Izvor: Politika, 14.Sep.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova kubanska revolucija
Plan Havane da otpusti milion zaposlenih u državnoj službi, od toga 500.000 do kraja marta 2011. godine, najava je velikih reformi na Kubi
Kada je prošle nedelje Fidel Kastro u intervjuu novinaru američkog „Atlantik magazina” izjavio da „kubanski ekonomski model više ne funkcioniše”, malo ko je pretpostavio da će upravo ta izjava biti najava za svojevrsnu ekonomsku revoluciju koja će pogoditi Kubu. Vlasti u Havani najavile su da će u narednom periodu biti otpušteno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << milion zaposlenih u državnoj službi, pri čemu će već do marta sledeće godine 500.000 državnih službenika dobiti otkaz.
Kubanski sindikati su saopštili da će država pokušati da većinu od tih pola miliona zaposlenih prebaci u nedržavni sektor a da će, s obzirom na nastojanja o povećanju efikasnosti, u državnom sektoru biti otvoreno veoma malo novih mogućnosti za zaposlenje. Prema pisanju medija, krajem prošle godine u državnom sektoru Kube bilo je zaposleno više od pet miliona ljudi, odnosno oko 85 odsto ukupne radne snage ove karipske zemlje.
„Naša država ne može i ne bi trebalo dalje da održava firme, proizvodne jedinice, usluge i budžetske organizacije koje naduvavaju platne spiskove i (gomilaju) gubitke koji su štetni za privredu”, navodi se u saopštenju Saveza kubanskih radnika, jedine sindikalne organizacije koju vlast dozvoljava, prenosi Rojters.
Sindikalci navode da će „mogućnosti za nova radna mesta biti proširene novim formama nedržavnog zapošljavanja, između ostalog, i iznajmljivanjem imovine u vidu zadruga i samozapošljavanja” gde bi, prema njihovoj oceni, moglo da posao nađe na stotine hiljada radnika.
Na Kubi trenutno radi u privatnom sektoru samo 591.000 ljudi i to su uglavnom individualni poljoprivrednici.
Prošlonedeljna izjava druga Fidela o nefunkcionisanju ekonomskog modela Kube, koju je američki novinar Džefri Goldberg objavio na svom blogu, ispostavila se kao svojevrsna najava da Raul Kastro za ovu najznačajniju reformu funkcionisanja države ima podršku i od svog brata od kojeg je 2006. godine preuzeo vlast. Raul Kastro već duže vreme zauzima se za reformu sistema koji sada, kako on objašnjava, „omogućava da platu dobijaju i ljudi koji gotovo ništa ne rade”. Osim toga, on se dugo žalio da Kubanci suviše očekuju od države, koja daje mesečne plate u proseku od samo 20 dolara, ali pruža besplatno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, a pritom i subvencioniše stanarine, saobraćaj i osnovnu hranu.
On je u televizijskom obraćanju naciji izjavio da će možda svaki peti zaposleni u državnoj službi, odnosno milion ljudi, biti višak. Međutim, nisu saopšteni detalji o tome kako će biti ostvaren ovaj dramatičan preokret, premda su i pre ove vesti mediji izveštavali na osnovu razgovora sa kubanskim radnicima da su otpuštanja u nekoliko državnih sektora već u toku.
Rojters prenosi izjave svojih izvora u Komunističkoj partiji Kube, koji su videli planove o ovim promenama u državnoj službi, da se očekuje da će do kraja iduće godine biti izdato 250.000 novih radnih licenci (za privatni biznis neophodna je licenca) kao i da je u planu da bude otvoreno 200.000 radnih mesta koja nisu u državnom sektoru. Ovi izvori navode da će otpuštenim državnim službenicima biti ponuđena alternativna radna mesta, a ukoliko ni jedno ne prihvate, dobijaće primanja za nezaposlene u visini od 70 odsto plate, ali ne duže od tri meseca.
Ipak, zaposleni koji ostanu bez posla i dalje će imati pravo na besplatno školovanje i zdravstvene usluge, kao i plaćanje zakupnine stana, koja će maksimalno iznositi deseti deo plate osobe koja najviše zarađuje u porodici.
U svakom slučaju, ova reforma predstavljaće značajno ispravljanje odluke komunističke revolucionarne vlasti koja je 1968. godine podržavila 58.000 malih privatnih preduzeća u kojim je radilo do osam zaposlenih.
Zapadni mediji su već počeli da se pitaju da li je na sceni nova kubanska revolucija, koja ovog puta vraća na ovo karipsko ostrvo tekovine kapitalizma. Okretanje privatnom preduzetništvu zaista predstavlja veliki preokret u kubanskom društvu jednakosti. Tome je znatno doprinela, osim 48 godina američkog embarga, i svetska ekonomska kriza koja je Kubi smanjila prihod od turizma, kao i prihod od izvoza nikla, čija je cena pala a to je glavni kubanski izvozni proizvod.
N. Radičević
objavljeno: 15.09.2010.
