Izvor: Politika, 22.Feb.2014, 11:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke doskočile guverneru NBS

Zakon ne dozvoljava jednostranu izmenu ugovora o dozvoljenom minusu čak i kada postoji dobra volja i kada je u korist klijenata

U pravoj partiji pokera oko visine kamate na dozvoljeni minus, koji poslednjih dana javno igraju Jorgovanka Tabaković, guverner NBS i poslovne banke, svi su izgledi da pare neće dobiti – klijenti. Jer, banke cenu ovog zaduženja neće da smanje. A i što bi kada ih i sam zakon koji je država donela – štiti od „jednostranih” poteza. Neko bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao da su banke čak i u blagoj prednosti.

Na prozivke guvernera, koje su na ovu temu učestale poslednjih meseci poslovne banke su, prema tumačenju same NBS, odgovorile da su spremne na tako nešto, ali da ih, avaj, u tome sprečava aktuelni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Upravo onaj propis koji im je onemogućio da po svojoj volji ili tumačenju svoje poslovne politike samovoljno podižu kamatu.

U slučaju minusa reč je o svojevrsnom ugovoru o pozajmici novca čije odredbe, pa tako i visina kamate, ne mogu jednostrano da se menjaju bez saglasnosti ugovornih strana. Za promenu je, podrazumeva se, potreban novi ili bar aneks ugovora za šta je potrebno da klijent dođe u banku. U praksi to bi značilo da najmanje 250.000 korisnika dozvoljenog minusa od oko milion vlasnika tekućih računa mora da dođe u banku.

Zar je to nemoguća misija? Čini se da jeste. Da stvar bude još čudnija sa tim je saglasna i centralna banka. Njeni zvaničnici su izjavili „da se ispituju zakonske mogućnosti kako bi NBS dala neku vrstu tumačenja propisa, u cilju maksimalnog pojednostavljenja te procedure”. Zašto bi, s pravne strane, bilo prihvatljivo tumačenje NBS samo kada se radi o sniženju kamata, ali ne i kad se radi o „korigovanju naviše”?

Kamata na dozvoljeni minus kod nas u proseku je 2,79 odsto mesečno, odnosno 33,5 odsto godišnje.

Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da su kamate na dozvoljeni minus kod nas nepristojno visoke, a da su korisnici prinuđeni da ga uzimaju, jer je to sredstvo preživljavanja. Drugu alternativu nemaju. To što guverner NBS poziva, gotovo moli banke da smanje cenu ovog zaduženja gotovo da je na nivo prijateljskog gesta u kome se kaže da je to u interesu i klijenata i samih banaka. U tržišnoj privredi, kakva je naša, banke autonomno određuju cenu svojih usluga, a na klijentima je da to prihvate ili ne.

– Iza tvrdnji da banke, zbog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ne mogu jednostrano, bez saglasnosti korisnika klijenta, da menjaju takvu odredbu ugovora, krije se njihova nespremnost da kamatu stvarno smanje. Problem je što nikakva tržišna prinuda ne postoji da one i smanje cenu dozvoljenog minusa. Pre ćete vodu iscediti iz suve drenovine nego što će se bankari odreći ove svoje zlatne koke – kaže naš sagovornik.

Savić dodaje da nikakva pozivanja na nisku inflaciju nemaju veze s visinom kamate na dozvoljeni minus. Banke se suočavaju sa velikim procentom nenaplativih zajmova preduzeća što nadoknađuju zaradom na kamatama na dozvoljeni minus. Njima je svejedno na čemu zarađuju. Važno je da su ostvarile profit. Pri tom, bankari znaju da se ekonomska situacija u Srbiji neće menjati i da će udeo loših zajmova samo da raste. Oni po osnovu aktiviranih hipoteka dobijaju kuće, fabrike, poslovni prostor, ali to u krizi nema nikakvu vrednost. Poslovnog prostora u Srbiji ima viška, a njegovi vlasnici su prinuđeni da ga izdaju samo po ceni da zakupac plati režije što znači da njima ne da ništa, već da samo smanje gubitak. Kada se analizira struktura bankarske zarade vidi se da baš raste udeo od ovih „prokaženih” kamata, a da se smanjuje deo od redovnih.

– Bankari se vade da je cena dozvoljenog minusa visoka, jer nosi visoki rizik. Za njega bankari ne traže obezbeđenje, već su im garant buduća primanja klijenta, a postoji rizik da on ostane bez posla. To je samo teorijski tačno, ali ne i praktično. Jer, ta pozajmica nije odobrena na neograničen rok, već dužnik mora da je obnavlja svake godine – kaže Savić.

Po njemu, bankari se visokih kamata na dozvoljeni minus neće odreći ukoliko ne dobiju nešto od države za uzvrat. Bilo bi interesantno da li bi država kao većinski vlasnik nekih domaćih banaka uticala na njihovu upravu da smanje kamate na dozvoljeni minus. Građani bi pohrlili u tu banku što bi druge navelo da se presaberu. Sad, iako posluje 29 banaka, nema te konkurencije i među bankarima postoji prećutni dogovor ispod kog nivoa kamate se ne ide.

– Bez prave konkurencije pozivanje guvernera NBS da banke snize kamate je samo politička, predizborna priča, jer ona nema zakonske mogućnosti da na to utiče. Zakonska obaveza NBS je da kontroliše rad banaka, a sad smo svedoci da je u stečaj otišla i četvrta banka koja je u propast povukla i klijente čije gubitke mora da sanira država – kaže Ljubodrag Savić.

Jovana Rabrenović

objavljeno: 22.02.2014

Nastavak na Politika...