaničnici ESA nazvali su ova svakodnevna uništenja "masakr kometa”.
Prašinu oko mlade zvezde Fomalhaut moglo je formirati i svega nekoliko velikih kometa, širine oko 10 kilometara, možda sa po dva sudara dnevno.
Sudarajuće komete okružuju Fomalhaut, koja se nalazi na oko 25 svetlosnih godina od Zemlje.
Vođa istraživanja Bram Eke i njegov tim proučili su pojas kometa uz pomoć ESA-ine Svemirske opservatorije "Heršel”. Oni su primetili prašinu stvorenu usled stalnih sudara kometa u pokretu.
Zavisno od veličine komete, u pojasu oko Fomalhaute moglo bi da bude između 260 milijardi i 83 triliona kometa. U prašnjavom pojasu oko mlade zvezde ima toliko materijala da bi njihova masa bila jednaka masi 110 Zemlji, otkrili su naučnici.
Poredak Fomalhautinog pojasa kometa sličan je Kuperovom pojasu, iza orbite Neptuna. Naučnici su znali za postojanje oblaka prašine oko Fomalhaut od ’80-tih godina, ali su uz pomoć Heršelove opservatorije otkrili više detalja vezanih za prsten oko zvezde.
Otkriveno je da se temperature pojasa, u proseku, kreću između minus 230 i minus 170 stepeni Celzijusovih. To bi značilo da su čestice u pojasu sićušne, svaka širine svega nekoliko milionitih delova metra. Svetlost Fomalhaute obično bi oduvala tako sitne čestice prašine, ali one i dalje opstaju, što je naučnike navelo na pomisao da sveža prašina stalno dolazi od brojnih sudara kometa.
Jedna strana Fomalhautinog pojasa je toplija od druge jer je pomerenija od centra, možda zbog gravitacionog uticaja planete, čije je prisustvo potvrđeno 2005.
Fomalhaut
Fomalhaut je najsjajnija zvezda sazvežđa Južne ribe i jedna od najsjajnih na našem nebu. Treća je najsjajnija zvezda koja ima planetu u orbiti, nakon Poluksa i našeg Sunca. Njeno ime na arapskom znači "riblja usta” (usta Južne ribe), zvezda je klase A stara svega 100 do 300 miliona godina, a prognoza je da će živeti milijardu godina. Ona se može videti nisko na južnom nebu severne hemisfere tokom jeseni i rane zime. Fomalhaut zalazi otprilike kada se Sirijus diže i ne pojavljuje se sve dok ne zađe Antares.
Ova zvezda ima posebno mesto u istraživanjima ekstrasolarnih planeta, jer je ona centar prvih stelarnih sistema sa takvom planetom (Fomalhaut b). Temperatura na površini Fomalhauta kreće se oko 8,478 stepeni Celzijusa, a masa joj je oko 2,1 puta, a prečnik 1,8 puta veći od našeg Sunca, dok je njena svetlost 18 puta sjajnija.
"Heršel"
Heršelova opservatorija je najveći i najmoćniji infracrveni svemirski teleskop u orbiti danas. ESA je lansirala tu opservatoriju 2009. godine. "Heršel” nosi ogledalo prečnika 3,5 metara. Dva meseca nakon lansiranja, opservatorija je dosegla udaljenost od 1.500.000 kilometara od Zemlje.
Ovaj teleskop može da "uhvati” najhladnije i najprašnjavije objekte u svemiru. Ime je dobio po Vilijamu Heršelu, koji je otkrio infracrveni spektar i planetu Uran.
Povezane vesti: Prvi put fotografisana aurora borealis na Uranu Najlepše fotografije Zemlje Otkriven život na Marsu? Astronomi: Zrnca prašine umirućih zvezda kao mala jedra hvataju svetlost Astronauti i naučnici: NASA nije u pravu oko klimatskih promena
