Izvor: Politika, 27.Jun.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina čeka srpske kompanije
Politički odnosi Beograda i Kijeva daleko su bolji od ekonomskih. Ipak, pripreme za finalni turnir šampionata Evrope u fudbalu – Evro-2012 – otvaraju nove perspektive i na privrednom planu
Ukrajina spada u red najznačajnijih srpskih privrednih i političkih partnera. Prema podacima portala Ekonom:east Media Group, u našu zemlju je, tokom prošle godine, iz Ukrajine uvezeno proizvoda u vrednosti od 270,6 miliona dolara. Istovremeno, naš izvoz na tamošnje tržište >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dostigao je 179,6 miliona dolara. U odnosu na 2008. kada je ukrajinski izvoz u Srbiju iznosio 660 miliona, a naš u Ukrajinu 206 miliona dolara, ovo predstavlja značajan pad. Treba, međutim, imati na umu da su se u navedenom periodu naše dve zemlje našle u vrtlogu svetske ekonomske krize, što se neminovno odrazilo i na međusobni trgovinski promet. I pored svega toga, Ukrajina ostaje među 20 najznačajnijih srpskih trgovinskih partnera.
Politički odnosi Beograda i Kijeva, takođe, tradicionalno su veoma dobri, što potvrđuje i činjenica da Ukrajina nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova.
Sve ovo, kao i činjenica da Ukrajinci danas proslavljaju Dan ustavnosti, što je kod njih veliki praznik, dalo je povoda da o odnosima između naše dve zemlje razgovaramo sa gospodinom Viktorom Nedopasom, izvanrednim i opunomoćenim ambasadorom Ukrajine u Srbiji
Ekselencijo, Vaš boravak na mestu ambasadora u Srbiji je u vreme kada Ukrajina prolazi kroz značajne političke promene.
Ukrajina je demokratska zemlja koja se nalazi u stalnom procesu razvoja. Ovih dana se u našem parlamentu razmatra nacrt novog zakona o osnovama unutrašnje i spoljne politike države. Prema njemu će se korigovati i ciljevi koji stoje pred diplomatskom službom Ukrajine. Istovremeno, mogu da vas uverim da zainteresovanost naše države u sveobuhvatnom razvoju tradicionalno prijateljskih odnosa između Ukrajine i Srbije ostaje važna u produbljivanju uzajamno korisne trgovinsko-ekonomske i naučnotehničke saradnje i saradnje na regionalnom i bilateralnom nivou.
Saradnja Ukrajine i Srbije na poslovnom planu nije jednako intenzivna kao u sferi politike.
Ukrajina je među 20 najvećih trgovinskih partnera Srbije. Prema obimu izvoza u Srbiju 2009. godine, naša zemlja je na 17. mestu. Glavni mehanizam za obezbeđenje sistemskog razvoja bilateralne ekonomske saradnje jesu sednice međuvladine ukrajinsko-srpske komisije za trgovinsko-ekonomsku i naučnotehničku saradnju. Za ovu godinu u planu je održavanje u Beogradu treće sednice komisije. Po mom mišljenju, potrebno je formirati stalne radne grupe za uspostavljanje dugotrajne saradnje u sferi mašinogradnje, hemijske industrije, agrarne industrije, turizma, transporta i u naučnotehničkoj sferi.
Ruski ambasador, gospodin Aleksandar Konuzin, u više navrata se žalio da u srpskoj vladi postoje ljudi koji aktivno rade protiv dolaska ruskog kapitala u Srbiju. Da li i Vi kao ambasador Ukrajine imate slična iskustva?
Ukrajina nema takvih problema. Naprotiv, u svim našim kontaktima vidimo da je srpska strana veoma zainteresovana za ulazak ukrajinskog kapitala na ovdašnje tržište. Uspostavljanju neposrednih kontakata između preduzeća dve zemlje posebno doprinosi Ukrajinsko odeljenje Privredne komore Srbije, osnovano aprila 2007, kroz koje organizujemo poslovne forume, tematske susrete preduzetnika…
Nove mogućnosti za srpske kompanije otvaraju se u okviru priprema za finalni turnir šampionata Evrope u fudbalu – Evro-2012 – koji će biti održan u Ukrajini. Trenutno se aktivno radi na izgradnji infrastrukture, rekonstrukciji puteva u Kijevu, Lavovu, Donjecku, Harkovu, a srpske firme imaju iskustvo u takvim poslovima.
