Izvor: B92, 26.Mar.2014, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MH 370: 10 još nerešenih pitanja
London -- Potraga za malezijskim avionom na letu MH 370 koji je nestao sa radara 8. marta još traje, a nekoliko ključnih pitanja ostalo je bez odgovora.
BBC analizira 10 pitanja koja se odnose na sudbinu letelice koja je nestala na svom putu iz Kuala Lumpura u Peking. U nestalom avionu je bilo 239 putnika i članova posade, a zvaničnici su saopštili da nema preživelih.
1. Zašto je avion naglo skrenuo na levu stranu?
Radari pokazuju da se avion na letu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << MH 370 neočekivano okrenuo ka zapadu, promenio svoju putanju leta u trenutku kada je transmiter bio isključen.
„Ovakvo naglo skretanje je izuzetno retko“, tvrdi dr Gaj Greton iz Sigurnosne laboratorije avio-saobraćaja Univerziteta Brunel. On kaže da je jedini realan razlog za takvu odluku pilota mogao biti ozbiljan problem koji ga je naterao da potraži drugu destinaciju za sletanje. Možda je reč o požaru, drugom avionu u blizini ili iznenadno povećanje pritiska. Druga opcija je zla namera pilota ili uljeza.
Ukoliko crna kutija ne bude pronađena, ono što se u tom trenutku dogodilo u kokpitu ostaće zauvek na nivou spekulacija.
2. Da li je odgovorno spekulisati o navodnoj nameri pilota da izvrši samoubistvo?
U mnogim medijima pojavile su se spekulacije da postoji mogućnost da je uzrok nestanka aviona samoubistvo.
To ne bi bio prvi put u avio-istoriji: smatra se da se baš to dogodilo u avionskim nesrećama 1999, kad je pao avion "Egipat era", kao i dve godine ranije, kad se srušio avion "Silk era". Podaci Mreže za bezbednost avijacije (The Aviation Safety Network) pokazuju da je od 1976. godine zabeleženo osam avionskih nesreća koje su povezane sa samoubistvom pilota.
Ali se do sada nije pojavila nijedna informacija u vezi sa letom MH 370 koja bi to potvrđivala. Istraženi su domovi i pilota Zaharija Ahmad Šaha i kopilota Farika Abdul Hamida i spekuliše se, iako nema dokaza, da je kopilot bio vrlo uznemiren zbog razlaza sa ženom.
Stručnjaci kažu da je ovde reč o samo još jednoj teoriji za koju ne postoji nikakav dokaz.
3. Da li je scenario otmice zaista moguć?
Nakon terorističkog napada na Kule bliznakinje u Americi, vrata pilotskih kabina aviona su napravljena od neprobojnih materijala, da bi se sprečili neželjeni upadi.
Ipak, postoje trenuci u kojima se neželjeni posetioci mogu ušunjati u pilotsku kabinu i dočepati kontrole leta, tvrdi bivši pilot.
Ipak, ukoliko je neko upao u pilotsku kabinu, neverovatno je da neko od osoblja nije poslao poruku upozorenja zemaljskoj kontroli leta.
Postoji mogućnost i da pilot pozove nekog od putnika u kabinu, što se i desilo na prethodnom letu. kompanija Boing nije želela da komentariše slučaj, jer to smatra nepristojnim dok traje potraga.
4. Treba li razmotriti mogućnost spleta nesrećnih okolnosti?
Sve dosadašnje teorije osvrću se na trenutak kada je prekinuta komunikacija između aviona i kontrole na zemlji.
„Moguće da je splet okolnosti doveo do toga da avion skrene sa putanje – ukoliko je požar zahvatio deo aviona, deo sistema je pao, ali je avion ipak ostao u funkciji“, kaže avijatičarka Silvija Rinkli.
Ona je istakla i da je prva stvar koju pilot uradi kada se nešto neuobičajeno desi – javljanje kontroli leta. Stoga da bi ovakav scenario niza nesrećnih okolnosti imao smisla, jedna od tih nesrećnih okolnosti morala je biti i prekid komunikacionih sistema sa kontrolom leta na zemlji.
5. Zašto nije reagovano istog trenutka kada je nestao signal aviona?
MH 370 je nestao sa radara nakon ulaska u vijetnamski vazdušni prostor iznad Južnog kineskog mora.
