Izvor: Blic, Beta, 28.Okt.2009, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta britanski ambasadori misle o svojim domaćinima
Ono što britanski ambasadori stvarno misle o svojim domaćinima ne služi uvek na čast diplomatiji, sudeći po nedavno objavljenim, direktnim, nekad i nepristojnim pismima, upućenim u London iz ambasada širom sveta.
Do sadržaja pisama poslatih u britansku prestonicu za poslednjih pola veka, došao je BBC, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija, a prenosi agencija AP.
Pisma otkrivaju, između ostalog, i koliko su diplomatama dosadne bezbrojne koktel zabave, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i njihovo ogorčenje neuspehom britanske vlade da popravi svoj imidž u inostranstvu.
Britanski ambasadori koji su odlazili sa dužnosti su sve do 2006. godine slali u ministarstvo spoljnih poslova izveštaje u kojima su davali ličnu ocenu zemlje u kojoj su službovali.
"Bojim se da su među Latinoamerikancima, stanovnici Nikaragve bez sumnje najmanje pošteni i pouzdani, a najviše skloni nasilju i piću", napisao je odlazeći ambasador iz Nikaragve Rodžer Pinsent 1967. godine.
Bivši ambasador u Nigeriji Dejvid Hant je dve godine kasnije pribeležio da vođe te afričke zemlje imaju "izluđujuću naviku da uvek biraju pravac delovanja koji će najviše naškoditi njihovim interesima".
Britanski ambasador na Tajlandu od 1965. do 1967. godine Antoni Rambold ismevao je svoje domaćine jer, prema njegovom mišljenju, nemaju kulturu.
"Nemaju ni književnost, ni slikarstvo, muzika im je čudna, vajarstvo, keramiku i ples pozajmili su od drugih naroda, arhitektura im je monotona, a uređenje kuća strašno", pisao je Rambold.
Britanski ambasdor u Kanadi od 1981. do 1984. godine, lord Moran, nije imao naročito visoko mišljenje o Kanađanima.
"Svako ko je čak i osrednje dobar u onom što radi - književnosti, pozorištu, skijanju ili bilo čemu drugom, postaje važna ličnost u zemlji, dok se oni koji zaista odskaču od gomile uzdižu do nebesa i odmah dobijaju orden", napisao je Moran.
Druge diplomate su u svojim pismima kritikovale britansku birokratiju i ponekad dosadan svet međunarodnih odnosa.
"Jedan od najvećih neuspeha naše diplomatije je nesposobnost da se oslobodi imidža polucilindra, prugastih odela, neodlučnosti i sklonosti ka šampanjcu", napisao je 1999. godine Dejvid Gor-But pripremajući se da napusti Nju Delhi.
"Kokteli su prava smrt za nas, a siguran sam da bi se 99 odsto mojih kolega složilo s tim", dodao je Gor-But osvrćući se na bezbrojne prijeme na kojima su ambasadori u ulozi domaćina ili gosta.
Britanski Forin ofis ukinuo je običaj slanja ovih pisama 2006. godine pošto je pismo koje je uputio odlazeći ambasador iz Italije Ajvor Roberts dospelo u medije.
"Da li je moguće da smo probijajući se kroz brojne biznis planove, ocene sposobnosti ... i druge izume ovog doba menadžmenta, u stvari zaboravili šta je zaista diplomatija", napisao je Roberts.
Za razliku od Britanaca koji su ukinuli ovu vrstu komuniciranja, praksa internih ocena zemalja domaćina i dalje se zadržala u međunarodnim poslovima.
Tako je početkom oktobra pažnju javnosti u regionu privukao šef misije UN u Crnoj Gori Aleksandar Avanesov kada su navodi iz njegovog internog izveštaja u kome je Podgorica ocenjena kao "provincijski grad u kome je strancima otežan život", dospeli u medije.
Avanesov se u izveštaju upućenom u sedište UN požalio na visoke cene stanova koji nemaju odgovarajući kvalitet, skupu struju, agresivne vozače, na problem nedostatka dobrih lekara, stomatologa, vodoinstalatera, zidara, molera i drugih, nedostatak kulturnih sadržaja i slabe avionske veze sa ostatkom sveta.
.jpg)
