Izvor: Politika, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BUBNJEVI RATA
Ne, ne pišem pod ovim naslovom o Aleksandru Simiću. On je premijerov savetnik za ratne trube, a ne za bubnjeve. Dok tamo po svetu i ovde po Srbiji moram da slušam eho Simićevog pucnja u našu nogu, razmišljam samo koliko je njegova izjava kolosalna šteta ukoliko se Srbija izbori za nastavak nekih pregovora o Kosovu i Metohiji. Ali neka o Simiću razmišljaju oni koji su ga postavili u pregovarački tim, oni koji se od njega ne ograđuju i oni koji ga tolerišu. Bavim se neobičnim dimnim signalima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su se pojavili nad horizontom jednog mogućeg fronta. Dok bubnjevi rata udaraju u dobro poznatom iračkom ritmu "šokiraj i zastraši", američke obaveštajne agencije saopštile su u zajedničkom izveštaju da Iran poslednje četiri godine ne razvija program nuklearnog naoružanja. Džordž V. Buš mora da se zagrcnuo i bez one čuvene perece. Dik Čejni je dobio laku tahikardiju.
Dramatična razlika od onoga što bi predsednik i potpredsednik želeli da čuju i onoga što su od svojih 007 čuli – rezultat je koliko prikupljanja podataka o Iranu, ali i radikalne promene načina na koji obaveštajci analiziraju dobijene informacije.
Poučeni debaklom o nikad dokazanom nuklearnom programu Iraka, koji je bio zvanični povod rata, obaveštajni krugovi bili su ovoga puta obavezni ne samo da saopšte sve što znaju, već i da jasno kažu šta ne znaju. "Ne znamo" je postao novi tehnički pojam Nacionalne obaveštajne procene.
Buš i Čejni će posle brifinga morati da razmisle o nekom novom scenariju obračuna sa "silom zla". Bela kuća više nije u dosadašnjoj poziciji da rutinski kritikuje, pritiska i preti Iranu.
Sada su njihove obaveštajne agencije jasno saopštile: "Ne znamo da li (Iran) u ovom trenutku namerava da razvija nuklearna oružja." Sve je u direktnoj suprotnosti sa procenama od pre dve godine kada se tvrdilo da je Teheran "odlučan" da dobije sopstvenu atomsku bombu.
Američka tvrđenja podsećala su na obaveštajni fijasko oko Iraka. Trebalo je izvršiti pripremu terena. Plasiranje problematičnih podataka koincidiralo je sa pojačanjem opšte tenzije. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je ubrzo da Iran odbija ultimatum Saveta bezbednosti UN da zamrzne svoje nuklearne aktivnosti.
Izveštaj je pokrenuo debatu o pooštravanju sankcija Teheranu i otvorio mogućnost američke vojne akcije. Naravno da se u oku ovog iranskog ciklona nalazila optužba – koju je širio Vašington – da Iran tajno pokušava da proizvede atomsku bombu.
Istražitelji IAEA nikako nisu uspevali da potvrde podatke koje su dobijali od CIA. Koliko početkom godine, ispostavilo se da su "fakta" o iranskom nuklearnom programu koje američke agencije dostavljaju inspektorima UN veoma problematična.
Mnogi su se prisetili jedne posebno indikativne epizode koja se tiče navodnih planova za proizvodnju nuklearne bojeve glave. CIA je tvrdila da je plan pronađen u ukradenom laptopu koji im je prosledio njihov čovek u Iranu. Jula 2005. američki obaveštajci dostavili su štampane verzije planova zvaničnicima IAEA. Tadašnja procena je bila da je evidencija dovoljna za kretanje u konfrontaciju sa Iranom.
Teheran je tvrdio da se radi o falsifikatu ponavljajući da nema vojne nuklearne planove, ali da ima pravo na nuklearnu energiju u miroljubive svrhe. Iran je odbio da suspenduje programe obogaćivanja uranijuma, pa su, pod pritiskom SAD i bez obzira na različite stepene rezervisanosti u svetu, Iranu zavedene sankcije UN.
Brinući se više za sopstvenu nego za ionako ozbiljno okrnjenu predsednikovu reputaciju, američki obaveštajci odlučili su se da promene priču. Ova nova sasvim je bliska procenama IAEA i Evropljana.
Šta sada? Čak i ukoliko demokrate koje kontrolišu Kongres zaista ne misle da Bušu potpišu blanko čekove za rat u Iraku, 2008. godina je godina izbora i mnogi će kritike Irana koristiti za sebe. Scenario zasad ne odstupa od skripta.
Najava "iznenađenja" u formi nekakve američke vojne intervencije protiv Irana, moguća tamo negde posle marta, mogla bi da predstavlja povod slavlju republikancima i da podeli demokrate. Akcija već ima i svoje ime Tirannt – Theatre Iran Near Term, Teatar Iran blizu (izbornog) termina. Tvrde da počiva na konvencionalnim udarima koji bi trebalo da podsete na kampanju "šokiraj i zastraši" upotrebljenu u Iraku marta 2003. Vojni planeri u Vašingtonu veruju da nema potrebe za upotrebom nuklearnog oružja protiv iranskih nuklearnih postrojenja smeštenih duboko pod zemljom.
Objavom Nacionalne obaveštajne procene nesumnjivo je zadat udar Bušovim namerama. U slučaju Iraka, mnogi su sumnjali u valjanost dokaza protiv režima u Bagdadu, ali evidencija o fabrikovanim povodima invazije stigla je kasnije. U slučaju Irana, ona ne samo da je javno publikovana, već potiče iz relevantnih američkih izvora.
Kako pravdati napad? Kako ubediti Evropljane koji su godinama naklonjeniji pregovorima sa Teheranom nego ratu? Kako očekivati da će Rusija i Kina biti spremne na pojačavanje pritiska na Iran?
Buš i Čejni uporno ponavljaju da Iran želi nuklearnu bombu. Stanar Bele kuće je koliko u oktobru dramatično izjavio da Iran može da bude povod trećeg svetskog rata. Obratite pažnju: u oktobru, u trenutku kada je već pročitao procenu svojih obaveštajnih agencija.
Bivši državni sekretar Džejms Bejker svojevremeno je konstatovao da je na Bliskom istoku sve povezano, čime je opasnije. Irak nije samo Irak. Ticao se i Irana. Kao što je izraelski napad na hezbolahe na jugu Libana više imao za cilj da utvrdi efekte američkih bombi za uništavanje bunkera u vezi sa Iranom, nego sudbinom dvojice otetih izraelskih vojnika ili "lekcije" hezbolasima.
Napad na Iran? Svakako ne. Čak i Buš valjda uviđa da bi, uz pakao Iraka, napad na Iran bio krunski dokaz nerealnosti, arogancije i čiste gluposti. Ali, Buš je čovek svekolikih mogućnosti. Ništa kod njega nije isključeno. Ono što jeste to je da bi takvu akciju nekome mogao da proda kao preventivu zbog nuklearnog naoružavanja Irana. Njegovi obaveštajci sada su mu uskratili taj argument.
Ukoliko, pak, Buš pokuša da napad na Iran brani odbranom Izraela, onda je to sasvim druga priča. Tada s nastupanjem proleća treba biti veoma obazriv. A u međuvremenu pratiti retoriku Bele kuće.
[objavljeno: ]
