Izvor: BKTV News, 26.Jan.2014, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajinski bunt ne jenjava
Crni dim koji kulja iz obližnjih zgrada, izgoreli autobusi, miris guma i povremene eksplozije molotovljevih koktela… Ovih dana prometna Hrušovska ulica, nekada put prema stadionu kijevskog fudbalskog kluba „Dinamo” i Narodnom parlamentu, a danas centar nereda, izgleda apokaliptično.
Građani Ukrajine koji na ulicama provode već treći mesec, protestujući protiv predsednika Viktora Janukoviča, svakodnevno odlaze korak dalje u pripremi za sukobe sa policijom.
Džinovska >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << praćka je poslednji izum protestanata. Sa maskama na licima, u prvom redu, stavljaju flaše molotovljevih koktela u praćku i ciljaju na policiju. Ni policija im ne ostaje dužna. Uzvraća istom merom. Kamenicama i petardama.
S vremena na vreme, sa policijske strane, kamenje i petarde zamene gumeni meci i suzavci, a sa demonstrantske, pesmu i poklike zamene krici i tragovi krvi u snegu. Opremljeni šlemovima za bicikl, naočarima za skijanje i improvizovanim štitovima i prslucima, demonstranti su gotovo nemoćni pred policijom.
Masovni antivladini protesti u Ukrajini izbili su krajem prošle godine, nakon što su vlasti odbile da potpišu Sporazum o pridruživanju i Trgovinski sporazum sa Evropskom unijom i objavile nameru da se okrenu Rusiji.
Međutim, tenzije su narasle posle neuspešnih pokušaja ukrajinskih vlasti, pod vođstvom predsednika Viktora Janukoviča, da razbije demonstracije upotrebom sile.
Protesti su prerasli u nasiljekada je Janukovičeva vlast donela zakone kojima se ograničava pravo na masovna okupljanja i antivladine proteste, a demonstrantima preti krivični postupak i zatvorska kazna do 15 godina.
Nova eskalacija sukoba u Kijevu donela je prve žrtve. Do sada je pet ljudi ubijeno u nesrećama povezanim sa neredima, a nekoliko stotina povređeno. Nekoliko stotina sveća zapaljeno je na brdu iznad Trga Nezavisnosti u pomen žrtvama nereda. Na ulicama, s vremena na vreme čuju se usklici „Slava herojima!” i „Molodjets – Divni momci”.
U Hrušovskoj se svakodnevno smenjuje premoć demonstranata i policije. Više puta u toku dana policija napreduje i ruši barikade, ali onda demonstranti još brze grade nove, veće, jače. Na barikadama, kao na kontrolnim punktovima.
Obezbeđenje sa garavim licima i kamenjem u rukama drži stražu. Upozoravaju kada je opasno i kada se ne može dalje. Većina njih u ranim dvadesetim, obučeni u vojne uniforme i sa stavom kao da zaista idu u rat.
„Ako hoćeš da prođeš barikadu moraš da uzmeš molotovljev koktel. Nenaoružane ne puštam”, kaze jedan od čuvara prve barikade ispred policije devojci, koja sa fotoaparatom pokušava da se probije i slika policiju.
Solidarnost je na delu. Jedni prave hranu i čaj, drugi čiste sneg, i ojačavaju barikade. Srednjovečne žene sa bundama, kožnim rukavicama i šubarama, čiste sneg i grade barikade, zajedno sa tinejdžerima u maskirnim uniformama.
Već nekoliko puta proglašavano je primirje između policije i demonstranata. Tada su se umesto poklika „Dole Janukovič” čule poruke upućene policiji: „Vojska sa narodom”, ili „Policija sa narodom”.
Žene, od koji su mnoge organizovane pod imenom „Majke Ukrajine” svakodnevno pričaju sa policijom, moleći ih da ne upotrebljavaju oružje prema demonstrantima.
„Svi ste vi naša deca. Mi vas volimo”, uzvikuju žene dok plaču i kleče ispred policije.
I sveštenici imaju svoju ulogu u protestima. Naoružani krstom, stoje između policije i barikada, ponekad i satima. Pevaju i mole se. Kada dođe do sukoba, sveštenici se poslednji sklanjaju jer znaju da dok su između policije i barikada, policija će biti umerena sa pucanjem.
