Izvor: RTS, 10.Mar.2011, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krsna slava kandidat za Unesko
Srbija bi uskoro mogla da kandiduje krsnu slavu za listu kulturnog nasleđa u Unesku. Očekuje se da uskoro bude formirano i radno telo kako bi krsna slava bila upisana u nacionalni registar, a potom i kandidovana za svetsku listu nematerijalne baštine Uneska.
Krsna slava jedan je od prvih projekata zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa Srba, poručuju etnolozi ističući da krsna slava, kao element kulturnog nasleđa, predstavlja osnovni deo identiteta srpskog naroda. Prva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << faza istraživanja rađena je na osnovu literature i terena.
"Krsna slava nije samo crkvena i nije samo narodna, tu se događaju i prepliću i kulture, i običaji, i mišljenja i ponašanja, tako da smo hteli da sagledamo šta je to što je ostalo iz neke davnije prošlosti u ponašanju u određenim zajednicama i koliko se tu prepliću crkveni kanonski delovi i oni narodni i, naravno, kako se život menjao i unosili se novi obrasci", kaže Vesna Marjanović, šef istraživačkog projekta.
"Ostalo je nepromenjeno da se vezuje za svetitelja, da se nasleđuje po muškoj liniji, da je priređena gozba i okupljanje", ističe Marjanovićeva.
O krsnoj slavi prva saznanja datiraju iz 1018. godine. Etnolozi tvrde da se vremenom taj običaj menjao, mešajući se sa savremenom kulturom i kako kažu, turbo-srpskim identitetom.
Slavski kolač danas se često kupuje u prodavnici, a krsna slava proslavlja u preduzećima i kafanama. Zato je veoma važno prikupiti materijal koji se odnosi na izvorne običaje.
"Osim nekih formalinih podataka, Unesko traži da je običaj živ, da živi najmanje tri generacije i da je koliko toliko definisan na jednom prostoru", kaže etnolog Miloš Matić.
"Naravno, tu su ta prostorna određena ko šta slavi i gde slave i naravno, kada govorimo o životnosti, da li je to živ običaj, a onda se velika pažnja obraća i na one koji ga sprovode", rekao je Matić.
Od naših suseda najdalje su u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa otišle Bugarska i Hrvatska.
Bugarska je do sada na reprezentativnoj listi Uneska registrovala Nestinare i Bistrica Babi, arhaično polifono pevanje, odnosno, igre i ritual šopske oblasti.
Hrvatska je registrovala deset elemenata, među kojima su Sinjska alka, ojkanje, čipkarstvo. Najviše registrovanih elemenata na reprezentativnoj listi, oko trideset, ima Kina.
Krsna slava kandidat za Unesko
Izvor: Vesti-online.com, 10.Mar.2011
Srbija bi uskoro mogla da kandiduje krsnu slavu za listu kulturnog nasleđa u Unesku. Očekuje se da uskoro bude formirano i radno telo kako bi krsna slava bila upisana u nacionalni registar, a potom i kandidovana za svetsku listu nematerijalne baštine Uneska...Krsna slava jedan je od prvih projekata...