Što se tiče političkog dijaloga, planirano je da početkom jula predsednica Narodne skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović poseti Ukrajinu. Rado ćemo ugostiti i predsednika Srbije Borisa Tadića, ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića kao i druge vaše zvaničnike kojima su pozivi već upućeni.
Svetska finansijska kriza osetila se žestoko i u Ukrajini. Pojavljuju se, međutim, prvi znaci oporavka. Da li postoji barem privremena procena koliko je Vaša zemlja izgubila u svemu tome?
Mislim da je još rano govoriti o punom oporavku ekonomije, mada prve naznake već imamo. Naime, domaći bruto proizvod je počeo da raste. Za prvih pet meseci ove godine imamo porast BDP-a za 6,1 odsto. Takođe, imamo porast proizvodnje za 12 procenata. Trenutno su glavni prioriteti: ubrzanje ekonomskog rasta (oko šest–sedam odsto godišnje), veća pažnja prema agrarnom sektoru, razvoj energetike, uključujući i istraživanje novih izvora energije u zapadnim oblastima Ukrajine, rast životnog standarda stanovništva, makroekonomska stabilnost, reforma penzionog sistema, državnog finansiranja...
Srbija se ruskim gasom snabdeva preko Mađarske i, naravno, preko Ukrajine. Da li ćemo izgradnjom „Južnog toka” postati konkurenti ili ćemo biti partneri?
Glavni put isporuka gasa sa istoka ka Evropi je ukrajinski gasni transportni sistem čiji kapacitet iznosi 178 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Trenutno kroz njega tokom godine prođe oko 120 milijardi kubnih metara. Očigledno je da naše mogućnosti dozvoljavaju da se transportuju dodatne količine gasa, bez izgradnje novih cevovoda. Potrebno je samo modernizovati ukrajinski gasni transportni sistem. Deo odgovornosti za to preuzela je Evropska unija, prema memorandumu potpisanom 23. marta 2009. u Briselu.
„Južni tok” je usmeren na isporuke turkmenskog gasa iz centralne Azije. Sa tim ciljem Rusija je još 2003. potpisala dugotrajni ugovor sa Turkmenijom o kupovini gasa u obimu od 60 milijardi kubnih metara godišnje. Kapacitet „Južnog toka” biće 62 milijarde kubnih metara godišnje. U svakom slučaju, Ukrajina ostaje glavni i sigurni put za tranzit gasa iz Rusije, uključujući i onaj koji ide u Srbiju. Tako da se uzdam u uzajamno korisno partnerstvo, u uslovima otvorene tržišne konkurencije.
Ukrajina nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Vaši vojnici su deo mirovnog kontingenta koji se nalazi u pokrajini. Da li će se tu nešto menjati?
Poziciju Ukrajine o kosovskom pitanju jasno je izrazio naš predsednik Viktor Janukovič koji je rekao da nismo priznali i ne planiramo da priznamo nezavisnost Kosova, kao i da se zalažemo da se to pitanje rešava u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. Kako vam je poznato, Ukrajina doprinosi održanju mira i bezbednosti u regionu Balkana kroz učešće naših vojnika u međunarodnim mirovnim snagama na Kosovu, tačnije, u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.
Ukrajinski vojnici su u sastavu Kfora od 1. septembra 1999. Naš vojni kontingent ušao je i u sastav multinacionalnih snaga „Istok”, kao poseban deo. Posle redovne rotacije, planirane za avgust ove godine, ukrajinski kontingent će se sa 182 smanjiti na 130 vojnika.
Hteo bih, na kraju, još jednom da vas uverim da je Ukrajina zainteresovana za sveobuhvatan razvoj tradicionalno prijateljskih odnosa sa Srbijom u svim oblastima – i Ambasada Ukrajine će uraditi sve da bi se ta saradnja ostvarila na najbolji mogući način. Imamo veliki potencijal za to koji nije još iskorišćen.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 28/06/2010
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
