Izvor: TvojPortal.com, 13.Sep.2011, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DAČIĆU DUŠU, IVICA JE NEĆE
Nekadašnje neustrašive vojnike Partije, smenilo je partijsko roblje.
Nekad se zborilo u našem narodu: ”Bogu dušu, Bog je neće”.Onda smo prestali da verujemo u Boga i postali fanatični vernici Partije. I u njene vođe. Otuda i ovakva formulacija naslova i sadržaj ove ispovesti, kao partijska kritika i samokritika.
Nekad se klelo u Boga verujućeg naroda: Bog dao,Bog uzeo. Odavno se u nas (a i u vas) divani: Partija dala, Patija uzela.
Umesto >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << “Ne daj, Bože”, odavno se moli:”Ne daj, Partijo.” Ili, umesto “Ne dao Bog”, kažem “Ne dala Partija”, pa: “Partijo , pomozi!”(Umesto:Bože,pomozi!) I uvek kad nešto krene kako ne treba, kao što se sada desilo, usledi moje razumevanje i praštanje:”Partija dala, Partija uzela !!
.Bila su vremena kad se verovalo u oslobađajuću misiju Partije koja je za ostavrenje slobodarskih ideala formirala partijsku vojsku dobrovoljaca. Odavno je vojnike Partije zamenilo parttijsko roblje, i sada robovi Partije služe zarad neke službice, platice, privilegijice. Partijsko roblje ne može nikad izoroditi Spartak, jer su moderni partijski robovi svi odreda samoregrutovani u dobrovoljačkim jednicima.
Druže Dačiću, ja Vam raportiram, ne po funkciji, nego po duši
Dvoje u sobi. Ja se šćućurio na kanabetu starinske izrade napravljenim još u Industriji namšetaja “Vojvodina” u Novoj Pazovi iz programa saradnje sa “Ikeom” Đorđa Božića, a na zidu Njegov portret: ne u prirodnoj, nego u natprirodnoj veličini, oči mu se sjaje poput nebeskog plavog kruga. Da , to je on, Ivica Dačić, moj partijski mentor, staralac, vođa, nepogrešivi korlmilar SPS, jedan od najpoverljivijih vodiča žutog Evrotursa, nepoklebjivog kursa, “Tadići i ostali žuti tići”.Makar šta to značilo. Za koje se nikad ne zna dokle će stići, što se za nas, vođene i preporođene ne bi moglo reći, jer mi nemamo kud. Zato što smo u ćorsokaku.”Drugarice i drugovi u ćorsokaku, ja vam želim sreću svaku “! Prelistivam ko zna po koji put ovu izbornu poruku koju ste nam Vi poslali, i odmah se upali žuti plamičak nade na beskrajnom plavom putu evroatlatskih integracija. Na kojemu, čim zatvorim oči, ugledam sebe kao šefa protokola na prvom samitu nesvrstanih udarnih rupa i ležećeih policiajca koji se održava u vip salonima međuopštinskog bazenskog kompleksa “Jovanova i Bojanova korita“ u Novoj Pazovi .Mojoj Novoj Pazovi.U kojoj je moje obitavalište, iz koga, ležeći na kanabetu proizvednom u IN “Vojvodina“ iz programa kooperacije sa “Ikeoom” Đorđa Božiča (ma gde on danas bio, a nije daleko), nekadašnje političke zvezde koalcije belegiških ada, koju je ju celini i celosti pomračio Djorđe Radinović Džokej, promoter, svedok i učesnik većeg broja stranaka nego što su ukupno formirane i registrovane. Gledam na Vaš portret u natprirodnoj veličini i sećam se svih etapa rasta istog od formata razglednce, zatim A4,onda ubrzo A3. Uvek sam nosio sa sobom puno čekmeže, da ne kažem koferče tih Vaših portreta manjih formata i delio ih pristalicama iIi onima koji će tek to biti. Sve dok konačno nisu izrasli do postera ogromnih razmera. Kojim sam kao fototapetom ukrasio zid naspam mog kanabeta proiozvedenog u IN “Vojvodina” na čiju se udobnost ne mpogu požaliti, a kako bih, kad je tehnološki bio u programu koooperacije sa “Ikeom” Đorđa Božića, predsednika opštine Stara Pazova koga sam ja nasledio.