Stručnjaci kažju da bi, da je avion nestao na prostoru Evrope, neko iz vazduhoplovne kontrole saobraćaja to primetio i u veoma kratkom roku bi alarmirao druge avione, koji bi preko svojih uređaja mogli da lociraju nestali avion ukoliko je u njihovoj blizini.
Bivši pilot "Boinga 777" Stiv Bazdigan kaže da se seća da u toj zoni letenja - graničnog malezijskog i vijetnamskog vazdušnog prostora - postoji "rupa" u vezama sa kontrolom letenja od desetak minuta.
Zanimljivo je i da niko na tlu nije primetio nestanak aviona - malezijska kontrola letenja je, verovatno, smatrala da je "predala" let Vijetnamu i zaboravila na njega. Tako da je alarmiranje verovatno nastupilo nakon više od pet minuta od nestanka.
6. Zašto nije jednostavnije da vojni sateliti uđu u trag nestalim avionima?
Pretraga iznad okeana, oko 2.500 kilometara jugozapadno od australijskog grada Perta, zasniva se na fotografijama koje su obezbedile komercijalne satelitske kompanije.
Den Šnur iz „Insajta“ kaže da je poznato da postoji najmanje 20 satelita koji imaju dovoljno dobru rezoluciju da bi mogli da obezbede takve fotografije. Od tih 20, najmanje 10 rutinski slikaju Zemlju svakodnevno, a slika stiže za dva-tri sata. Međutim, otkrivanje slika koje bi mogle biti od pomoći dugo se čeka, zbog količine materijala koji stiže sa satelita.
Činjenica je da veoma mali i brzi balistički projektili mogu biti uočeni veoma brzo, zahvaljujući satelitima, pa se postavlja pitanje kako su propustili veliki i, u odnosu na raketu, spori džambo džet.
Po mišljenju Lorensa Gonzalesa, koji je stručnjak za avionske nesreće, "to ukazuje da tamo negde u svetu postoji neko moćan ko zna gde je avion, ali ne želi da o tome govori...verovatno zbog nacionalne bezbednosti ili zato što ne želi da otkrije koliko je sofisticiran satelit koji njegova država poseduje".
7. Da li se avion nakon nestanka goriva strmoglavio u okean ili je jedrio pre nego što je potonuo?
Odgovor o poslednjim trenucima aviona na letu MH 370 zavisi od pitanja da li je pilot još pilotirao.
"Ako je bio pod kontrolom pilota, avion je mogao da se spusti na površinu vode i jedri. Erbas koji se spustio na njujoršku reku Hadson izgubio je oba motora, što izaziva iste posledice kao da je ostao bez goriva, a pilot je uspeo da bezbedno aterira na vodu", podseća Greton.
8. Da li su putnici znali da nešto nije u redu?
Ako nije došlo do velikog kvara, nejasno je da li bi putnici znali da se išta dešava, posebno ako nije bilo očiglednih znakova ikakvog obračuna na letu. S obzirom na to da se sve odigralo sat posle ponoći, većina putnika bi spavala, a ujutro bi mogli eventualno da zaključe da je "sunce na pogrešnoj strani sveta".
Putnici su mogli da osete kad se avion popeo na 45.000 stopa pa naglo spustio na 23.000, nakon što je promenio kurs - što malezijske vlasti tvrde da se dogodilo. Jedna od teorija je i da je naglo dizanje i spuštanje aviona smišljeno da bi izazvalo gubitak pritiska, kakav može da onesvesti ili čak ubije čoveka.
Većina smatra da putnici verovatno nisu shvatali da je nešto pošlo po zlu.
9. Zašto putnici nisu koristili svoje mobilne telefone?
Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja je upravo ovo. Ukoliko se prisetimo terorističkog napada na SAD 11. septembra, putnici na otetom letu 93 "Junajted erlajnza", su masovno zvali rođake i prijatelje, obaveštavajući ih šta se dešava.
Ipak, ako je avion bio na visini od 30.000 stopa, mobilni telefoni nisu bili u dometu.
10. Zašto avioni mogu da šalju signale satelitima u realnom vremenu?
Nakon nestanka malezijskog aviona, pre 18 dana, svi se pitaju kako je moguće da u eri u kojoj "za tren oka" možemo da lociramo ukradeni pametni telefon, uopšte može tako lako da nestane veliki avion.
Stručnjaci kažu da je komplikovano ugraditi u avione koji su davno projektovani potrebne uređaje i dodaju da bi se rešavanjem ovog pitanja satelitski sistem dodatno zakomplikovao što bi moglo da dovede do drugih velikih problema.
