Izvor: Politika, 02.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatska cenzura
Miroslav Luci, ambasador Slovenije u Srbiji, potpisnik je „Izjave slovenačkih diplomata” koju je posle raskrivanja sadržaja „vašingtonskih beleški” u „Politici” i ljubljanskom „Dnevniku” potpisalo 339 diplomata u službi ministra Dimitrija Rupela. Izjava je objavljena u svim slovenačkim medijima 28. januara i označila je početak lova na novinare koji su otkrili scenario Bušove administracije da Ljubljana na čelu Evropske unije izigravanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rezolucije 1244 SB UN ubrza nezavisnost Kosova.
Tako smo dvadesetak dana uoči proglašenja nezavisnosti Kosova razotkrili suštinu onoga što smo 17. februara videli u Prištini. Odluka ekselencije Lucija da potpiše „Izjavu” koja u drugoj rečenici problematizuje „pisanje” jednog medija u Srbiji („Politike”), iskorak je iz okvira delovanja jednog diplomatskog predstavnika u zemlji domaćinu. Luci je uz jedan broj „slovenačkih diplomata” osudio „beogradski list ’Politika' i članak Svetlane Vasović-Mekina ’Vašington režira, Evropa statira'”, jer je „suprotan interesima države”. Države Slovenije.
Potez, ukratko, poziva na gušenje medijskih sloboda ne samo u Sloveniji nego i u Srbiji, pošto slovenačke diplomate tvrde da njihovi razgovori u Vašingtonu „nisu bili namenjeni javnosti”. U „Izjavi” zatim sledi optužba da su mediji koji su obelodanili zahteve SAD kako da Ljubljana sprovede osamostaljenje Kosova – naštetili državi „koja danas predsedava Veću EU.”
Ambasador Luci u društvu kolega iz Rupelovog MSP upozorava i da „tamo gde prestaje diplomatija, mogu se rasplamsati međukulturni sporovi i ratovi među narodima”, pa proizilazi da je zalaganje političara u Ljubljani za kršenje postulata međunarodnog prava – nešto što mediji u Srbiji ne smeju da ospore. Uz to se novinarima podmeće krivica za moguće „međukulturne sporove” koji su uistinu plod – neprincipijelne diplomatije.
Ekselencija iz Slovenije je, saznajemo, imala alternativu. „Izjavu” nisu potpisale sve Rupelove diplomate, pa među potpisnicima nema Nataše Vodušek, slovenačkog ambasadora u Sarajevu, niti otpravnika poslova ambasade Slovenije u Sofiji Milana Predana, na primer. A možda je ekselenciju Lucija ponelo to što se ambasadori nekih velikih sila ne ustručavaju da u Beogradu kažu mišljenja koja zadiru u unutrašnje stvari zemlje domaćina?
Sad im se pridružio ambasador Slovenije koji je u prošlosti naizgled vodio računa da se ne petlja u unutrašnje poslove Srbije, što može da pogorša odnose između dve države. Na stranu što se anahrone optužbe iz „Izjave”, koju je Luci podržao, nedopustivo mešaju u slobodu pisanja novinara „Politike” iz Slovenije, uz izazivanje takve hajke u slovenačkoj javnosti da je na to reagovalo Društvo novinara Slovenije – osudom harange na račun „nacionalne pripadnosti” dopisnika „Politike” i „prozivke cele njene porodice”.
Možda je neshvatljivo da aparatčici u nekoj državi EU poslušno, na mig „vođe diplomatije”, potpišu izjavu u kojoj staljinističkim rečnikom osuđuju novinare za izdaju Slovenije, a ništa manje neshvatljivo je da zato bez posla ostane jedan slovenački novinar. Pitanje je da li je slovenački ambasador u Srbiji razumeo srž svog poziva? Da je malo išetao iz svojih beogradskih odaja i sišao do prvog kioska, shvatio bi da uprkos neokolonijalizmu koju njegova država predvodi u ovom delu Evrope, „Politika” nije slovenačko glasilo a da su novinari u Srbiji u svom radu nezavisni i ne polažu račune ni srpskoj, a kamoli slovenačkoj diplomatiji.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 02/03/2008]
