Izvor: Politika, 30.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Probni let 2009.
Sve što je Boris Tadić do sada uradio u politici, a naročito od 2004. godine, biće u 2009. stavljeno na probu. Posle godine njegovog najvećeg uspeha uslediće godina najvećeg iskušenja u kojoj će on biti izložen možda i većem riziku od pilota koji polazi na prvi probni let novog aviona.
U 2008. Tadić je pobedio na predsedničkim izborima Tomislava Nikolića. Radikalu nije pomogla ni posredna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomoć Vojislava Koštunice koga je Tadić godinu ranije častio premijerskim mestom. Iako je pobedio za dlaku, Tadićeva pobeda je bila apsolutna, koliki je bio i Nikolićev poraz.
Ubrzo je Tadićeva koalicija dobila izbore, a on je uspeo da sastavi nesastavljivu vladu, pobedivši ponovo Nikolića i Koštunicu.
Dve Tadićeve pobede dovele su do podele radikala, stranke koja 18 godina nije htela da se menja, i otvorile su vrata dotad nemogućim koalicijama. Zato sada u Srbiji nema oštrih podela među strankama iz Miloševićevog vremena, niti ideološkog cepidlačenja o tome koga nije briga za svakodnevni život birača. LDP sarađuje sa socijalistima, Nikolić i DS su već jedno drugom pružali ruku.
Pobedivši početkom godine sa Evropom na usnama, Tadić je već na jesen prestao da zuriu Brisel i počeo da gleda i ka Moskvi, ostavljajući i koalicione partnere i protivnike da nagađaju da li je u pitanju taktika ili strategija ili pokušaj da izvuče što je moguće više koristi i od Istoka i od Zapada, kao što je činio Josip Broz zvani Tito. Njegovi koalicioni partneri G17 plus i LSV nemaju razumevanja za okretanje ka Moskvi, baš kao ni LDP koji je bar jednom spasao Vladu Srbije.
Mlađan Dinkić, čovek bez koga ne bi bila moguća pobeda na parlamentarnim izborima, poslednjih dana decembra prvi put je napao Tadića. Predsednik Srbije nije mogao da poželi nezgodnijeg protivnika čije energiju, upornost, domišljatost i marketinški genije niko ne može da ospori. Taj sukob teško da može da bude zamrznut. Ako je Dinkić išao do kraja sa Labusom, zašto ne bi i sa Tadićem. Spor Dinkić-Tadić najlakše se rešava na izborima, ali kada u martu i aprilu grune kriza teško da će ikome u Srbiji oni pasti na pamet. Ko će ljudima čije će plate biti umanjene ili koji su ostali bez posla da objasni da je ponovo potrebno slupati 20 miliona evra na izbore!
Najveću opasnost za Tadića u 2009. godini će predstavljati činjenica da posle više od dva miliona glasova osvojenih na izborima velika većina građana Srbije smatra predsednika odgovornim za sve. On mora da odluči o svemu iako mu to Ustav zabranjuje. Ali, Ustav ne zanima prosečnog birača, on hoće, kako je govorio Zoran Đinđić, „ekonomsku sigurnost, fizičku bezbednost, izbegavanje problema i patnji”. I sve to hoće od Tadića, a to neće moći da osiguraju ni mnogo moćniji od njega, Obama i Putin, na primer.
Borisu Tadiću, predsedniku Srbije i nesporno političaru broj jedan u Srbiji 2008, treba poželeti da u 2009. pre svega bude gluv na ono uvo na koje će mu šaptati da postane „prosvećeni apsolutista”. Šaputali su to i Miloševiću i Koštunici, gubitnik je bila Srbija.
Dragan Bujošević
[objavljeno: 31/12/2008]
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
