Izvor: Politika, 29.Maj.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva krila istog bića
Patrijarh Pavle je poštovao državni poredak, ali, isto tako, dosledno je štitio autonomiju Crkve
Patrijarh Pavle dao je pravu meru mnogo čemu, pa i odnosu Crkve i države. Njegov stav je bio kao i stav Svetog Save da su Crkva i država dva krila jednog istog bića – društva. Da i jedna i druga treba da budu u službi naroda.
Jasno je naznačavao šta je čiji zadatak. Govorio je da je dužnost države >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ,,na načelima vladavine prava poštuje i obezbeđuje prava svih, pa i neotuđiva prava Crkve, radi ostvarivanja njene duhovne, moralne i socijalne misije”, a da je Crkva, ,,ostvarujući svoju blagotvornu ulogu u duhovno-moralnom preobražavanju naroda”, dužna da to čini uz poštovanje društvenog poretka i državnih zakona.
U svakoj prilici je isticao važnost pravnog organizovanja i uređenja društva. Govorio je: ,,Život čovekov, i život ljudske zajednice uopšte, nezamisliv je bez njegovog organizovanja na osnovama pravnog poretka i zakona.” A da sva istorija čovečanstva potvrđuje da ,,zakona, prava i poretka može biti samo onde gde postoji organizovana država i gde postoji vera kao smisao i vertikala ustrojstva i poretka ljudskog života na zemlji”.
Patrijarh Pavle na čelo SPC došao je (1990) u vreme upravo kada se urušavao komunizam i kada je otpočinjao izuzetno težak period u srpskoj istoriji. Brod Crkve nije sklanjao od nedaća koje su nagrnule na državu i na srpski narod. Naprotiv. Preuzimao je tereta koliko se moglo poneti. I sam je lično odlazio u razne misije: išao je na ratišta da smiri strasti, posećivao državnike koji su imali uticaja na stanje u bivšoj Jugoslaviji, odlazio u Ujedinjene nacije... Ali, uvek samo kao – duhovni pastir.
Stavljanje ,,kapaciteta” Crkve u službu naroda, u teškim godinama rata, sankcija i svakakvih međunarodnih ucena, vidi se i po tome što nije insistirao na dovršenju velikog nacionalnog posla, završetku izgradnje Hrama Svetog Save na Vračaru. Potonji reklameri koji su se skolili oko ovog zavetnog srpskog hrama prigovarali su da patrijarh Pavle tobože nije bio zainteresovan da se Hram završi. A, u stvari, patrijarhov stav je bio da taj posao može pričekati, jer u tom trenutku bilo mnogo važnije pobrinuti se za milione drugih ,,malih hramova” (ljudskih duša), sačuvati narod i pomoći unesrećenima.
Patrijarh Pavle je viđan na sastanku s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na pojedinim svečanim zasedanjima skupštine, na velikim narodnim događajima, zajedno s predstavnicima države... Opozicija je zamerala patrijarhu kad god bi otišao kod predsednika Miloševića, a njegov odgovor je bio: ,,Ja sam njemu odlazio kao predsedniku Republike Srbije.” Bio je patrijarh Pavle i na proglašenju Ustava SR Jugoslavije 1992. godine. Posle toga jedan tada seoski srednjoobrazovani sveštenik uzeo je sebi slobodu da patrijarhu napiše pismo i iznese zamerke što je prisustvovao tom događaju. Patrijarh mu uljudno i poučno odgovori da je bio tamo što je odlučeno da Srbija i Crna Gora ostanu zajedno, a da je, inače, u svemu najvažnije šta i kako se čini...
Jednom prilikom Slobodan Milošević je došao na sastanak u Patrijaršiju. Patrijarh Pavle ga dočeka s uvažavanjem, kao najvišeg predstavnika države. Međutim, pojedine vladike ga oštro napadnu, zbog nekih njegovih političkih stavova, tako da on nikada više nije kročio u Patrijaršijski dvor. Patrijarh je zamerio vladikama koje su tako nastupile. Obrazložio mi je kasnije: ,,Što mu se tada govorilo, trebalo je da bude na način koji dolikuje i domaćinu i gostu: da reči budu blage, a dokazi jaki. Ne drukčije.”
Patrijarh Pavle je poštovao državni poredak, kako Srbije, tako i svih drugih država na kanonskom području SPC. Ali, isto tako, zahtevao je da se poštuje i dosledno je štitio autonomiju Crkve.
To ni na koji način nije smatrao za smetnju da kaže i da upozori na nešto što nije po pravdi i što nije u interesu naroda. Tako, recimo, kada je 1996. godine u Beogradu došlo do velikih demonstracija, a onda i do „uzvratnih demonstracija”, patrijarh je uputio javni apel građanima i vlastima Srbije: „Ako bi kojom nesrećom došlo do sukoba, biću dužan da i lično stanem na stranu naroda prema kome bi se primenila sila.”
Patrijarh Pavle kaže: „Ko dobro čini za Crkvu, dobro čini i za narod; i obrnuto, ko dobro čini za narod, dobro čini i za Crkvu.”
Iznosio je jasan stav i pomagao državi u očuvanju Kosova i Metohije. Sveti arhijerejski sabor SPC sa njim na čelu predlagao je, ako dođe do nametnutog rešenja (na Kosovu i Metohiji), da ,,Skupština Srbije obznani celom narodu da je izvršena nelegitimna i nelegalna okupacija jednog dela naše nacionalne teritorije”.
Direktor ,,Prosvete", Beograd
Jovan Janjić
objavljeno: 29.05.2013.
