Izvor: Politika, 14.Apr.2012, 00:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapisano u „Srpskom kodu”
Zašto se za Uskrs farbaju jaja i koje se zove „čuvarkuća”, gde je sve izvođena kompozicija „Marš na Drinu”, kako govore Moravci, samo su neki od detalja zabeleženih u knjizi „Srpski kod”
Prva, druga ili neka treća Srbija, gruba podela koja se neretko rabi u javnosti, nametnula se kao tema za razmišljanje đakonu Nenadu Iliću, kada mu je povereno da za potrebe „Škole prijateljstva”, koju godinama unazad na Tari organizuje „Naša Srbija”, napravi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << udžbenik kojim bi se srpskoj deci iz zemalja u okruženju predstavila srpska istorija, kultura, jezik. Tradiciju koje od „Srbija” je izabrao?
– Reklo bi se da je pred srpskim narodom danas lažni izbor – ulizička obezličenost na svetskoj pijaci ili narcisoidnost zabačenog rezervata. Većina Srba osećaju se nelagodno pred ovakvim izborom. Zbog njih, to jest zbog nas, zbog naše dece pred kojom imamo odgovornost da im prenesemo najbolje iz kulturnog nasleđa generacija njihovih predaka, ali i da ih osposobimo da ravnopravno učestvuju u raznim svetskim utakmicama počeli smo sa „Srpskim kodom”, pozivom za novim izučavanjem, prevrednovanjem i očuvanjem srpskog kulturnog identiteta – kaže đakon Nenad Ilić.
U tom poslu, uz suprugu Anastasiju Ilić, pridružio mu se i Ivica Živković iz Niša i tako je nastala knjiga, a zatim i internet prezentacija sa pojmovima, koji po izboru autorskog tima najbolje oslikavaju tradiciju, istoriju i kulturu srpskog naroda. Osnovnih 40 pojmova, koji su nazvani raskrsnice, račvaju se na konkretnije odrednice na različite načine u vezi sa ovim osnovnima i njih ima oko 400. Objašnjenje, značenje reči, istorijski ili kulturološki podaci, biografije velikana predstavljaju se kroz pojmove-raskrsnice poput Dunav, hajduci, Tesla, ćilim, rodbina, pravoslavlje, pogača, žrtve, manastir. Krećući se dalje kroz navedene pojmove možemo pročitati više o Vinči ili Lepenskom viru, guslama ili Starini Novaku, hidrocentralama ili Lici, Pirotu ili Stevanu Sremcu, precima i kumu, najstarijim srpskim crkvama i patrijarhu, kajmaku i vodenici, Jasenovcu i krstu, kaluđeru i Pećkoj patrijaršiji.
– Knjiga je zamišljena kao početak pravljenja neke vrste opisa „genoma” srpske kulture. Naravno ona nema pretenzije ka potpunosti, čak ni naučnosti. Ona je, pre svega, iskreni poziv svim dobronamernim Srbima da urade nešto na zaustavljanju samouništenja koje smo pre dugog vremena započeli. Koristili smo različite metode pri odabiru pojmova. Od postojećih kulturoloških klasifikacija, preko anketiranja, do umetničke igre. Čak smo koristili i Fejsbuk. Pomoć prijatelja bila je dragocena. Liste pojmova koje su stizale na pitanja tipa: šta vam prvo pada na pamet kad pomislite na Srbiju, šta stranci prvo zapaze i zapamte u Srbiji, najdragoceniji pojmovi koje vezujete za svoju nacionalnu pripadnost, i slična, u mnogo čemu su se poklapale. Kad pojmove sa najvećom merom poklapanja povežete i sa njihovom upotrebom u „ozbiljnijim” istraživanjima, onda dobijete termine-raskrsnice. A na svakoj raskrsnici nalaze se pripadajući termini-znakovi – objašnjava đakon Nenad Ilić.
Zašto se za Uskrs farbaju jaja i koje se zove „čuvarkuća”, ko je bila Milunka Savić, kako se mesi pogača, gde je sve izvođena kompozicija „Marš na Drinu”, kako govore Moravci, kada su nastali vašari samo su neki od detalja zabeleženih u „Srpskom kodu”.
– Svesni da ne možemo obuhvatiti sve, pazili smo da postavimo temelj na kome može da se poređa sve važno. Da bismo izbegli samozarobljavajuću patetiku potrudili smo se da osim Svetog Save, manastira, Marša na Drinu, Morave, na prvom nivou „Srpskog koda” svoje mesto zauzmu i prase, ćilim, šljiva, vašar. Naša kultura je stara i originalna, ali je oblikovana i taloženjem mnogih uticaja sa strane. Ponešto u njoj možda i ne treba da ima dug vek. Knjiga i velika internet prezentacija na srpskom i engleskom jeziku zamišljeni su interaktivno. Svima zainteresovanima ostavljena je mogućnost procene predstavljenih pojmova, koliko su posebno srpski, a koliko su internacionalni, opšti, da li su prolaznog značaja ili će biti dugovečni, kao i predlog novih – ističe đakon Nenad Ilić.
Knjiga će tokom leta dobiti svoje treće izdanje, a uskoro izlazi i kompakt disk, navodi Mina Milićević, direktorka nevladine organizacije Naša Srbija.
– „Srpski kod” je privukao decu u letnjoj Školi prijateljstva i od stručne javnosti dobio visoke ocene za temeljno predstavljanje naše baštine i za svoj otvoreni, kosmopolitski, pravoslavno-hrišćanski duh, koji privlači i stranu publiku.
Na ovakvim osnovama, „Naša Srbija” u sledećoj fazi, uz snažnu podršku prijatelja projekta, kompanije „Holcim”, uvodi kulturno-obrazovni žig „Srpski kod”, koji će širiti na viši nivo postojeći interaktivni udžbenik, ali i podstaći nove poduhvate u obrazovanju, popularnoj nauci, pop kulturi, sveukupnom boljem razumevanju srpskog identiteta i njegove veze sa balkanskim, evropskim i svetskim okruženjem – kaže Mina Milićević.
J. Čalija
objavljeno: 15.04.2012
Pogledaj vesti o: Uskrs