I tako, sad Vam raportiram. Dok smo dvoje u sobi: Vaš portret natprirodne veličine, fototapet kojim je prekriven ceo zid moje sobe. Raportiram Vam ne po dužnosti, po funckiji, nego po srcu, po duši.
Ja sam Bajić. Srećko BajIć.
Ja sam Bajić. Srećko Bajić. Po zanimanju sam i životnom opredeljenju partijski fukcioner srednjeg ranga: predsednik Opštinskog odbora SPS Stara Pazova.To sam bio od osnivanja Partije dok me pre dva meseca sa tog trona , posle dve decenije nije svrgnuo, gurnuo, šutnuo, kapiten Pokrajinskog tima moje Partije, SPS, Bajatović. Dušan Bajatović. Koji je tako moje mesto najpre učinio upražnjenim, a odmah nekoliko sekunudi kasnije ,koliko mu je bilo potrebno da ukuca SMS poruku, postavio na tu funckiju,moju funkciju, Nikolina. Savu Nikolina. I to pored mene živog, zdravog, ornog, u najboljoj partijskoj kondiciji, sa onolikim zaslugama za Partiju i svakog pojedinčano njenog visokog jablana, rukovodioca iz aleje velikana, koji su izrasli do nebeskih visina i dodiruju postolje vlasti Srbije. Ne dodiruju, nego ustoličuju. Do tih visina su izrasli ne kao samorasti, nego odnegovani partijski zasadi, zasađeni najpre u kongresne saksije SPS na šestom sajmu kadrovksog cveća i ukrasnih rasada (2006.) , a onda i na sledećem, partijskih mladica,cvetova kapitalaca. Da li se primio rasad i zasad iz kongresnih saksija? Zašto pitate, kad znate da jeste. Da sam partijski konrezvativac, upotrebio ih slogan iz ranijih, prevaziđenih vremena: Tako treba! Ali nisam.
Partijsko članstvo-žbunje i grmlje podržava novi kadrosvki rasad i zasad
Ja sam se opredelio za žbunje i grmlje čijim glasovima se podržava novi rasad i zasad, iz kojih su izrasli visoki jablani. U mom opštinskom partijskom grmlju bio sam skoro dve decenije ravnopravniji od ostalih ravnopravnih članova, nadvisivao sam ceo grm svojom funkcjjom. A za tih dvadeset godina koliko sam bio na čelu Partije u lokalu ivršio funkciju veliku, a ne, nikako ne, malu,najteže su mi bile one dve godine (1999-2001) kad sam bio svrgniut sa funkcije. I onda posle dve decenije, uoči 21. rođendana Partije bilo sam posečen, ne posečen, iščupan iz korena.Ostao je pelcer i senka visoke funkcije u Glavnmome štabu, to jeste odboru. Ali šta će ona, moja senka visoke funkcije u kadrovskom rasadniku najvišeg ranga “Glavni odbor“ kad je odvojena od iščupanog korena moje funkcije, predsednika Opštinskog odbora SPS? O moju senku (člana Glavnog štaba, tj. odbora) odvojenu od tela( predsednika OO) bi mogao, u najboljoj nameri da se spotakne i drug Milićević. Boris Milićević. Za čije sam člansto u Glavnome,štabu,tj. odboru i ja glasao, kao i on za moje. I da tako,ne daj Partijo, hramajući ode na Paradu drugog desetog čijem ste održavanju i Vi dali neprocenjiv doprinos.
