Izvor: Kurir, 22.Apr.2011, 17:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OZONSKA RUPA SUŠI AUSTRALIJU
SIDNEJ - Ozonska rupa iznad Antarktika je jedan od glavnih krivaca za nedavnu seriju katastrofalnih suša koje su zadesile Australiju, tvrde naučnici.
U članku, objavljenom u časopisu Sajens, oni navode da je rupa pomerila putanje vetrova i kiša iznad južne hemisfere, pa čak i iznad tropskih predela. Klimatski model koji su istraživači načinili jasno ukazuje da je efekat tih pomeranja posebno jak iznad Australije.
Poslednjih godina, u mnogim delovima zemlje zabeležene >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << su dugotrajne suše, zbog kojih je uništen veliki broj poljoprivrednih gazdinstava, dok su gradovi bili primorani da ulažu u tehnologije poput desalinizacije.
U Pertu količina vode u gradskim rezervoarima dostiže danas svega trećinu nivoa tokom većeg dela 20. veka.
Naučnici sa Kolumbija univerziteta u Njujorku uključili su ozonsku rupu u standardne klimatske modele kako bi ustanovili njen uticaj na vetrove i kiše.
Otkrili su da je ozonska rupa uticala na pomeranje vetrova i kiša prema jugu, posebno iznad Australije, kazala je Bi-Bi-Siju (BBC) dr Sara Kang.
Ona je objasnila da je njihov klimatski model ukazao i na značajan uticaj emisije gasova sa efektom "staklene bašte", ali i prirodnih klimatskih ciklusa, podsećajući da je Australija bila izložena sušama i pre pojave ozonske rupe, kao i pre globalnog zagrevanja.
"Studija ilustruje kako razni mehanizmi globalne promene doprinose klimatskim uticajima širom sveta", naveo je profesor Majls Alen sa Oksfordskog univerziteta koji važi za vodećeg britanskog klimatskog modelara.
Ozonska rupa nastaje usled hemijskih reakcija u stratosferi, gornjem sloju atmosfere, koje su izazvane upotrebom supstanci kao što su freon i halon. Kada se nađu u visokim slojevima, ovi gasovi izazivaju oštećenja ozonskog omotača.
Premda je Montrealskim protokolom znatno smanjena emisija ovih supstanci, one opstaju decenijama u atmosferi tako da se njihov uticaj i dalje oseća.
Usled slabijeg efekta filtriranja dolazi do jačeg sunčevog ultraljubičastog zračenja štetnog za zdravlje ljudi, a koje može izazvati različita oštećenja oka, slabljenje imunološkog sistema, pa čak i rak kože.
Povećano ultraljubičasto zračenje nepovoljno deluje na kompletan živi svet na Zemlji, kako životinjski, tako i biljni.
Ozonski sloj se može oporaviti ako se ograniči upotreba stvari koje ga oštećuju. Predviđanja ukazuju da bi se ozonska rupa nad Antarktikom, koja je daleko veća od one iznad Arktika, mogla zatvoriti do 2045-60.
.jpg)
