Izvor: Politika, 15.Avg.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Programer za medalje
Golman vaterpolo reprezentacije najsjajnijim odličjem smatra ono koje je osvojio na Prirodno-matematičkom fakultetu kada je diplomirao informatiku
Vaterpolo reprezentacija Srbije je na poslednjih sedam takmičenja osvojila pet zlata, a po jednu bronzu i srebro. Jedan od igrača koji je tome dao veliki doprinos je tridesettrogodišnji golman Slobodan Soro, najstariji i najiskusniji član nacionalnog tima.
Kršni sportista po majci vodi poreklo iz severnodalmatinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kraja, dalji preci su mu iz Knina, Benkovca i Obrovca, a po ocu vuče korene sa Kupresa i Hercegovine. Ipak njegova smirenost i akcenat ukazuju da je detinjstvo proveo u Novom Sadu, gde je i rođen, a od 16. godine je Beograđanin, istina sa puno prekida jer ga je karijera uspešnog vaterpoliste vodila i do Moskve, Barselone, Herceg Novog, Bečeja.
Otac Ratko, koji radi u vojvođanskom Izvršnom veću, i majka Mirjana, bivši sudija, a sada advokat, imaju tri sina, a Slobodan je srednji. Najstariji Siniša je advokat u Novom Sadu, a najmlađi Srđan živi u Švedskoj.
Posle Drugog svetskog rata preci vaterpoliste doselili su se u Vojvodinu, a otac i majka su se upoznali u Novom Sadu i tu kasnije i skućili.
– Moja majka je najponosnija na moje uspehe jer je i sama bila svojevremeno uspešna sportistkinja, reprezentativka SFRJ u petoboju. Zbog povrede kolena morala je da završi karijeru pa je upisala pravo. Možda je tako i bolje jer ja smatram da žensko telo nije stvoreno da trpi velike napore. Roditelji su kasnije mene i moju braću usmeravali ka sportu, ali sam samo ja pošao tim putem, upornost i izdržljivost izgleda da su mi najveći kvaliteti, kaže naš sagovornik.
Kada je imao 12 godina krenuo je sa drugovima iz razreda na novi, zatvoreni bazen u Novom Sadu, kako je uskočio u vodu, više takoreći nije ni izlazio, jedini sport kojim se bavio bio je vaterpolo.
– Voleo sam da gledam reprezentaciju, teško sam doživljavao te utakmice, preživljavao sam sve sa puno emocija, a u najlepšem sećanju ostalo mi je finale 1986. godine u Madridu, čuveni Milanovićev gol tri sekunde pre kraja, pa Olimpijada u Seulu 1988. godine....
Kao dečak najviše je uživao u letovanju u Zadru, tamo su deda i baba imali kuću, koju su kasnije zbog ratnih prilika morali da prodaju.
Seća se i te kuće i plaže, dešava mu se da ih često sanja i više od svega želi ponovo da ode i vidi to „parče” svog detinjstva. Od 1990. tamo nije bio nijednom i verovatno će već ovog leta otići s bratom do Zadra da ponovo vidi dvorište u kojem se igrao kao desetogodišnjak. Školski dani protekli su uobičajeno. Možda je samo, kako kaže, neobično bilo to što je beležio izuzetno dobre rezultate iz matematike, pa je išao i na republička takmičenja, a u osmom razredu osnovne zauzeo je deseto mesto na republičkom takmičenju. Kao talentovani matematičar upisao je Matematičku gimnaziju, a zatim Prirodno-matematički fakultetu u Novom Sadu, smer informatike.
– Diploma informatičara je za mene najsjajnija medalja koju sam osvojio u životu. Jeste trajalo dugo jer je bilo teško uskladiti učenje sa sportskim obavezama. Tek u poslednje dve godine mogu leti da se odmorim na pravi način, jer do sada su mi leta prolazila u jurnjavi za profesorima, vanrednim rokovima, naporima da nadoknadim propušteno gradivo, ali drago mi je da sam bio dovoljno uporan i vredan da izguram do kraja, kaže Slobodan.
Naši vaterpolisti su najtrofejniji, ali krasi ih još jedna odlika, da spadaju i u najobrazovanije sportiste. Čini se da je akademskih građana najviše baš među golmanima, sada pokojni Gale Muškatirović nekada je bio doktor nauka, Aleksandar Šoštar je završio Mašinski fakultet, sada je predsednik Sportskog saveza Srbije, Kuljača je diplomirani pravnik... Iako je vaterpolo naš najtrofejniji sport u njemu se ne obrću velike sume novca kao u nekim drugim sportovima. Igrači moraju da misle šta posle karijere. Neki se odlučuju da ostanu u sportu kao funkcioneri poput Šoštara, Kuljača je u Olimpijskom komitetu, Jelenić u Vaterpolo klubu „Crvena zvezda”, Berbakov ekonomski savetnik u ambasadi Srbije u Rimu, a Ikodinović u ugostiteljstvu... Soro je od februara ove godine jedan od polaznika programa Olimpijskog komiteta „Karijera posle sporta” u kompaniji „Telenor”.
