Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Dec.2019, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Grešno doba
Šta sve nismo makarkako izgovarali, prepričavali neumorno tuđe omaške i pravili svak svoje, nove, ali nisu sve zasluživale i nisu sve bile te sreće da ostanu zapamćene, baba je o svom bračnom drugu rekla, sa pomešanim osećanjem divljenja i doziranog peckanja: “Furt izumeva nešto – ko Tesli!” Završila je sa odlikom dva razreda u Orlovatu, kad je njena država prisajedinila Bosnu, i nije sada lako zamisliti učitelja kako im pripoveda o Nikoli Tesli, čije će ime šezdeset godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << docnije nositi i naš radio, odmah sam uobraženo lektorisao tu usmenu pogrešku, ali tako je to kad se nečije prezime ne završava ni na “ov”, ni na “in” (babini su Mitini, zvanično Ostojin), ni kao Đirski, ili Torački!
Baca Radenov je o sestričini, glavnoj kuvarici u hotelu “Vojvodina”, govorio da je visoko falcifikovana, nemoj Baca, negodovao je njegov sin, a moj teča, Rada, kvalifikovana, pa to i kažem, visoko falcifikovana…
Nad Bacinim da li ratnim da li vojničkim uspomenama izdiže se evo i danas puška, u ono doba moderna, koja je u spremištu imala četiri metka, a koju je dobri vojnik Baca zvao četvorometernom, pa kolika bi to bila cev, švotali smo se i mi koji ćemo predvojničku imati tek za šest ili sedam godina… Joca Maksimov je Maršalu zamerao što se toliko spajtašio sa indijskom, indonežanskom i afričkom sirotinjom: “Umesto da se drži Amerike, jeznaš, on svaki drugi dan Selaise, pa Selaise! ..boga Selaise!” To je vreme kad se na radiju, koji je i Joca među prvima kupio, osim pesama, a to su pesme i igre naroda Jugoslavije, počela slušati i fantazna muzika, koju otrpiš dok ne počnu vesti, izveštaj o vodostanju, ili “Veselo veče”, ko je to pevo, pita moj baba, taj, jeznaš, Novak Gabić (Gabi Novak), av, Joco, pa ti si joj promenio i ime i pol!
Prema grešnicima nije bilo milosti niti oprosta, a radilo se o rečima ili imenima koja nisu nikad viđena napisana, tako će petogodišnja Kata, koja je reklamu o keksu čula stotinu puta, otpevati muzički pravilno završni džingl: “Soko – šta?!” Nije nikad čula za Nadu Štark, nije pročitala to ime, a dva završna suglasnika nije čula od orkestra.
Bilo nam je svima čudno, pomalo i krivo, što se nijedan istorijski događaj nije udostojio da bude kod nas, i kad smo prvi put čuli za bitku kod Sigeta, živnuli smo, to je bio naš pašnjak, gde su Boža i baba Mara imali mislim više od lanca, di smo i mi kupovali parcele sena, nije to naš Siget, rečeno nam je, to je mesto u Mađarskoj, tu su Turci navaljivali na Evropu, u Srezu će, štaviše, biti odlučeno da se naša neistorijska slatina zadružnim guseničarima razore, da se pretvori u obradivo zemljište, gde će umesto sena biti kukuruz, žito, repa, sirak… Sumnjali smo da je to moguće, jer je Siget bio tvrd i neravan, tu i tamo i močvaran, ali se sa reči prešlo na dela, ceterum censeo, Siget je razoran.
Mogao sam ja u gimnaziji da budem Baca Radenov, da me je profesor Tabački pitao šta je Katon kazao o Kartagini. Učili smo to i na Katonovom maternjem jeziku, Ceterum autem censeo Carthaginem esse delendam, i na sprskom: ”Uostalom, držim da Kartaginu treba razoriti!”, a u mojim beleškama je stajalo: “Kartaginu treba razorati!” Po uzoru na Siget! Ni manje ni više! Nisam baš zamislio rimska rala koja vuku robovi, shvatao sam to kao Katonovu metaforu, da se od razvijene i napredne civilizacije napravi atar, ali možda je malo uticalo i to što je Katon pisao o zemljoradnji, pa sam pomislio da bi tu zemlju on rado pretvorio u ogledno rimsko dobro!
Sad mi je mnogo jasnije nego kad sam bio dete kako je do raznih jezičkih kalambura moglo doći. U pekari svakog jutra čujem nekog ko se u cilju dugovečnosti okreće zdravoj ishrani traži beskvasni hleb, a u mojoj glavi i u mojim ušima, koje nisu ono što su negda bile, to zvuči čas kao “besplatni hleb”, čas kao “besklasni hleb” – što je marksisti milo, to mu se i snilo!
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