Na Evropskom trgu, koji je nalazi između Trga nezavisnosti i Hruševske ulice, parkirano je stotine automobila koji blokiraju prilaz kampu demonstranata. Registarske tablice su iz čitave Ukrajine.
Jaroslava Soroktej, pravnica, učestvuje u protestima od novembra.
„Većina automobila parkirana između barikada je nova. To su skupi i novi automobili koje su ljudi spremni da žrtvuju ako policija pokuša da dopre do Trga. Pre dva dana smo u roku od dva sata skupi 2.000 evra za prvu pomoć. Građani Ukrajine daju sve za bolju budućnost”, kaže Jaroslava.
Nekoliko stotina metara dalje, na Trgu nezavisnosti, takozvanom Majdanu, umereniji demonstranti okupljaju se oko bine na kojoj se svakodnevno smenjuju govornici: od opozicionih lidera Vitalija Klička i Oleha Tyahnyboka do Ruslane, pobednice Evrosonga.
U kampu demonstranata na Majdanu vijore se zastave mnogih država. Turisti i udruženja građana iz raznih zemalja ostavljaju zastave svoje zemlje u znak podrške Ukrajincima.
„Nas šator dele ljudi iz čitave Ukrajine i Rusije. Mi se nismo znali pre protesta. U našem šatoru je spavao i ubijeni Sergej Nigojan. Vidite, neki od nas su Ukrajinci, Rusi, neki Jermeni, ili Gruzijci, ali ono što je bitno je da smo svi ljudi. I da želimo slobodu”, kaže Viktor, jedan od demonstranata u kampu.
Opozicija je najavila primirje i nastavak pregovora. Predsednik Janukovič je obećao izmene u vladi i amnestiju uhapšenih u protestima. Međutim, mnogi demonstranti nisu zadovoljni tokom razgovora, jer je Janukovič odbio zahtev demonstranata da podnese ostavku i raspiše prevremene izbore.
Demonstranti zbog toga pozivaju na još veće proteste u Kijevu i u drugim krajevima Ukrajine. Pet regiona na zapadu zemlje je već u protestima, a demonstranti u Kijevu su prekjuče zauzeli zgradu ministarstva poljoprivrede, a već skoro dva meseca drže gradsku skupštinu u Kijevu.
Za mnoge od njih, koji su nezadovoljni kako se narandžasta revolucija 2004. godine završila, vreme za promene u Ukrajini je sad.
Da nije ni na vidiku miran kraj ukrajinskog bunta svedoči izjava ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Vitalija Zakarčenka koji kaže da događaji pokazuju da krizu u zemlji nije moguće rešiti na miran način, bez pribegavanja sili.
Nekoliko sati posle ove izjave predsednik Janukovič se ponovo sastao s liderima opozicije.
Lavrov: Ne mešati se u proces u Ukrajini
Ruski ministar spoljnjih poslova Sergej Lavrov je u razgovoru sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem primetio da je važno ne mešati se u proces u Ukrajini i uzdržati se od izjava koje samo mogu pogoršati situaciju, javlja Itar-Tass a prenosi.
Nuklearni objekti pod specijalnim režimom obezbeđenja
Ukrajinski ministar energetike Eduard Stavicki naložio je juče da se svi nuklearni objekti u zemlji stave pod specijalni režim obezbeđenja, prenosi Tanjug.
Ministar je, kako prenosi agencija RIA Novosti, to rekao vršiocu dužnosti predsednika Nacionalne atomske energetske kompanije „Energoatom” Nikiti Konstantinovu. Ministar je dodao da su prve protivpravne akcije radikalnih elemenata uočene na objektima blizu Rovenske atomske elektrane.
Administracija Rovenske atomske elektrane kategorički je demantovala izveštaje medija o tome da su teroristi navodno prodrli na njenu teritoriju, navodeći da elektrana normalno radi.
EU traži političko rešenje
Komesar Evropske unije za proširenje Štefan File izjavio je juče nakon posete Kijevu da će EU ostati aktivno uključena u potragu za političkim rešenjem ukrajinske krize, prenosi Tanjug.
„Neophodna je serija konkretnih koraka ka ponovnom uspostavljanju poverenja u narodu i zaustavljanju spirale nasilja i zastrašivanja”, saopštio je File nakon što je kao izaslanik EU obavio niz razgovora s predstavnicima vlasti i opozicije u Ukrajini.
Izvor: Politika.rs
Tweet