– To je prilika koju sam dobio da steknem još jedno dragoceno iskustvo, jer mi sportisti ostajemo uskraćeni za mnoge druge stvari, pa tako zbog sportskih obaveza nemamo dovoljno razvijen osećaj radnog vremena i rada u kompaniji. Zato je ovo prilika da sa i tu iskažem, možda ću jednog dana tu trajno naći svoje mesto – nada se.
Što se tiče sporta njegovi planovi su vezani za Beograd, Partizan i Olimpijadu u Londonu dogodine, a posle, videće.
– Još dugo bih mogao da budem golman, ali ako bih radio u nekoj kompaniji... bolje je da krenem ranije nego da čekam četrdesetu. Moraću da razmislim, najbolji sam u vaterpolu, tu imam najviše znanja, znam dosta i o kompjuterskom programiranju, ali nemam rutinu kao neko ko se time odavno bavi. Punih 16 godina igram u prvim ligama, teško mi je da zamislim sebe kako sedim pored računara 10 ili 12 sati, mislim da bi to bio veliki šok za mene – iskren je Slobodan Soro.
-------------------------------------------------------
Mamci za lepši pol
Iako su doneli najviše medalja vaterpolisti nikada nisu bili popularni kao njihove kolege u nekim drugim sportovima. Malobrojni su ipak uspeli da postanu zvezde, kao Udovičić, Filipović, ranije Šapić, Ikodinović, Milanović... ali Slobodan Soro ne spada u taj krug.
– Nisam od tih koje prepoznaju na ulici, kaže u šali da je to zato što po gradu ne nosi kapicu, ali i nema ništa protiv toga što je to tako.
Ipak čini se da su u poslednje vreme za vaterpoliste „lepe” poznate devojke. I vrapci znaju sve o Dači Ikodinoviću i Nataši Bekvalac, ali estrada i sport nastavljaju zajedno u liku Nikole Rađena i pevačice Ane Kokić, a Filipović se oženio sa odbojkašicom Sanjom Hanušić. Slobodan Soro ne želi da govori o svom privatnom životu, ali ne skriva da je ponovo slobodan jer se nedavno razveo.
– Svuda su sportisti mamac za lepši pol, ali Srbija je možda malo specifična jer kod nas su ugledni u društvu, jako cenjeni, nacija se upravo sportistima najviše ponosi jer joj donose najviše radosti. Nije bez značaja ni što su uglavnom materijalno situirani i to na pošten način, ali zašto im se sviđamo, to je ipak pitanje za devojke – kaže Slobodan Soro.
----------------------------------------------
Hladna voda
„Igrao sam u raznim zemljama, ali su bazeni loše zagrevaju jedino u Srbiji i Crnoj Gori. Na treninzima i utakmicama hladnoća nam se uvuče u kosti jer treba sat i po vremena da provedemo u vodi, a najteže je nama golmanima jer plivamo u mestu. Ponekad treneri imaju razumevanja pa nam dozvole da treniramo van bazena. Idealna temperatura za vaterpoliste je 26 do 27 stepeni, sve ispod 25 je izuzetno hladno, a biti u vodi od 22 stepena je kao kada bismo istrčali u kupaćim gaćama na minus petnaest po vetru pa se još i valjali po snegu. A dešavalo nam se da treniramo i na temperaturi od 18, 19 stepeni, tako nešto stvarno ne bih nikome poželeo”, kaže naš reprezentativac.
-------------------------------------------------------------------------
Publika ne vidi sve
„Vaterpolo ima dva velika problema, pravila su takva da sudijske odluke nisu jasne često ni nama, a kamoli publici. Drugi problem što se u ovoj igri najzanimljivije stvari dešavaju ispod vode, ima puno udaraca kao da se radi o rvanju ili džudou. Kad bi publika mogla da vidi sve te grubosti vaterpolo bi bio mnogo popularniji”.
------------------------------------------------
Koka-kola najveći porok
Soro je kao internacionalni sportista naučiošpanski, ruski i engleski, voli električnu, haus, muziku, koju sluša uoči utakmice. Ne preteruje u hrani, ali s godina jede više masna jela, uz obaveznu limenku koka-kole, mada je kaže takve konstitucije da nema problema sa viškom kilograma.
----------------------------------------------
Karijera
Slobodan Soro je trenutno član Vaterpolo kluba „Partizan”. Sa reprezentacijom Srbije osvojio je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 2006. u Beogradu, srebrnu na Evropskom prvenstvu u Malagi, bronzanu na OI u Pekingu 2008, zlatnu na Svetskom prvenstvu 2009. u Rimu, tri zlatne medalje u Svetsko ligi. Bio je član „Vojvodine”, „Partizana”, „Bečeja”, ruskog „Dinama”, „Jadrana” iz Herceg Novog, španskog „Sabadelja”. Sa „Partizanom” je ove godine osvojio Evroligu posle 35 godina posta ovo kluba, a sa „Bečejem” 2000. godine.
D. Stevanović
objavljeno: 15.08.2011.
.jpg)
