Izvor: B92, 17.Maj.2011, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
906.000 nerešenih predmeta
Beograd -- U osnovnim sudovima širom Srbije trenutno ima više od 906.000 nerešenih predmeta, saopštio je Sindikat pravosuđa Srbije.
List "Danas" je istraživao zašto je to tako.
Sagovornici lista "Danas" ocenjuju da glavni razlozi za dugo trajanje sudskih postupaka u našoj zemlji predstavljaju manjak zaposlenih, neravnomerna opterećenost sudova i sudija, kao i nedovoljno korišćenje instituta sporazuma o priznanju krivice i odlaganja krivičnog postupka.
Slađanka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, kaže za "Danas" da su glavni razlozi za dugo trajanje sudskih postupaka manjak zaposlenih i neravnomerna opterećenost sudija.
"Pred osnovnim sudovima u Srbiji nalazi se najveći broj predmeta. Mreža sudova je izmenjena da bi sve sudije u svim sudovima bile jednako opterećene poslom. Međutim, odlukom da se određenom broju sudija zarada uveća za 15 odsto zbog nejednake opterećenosti predmetima, Visoki savet sudstva je priznao da mreža sudova nije donela očekivane rezultate i da ju je potrebno menjati", ukazuje Miloševićeva.
Ona dodaje da bi angažovanje neizabranih sudija imalo višestruku korist, jer bi oni bili u mogućnosti da opravdaju naknade koje primaju, a svojim radom bi obezbedili da se izbegne nagomilavanje predmeta.
Jugoslav Tintor, advokat, kaže za "Danas" da veliki broj predmeta koji se nalaze pred osnovnim sudovima može biti rešen primenom instituta sporazuma o priznanju krivice i odlaganja krivičnog postupka.
"Prema Zakonu o krivičnom postupku javnom tužiocu data je mogućnost da bez saglasnosti suda odloži krivično gonjenje za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine, a uz odobrenje sudskog veća, kada se radi o delu za koje je predviđena kazna zatvora do pet godina. Takođe, primena odredaba o skraćenom postupku proširena je na krivična dela za koja je propisana kazna do pet godina zatvora, čime bi se u mnogim slučajevima povećao broj dela za koja neće biti potrebna istraga", ukazuje Tintor.
On dodaje da institut sporazuma o priznanju krivice može dovesti do bržeg okončanja krivičnih postupaka i smanjenja troškova građana i sudova.