Samo da Džulijan Asanž o tome ništa ne sazna
Pa zamilsite da to sazna Džulijan Asanž, kakva bi depeša bila objavjena u Vikiliksu, ne moraju o tome da ga obaveste naši prijatelji iz Američke ambasade, naći će se neko drugi, neka se naši Ameri malo odmore. Imamo mi ovde jednog koji bi jedva dočekao, kad bi ikako mogao, ali hvala Bogu ne može, da bilo išta kaže o našoj Partiji, čiji je, kaže, nekad bio član, ali ne verujem, ili možda i jeste, samo sam ga ja odavno iz nje eleminisao, sve će bti baš onog momenta kad se usudio da meni u moje zabrinuto partijsko lice, ni pet - ni šest, bez ikakvih priprema I najava, onako iz čistog čekmežeta, da ne kažem koferčeta, izvadi ko bajagi foru: ”Prvi Dačići se u vodu bacaju!” Sa trećeg sprata gde se nalazio moj kabinet (predsednika opštine) sam sofort pao u nesvest i prolazeći pored nailazećih spratova, brzo, odlučno i zapovedno, kakvog su me Bog i Partija u ortakluku stvorili, sam u poslednjem dahu uspeo samo da izutim „Isterajte ga iz Partije!” Kad sam se posle nekoliko nedelja povtatio iz nesvesti, samo toliko da bih obavio neke neodložne partijske poslove u vezi sa izborima koji su sledili za nepune tri godine, prvo što su mi rekli bilo je da su klevetnika eliminisali iz Partije. Kako mi je bilo dok sam boravio u nesvesti, bolje i da ne pričam. Vi ste, druže predseniče, otovrili modnu reviju kupaćih kostiima i gaćica, pa ste stalno bili u vodi, brčaklai ste se u dečjem bazenu pošto Vam obezbeđenje njije dozvolilo da se kupate u većem, olimpijskom, jer niste imali sertifikat o savladanom gradivu iz praktične nastave plivanja sa i bez ronjenja. Neko Vas je u više navrata katapultirao u dečji bazen, ali ste Vi, zahvaljujući svom snalaženju u najtežim situacijama i partijskoj elastičnost uvek uspevali da izbegnete bliski susret glave sa betonskim dnom bazena. Po povratku sa službenog puta niz nesvesti na kojemu sam boravio po partijskom zadatku, saznao sam da se uskoro otvara na tromeđi između triju opština, postojeće Stare Pazove i dve pretedentkinje koje se otcepljuju i osamostaljuu „Vojka Vočanima„ i “Nopoazovački region“, kompleks bazena „Jovanova i Bojanova korta„, u njima je I set dečjih bazena koje ćete Vi na poziv svog prijatelja, predsednika opštine, batlera u Belom dvoru srpskog fudbala,kantautora, hadži Gorana Jovića, otvoriti, zaroniti i zaplivati u njemu.
Smenjeni Bajatovićevom SMS porukom kao na glasanju za pesmu Evrovizije
Mene je SMS porukom svrgao sa funkcije Bajatović. Dušan Bajtović. I to SMS porukom koju je posalo dok je Opštinski odbor kojem sam predsedavao u pripremi Osme sednice zasedao. Kao na Evrosongu.
Ali zašto, predsedniče, zašto? Da li sam pogrešio što sam na Opštinskom odboru izdejstvovao (i to na jedvite jade) da se podržai Vaš ortački dogovr sa Tadićem. Borisom Tadićem? Ili zato što je OO SPS Stara Pazova kao i svi u Sremu podržao vašu opciju i Vašu kandidaturu za predsednika na prelomnom, Sedmom kongresu SPS-a.(2006.)? O kojemu sam u referatu za Osmu sednmicu Opštinske organiazcije, čije je održavanje Bajatović (Dušan Bajatović) zabranio 13. juna, ove godine, i to samo tri dana uoči njenog održavanja (17. juna) napsiao i dostavio delegatima iove reči:”Na sedmom kongresu SPS 2006. izabranbo je novo ,mlado rukvodstvo SPS –a na čelu sa predsednikom Ivicom Dačićem koje je uspelo da postepeno i strpljivo sanira nejedinstvo u partiji koje je bilo prisutno sve do sedmog kogresa.” Ili me je možda Bajatović, Dušan Bajatović, svrgao, a umesto mene imeniovao Nikolina, Savu Nikolina, koji se od 2000. g. vodi kao nestali u evidenciji