Izvor: Politika, 12.Jul.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja sam Novak Đoković
Usudio sam se da insinuiram (prilično otvoreno) da Novak Đoković, premda izvrstan igrač, nije car Dušan
Kada sam prvobitno rešio da promenim ime u Novak Đoković, rečeno mi je da sam to učinio iz bratskih poriva: da smo, u nekom smislu, svi mi Novak Đoković; da svi mi možemo biti deo otelotvorenja vrednosti najveće srpske teniske zvezde svih vremena. Takav pravac rasuđivanja svakako je razuman i poseduje plemeniti prizvuk. No, pravi razlog zbog kojeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam promenio ime (ili ću to učiniti pošto ovo napišem) nešto je drugačiji.
Kada se sve uzme u obzir,prosto je bezbednije po mene da se zovem Novak Đoković. Dan pošto je Novak pobedio na Vimbldonu i dospeo naprvo mesto ATP liste, osvrnuo sam se oko sebe i bio prosto preneražen. Video sam Beograd naglavačke. Ljudi su vrištali i ludeli. Novak je proglašen herojem, ambasadorom, sjajnim, savetnikom i svim ostalim epitetima iz refrena Hendlovog „Mesije”.
Dok je igrao sjajne turnire – što zaista jeste – ipak nisam mogao da podnesem celokupnu histeriju i hvalospeve koji su taj uspeh pratili. Način na koji je pretvoren u državnu ikonu i korišćen kao politička injekcija od strane državnog vrha nalik je pokušaju da se dokaže snaga nacije i mudrost njenih lidera, a u stvari je negiranjeĐokovićevih pravih dostignuća. On je pobedio na Vimbldonu i zauzeo vodeće mesto u svetu tenisa: to je dovoljan razlog za slavlje.
Sve je bilo u redu do tog trenutka. Tek povremeno sam mumlao sebi u bradu i proizvodio zvuke negodovanja kad god sam čuo metež ispod mojih prozora. A onda sam bio toliko smeo (tj. glup) da napišem nešto o tome. Objavio sam članak na B92.net blogu u kojem sam se usudio da insinuiram (prilično otvoreno) da Novak Đoković, premda izvrstan igrač, nije car Dušan, Isus Hrist, niti Rastko Nemanjić. Rekao sam i to da je tenis, i pored svega, ipak samo igra.
Ozloglašavanje mene i mog bloga (kao i moje zemlje, rodoslova i svega ostalog što ima tu nesreću da bude u vezi sa mnom) otpočelo je u roku od nekoliko minuta.
Neki komentatori su izjavili da je „hrabro” od mene što iznosim svoje mišljenje, ali da je vreme da se spakujem i krenem. Drugi su bili konkretniji u svojim predlozima šta mi je činiti i više nego ljuti.Mada su i izjave podrške bile brojne i prijatne, „hejteri”(oni koji me ne vole)postavili su me u stanje visokog opreza (pokazalo se da imam preosetljiv panikometar).
Tada sam se dosetio da promenim ime u Novak Đoković. Kad bih se i ja tako zvao, razložio sam, onda bi bile nešto manje šanse da budem nabijen na kolac srpske zastave i napunjen teniskim lopticama od strane grupe koje se spremala za linč. Da se ovo dogodilo u Americi, na isti način bih mogao da promenim ime u Džordž Vašington. Jer ko bi želeo da bude poznat po tome da je upucao oca svoje nacije?
Isto tako, ko bi želeo da bude poznat po tome da je obesio Đokovića?
Od sada, dakle, moje ime biće Novak Đoković. Biće mi dozvoljeno da pričam viceve o Đokoviću. Moći ću da ustanem i kažem ostatku zemlje da je sve vreme reč o tenisu, ljudi! Možemo li se vratiti na to?
U međuvremenu, od nekadašnjeg blogera poznatog kao Kris Farmer, ni traga ni glasa. Možete li da poverujete u količinu bezobrazluka tog lika?
*Amerikanac u Beogradu
Kris Farmer
objavljeno: 13.07.2011
Pogledaj vesti o: Novak Đoković