OO SPS, čoveka od poverenja i informatora Jovana Tišme, lidera opštinskog DS i najbližeg saradnika Živana Sarića, lidera GG Preporod, zato što sam u referatu za Osmu ( zabranjenu sedenicu) dostavljenom delegatima napisao i ove retke, bez bojazni da ću obrukati svoje pretke:”Mudrom politikom vođenom od strane novog rukvodstva Partije na čelu sa predsednikom Ivicom Dačićem, Partija je iz dana u dan postajala sve jača, jedinstvenija i brojnija…vratila se na političku scenu Srbije kao stranka prepoznatljiva po svojem socijalisitičkom i socijaldemokratskom opredeljenju modrne levice.” Zbog toga me Bajatović, Dušan Bajatović, svrgao, raspustio Opštinnski odbor odanih socijalsita, formirao krizni štab, u čijem sastavu većinu čine oni koji nisu članovi SPS, koji se odavno vode kao nestali, isključeni iz naših redova zbog flagrantnog kršenja Statuta i parvila SPS, a među njima i sam predsednik privremenog organa. U privremenom organu su i Ranko Alkesić iz Beograda, napustio SPS 1996., prešao u JUL i od tada mu se gubi svaki partijski trag, Ljubiša Milanović, vodi se kao nestali iz SPS još od 1996., Ilija Ivanišević iz Batajnice, nestali od 2000. , Slobdan Popović, majstor Sloba iz Nove Pazove, vođa frakcije ivkovićevaca, kao tadašnji presednik Opštinbskog odbora i odbornik pokušao da većinu članova ovog organa okrene protiv SPS i povede za Ivkovićem na čijem je “kongresu” izabran za visokog funckionera, isključio ga Glavni odbor iz SPS čiji član posle toga nikad nije ponovo postao, prešao u Karićevu stranku Snaga Srbije, Ljubomir Stojanović, Zoran Vukašinović istim stopama i istim satazma, te koordinaotor “novog “ SPS za Surduk Dragan Dronjak, isključen iz SPS…
Ne napadaju oni Partiju zbog Bajića, nego Bajića zbog Partije
Takve je Bajatović, Dušan Bajtović, postavio da vode SPS u ovoj opštini. Sve vreme oni su ko bajagi napadali Partiju zbog Bajića, a ispostavilo se da su napadali Bajića zbog Partije, jer je čuvao Partiju od štetočina, koji bi je koristili samo za postizanje svojih sitnih šičardžijsko-piljarskih interesa, kad na drugi način ništa nisu mogli postići u karijeri, da to pokušaju preko SPS-a.
Glavni odbor složno glasa za Antića i Đilasa
Setićete se, druže Dačiću, ko je poveo pesmu na sednici Galvnog odbora kad je odobren ortakluk SPS sa žutima u prestonom našem gradu Beogradu:”Glavni odbor složno glasa/za Antića i Đilasa.”
Kreni kolo da krenemo,da Dačića spomenemo
Na jednom od mnogobrojnih svečanosti koje smo priređivali u restoranu “Lovac“ u Staroj Pazovi povodom partijskih jubileja, a naročito u čast ponovo primljenih novih člalnova kao i višekratnih ponavljača SPS, pred razdragim dr Žarkom Obradovićem, prvim potprednsednikom SPS, rođenog Ivangrađanina (“Ivangarde u dolinu /divnu l’imaš omladinu!), nekadašnja SR Crna Gora, da bih ga podsetio da melos zavičaja, ja sam vodio, a svi prisutni zdušno prihvatli kolo pevajući:”Kreni kolo da krenemo/ da Dačića spomenemo/ Pa i Žarka kao vođu/ Nek drugovi kolu dođu. “
Portret Nepomenika uklonili smo iz prostorija Opštinskog odbora
Znajući da Vas lično ime S.M., a naričito njegovo delo nervira, a lik uznemirava, lično sam zabranio da ga ubuduće spominjemo po imenu i prezimenu, a kad se to baš ne može izbeći, onda da ga nazivamo Nepomenikom. I poretret Nepomenika smo skinuli sa zida prostorija Opštinskog odbora čim ste sklopili koaliciju sa žutima koja, u to sam ubeđen, nema alternative.
Ja sam Vam verovao, druže Dačiću, kao što možda nisam verovao sebi!
Ali uzalud: Dačiću dušu, Ivica je neće.
Branko Rakočević
spsstara pazovaivica dacic
