Izvor: Politika, 22.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovu ni vojska, ni zastava
Beograd pokrajini ne da atribute državnosti, a Moskva ubeđena da će Amerikanci odustati od "Ahtisarijeve rezolucije"
Pretpostavke da od srpsko-albanskih pregovora koji su juče počeli u Beču ne treba mnogo očekivati, na startu je potvrdio i sam Marti Ahtisari, objasnivši da će predlozi koje Beograd i Priština u glavnom gradu Austrije iznesu biti uvaženi samo ako se oko njih slože obe strane. Time je specijalni izaslanik UN zapravo poručio da ga nikakvi argumenti ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogu pokolebati i da je njegov predlog nepromenljiv: on sam odbija da promeni ma i jedan detalj, sem u slučaju da se, nekim čudom koje niko ne očekuje, Srbi i Albanci odjednom slože.
Moskva je, međutim, i juče potvrdila da neće glasati za rezoluciju koja bi se temeljila na sadašnjem Ahtisarijevom predlogu. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi ponovio je, naime, da sa rešenjem treba da budu saglasne obe strane, a sa predloženim rešenjem srpska strana nije zadovoljna.
Odgovarajući na pitanje o eventualnom ruskom vetu, Lavrov je rekao da "nikakav predlog rezolucije o Kosovu u SB UN nije podnet", te da "trenutno nema na šta da se ulaže veto".
Kako "Politika" saznaje, Moskva računa da će tako i ostati. U Rusiji uopšte ne veruju da će Sjedinjene Države pokušati da proguraju rezoluciju koja bi se zasnivala na Ahtisarijevom predlogu rešenja statusa Kosmeta. Kako za "Politiku" tumači izvor u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, "stavljanje Ahtisarijevog predloga na sto u Savetu bezbednosti bilo bi ravno postavljanju eksplozivne naprave među 15 članica SB, od kojih pet ima pravo veta".
Kako je i najavljeno uoči odlaska u Beč, srpski pregovarački tim je juče podneo pismene amandmane kojima je osporen predlog izaslanika UN u svim onim elementima u kojima Kosovo i Metohija dobija atribute nezavisne države. Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić je precizirao da to znači da "Kosovo ne može da ima svoju zastavu, državnu bezbednost, oružane snage, ne može da vrši kontrolu granice, zaključuje međunarodne ugovore i ima svoj sistem bezbednosti i obaveštajnih službi". Kako prenosi Tanjug, on je istakao da buduća međunarodna misija na Kosovu ne može da bude uspostavljena bez saglasnosti Srbije. "S druge strane, u opštim principima ostavljeno je sve ono što omogućava da Albanci na Kosovu uživaju elemente suštinske autonomije, što znači da mogu da upravljaju stvarima iz svakodnevnog života koje su potrebne za razvoj njihovog posebnog identiteta, tradicije kulture, obrazovanja i ekonomije", rekao je Simić.
U pauzi pregovora šef pregovaračke delegacije kosovskih Albanaca Veton Suroi rekao je da Beograd pokušava iznova da pokrene pregovarački proces.
"Naš pristup je bio da unutar strukture Ahtisarijevog paketa pokušamo da damo dodatna objašnjenja. Pristup Beograda je da sasvim promeni strukturu pregovaračkog paketa i zapravo počne nov pregovarački proces", rekao je Suroi.
Otvaranje diskusije o opštim principima Ahtisari je na konferenciji za novinare u Beču ocenio kao dobar početak, a za dve pregovaračke delegacije je rekao da su se ponašale "dobro, kako je i očekivao". On je potvrdio da će sastanak na višem nivou biti održan 10. marta i da će se do tada raspravljati o njegovom planu u kome se dve trećine predloga tiču života nealbanske zajednice nakon odluke o statusu. "O pitanju statusa moje uverenje je ostalo istovetno. Uveren sam da bi po tom pitanju stavovi dve strane bili dijametralno suprotstavljeni", rekao je Ahtisari i dodao da neće nasedati na pretnje. "Ne treba niko da preti i mi ne radimo na osnovu pretnji. Međutim ako se rešenje odlaže sigurno dolazi do problematične bezbednosne situacije. Moramo da razgovaramo o regionalnoj bezbednosti. Aktuelni predlog ne bi ugrozio regionalnu stabilnost na Balkanu".
Ahtisarijev nagoveštaj "bezbednosnih problema" u slučaju da se njegov predlog ne usvoji već je dobio eho na Kosmetu. Posle podmetanja bombe pod Unmikova vozila u Prištini i kamenovanja sanitetskog vozila koje je prevozilo pacijentkinju srpske nacionalnosti u bolnicu u Severnoj Mitrovici, član pregovaračkog tima Ilber Hisa bio je jasan u izjavi za "Koha ditore": "Ako međunarodna zajednica bude uskratila nezavisnost Kosovu, to će pokrenuti novi rat na Balkanu". Ovakve pretnje izazivaju nervozu u zapadnim zemljama, pogotovo onim čiji vojnici čuvaju mir na Kosovu. Albansko nasilje 2004. godine poslužilo je kao okidač za ubrzanje pregovora o statusu Kosmeta.
Povodom jučerašnjeg početka pregovora, nemački list "Frankfurter algemajne cajtung" napisao je da će "premijera, izgleda, biti i završna predstava". Razlog za ovakvu konstataciju nemački dnevnik je našao u "mračnim figurama prošlog rata" iz nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova. List piše da će veliko negodovanje kosovskih Albanaca izazvati aneks kojim se u Ahtisarijevom planu predviđa raspuštanje Kosovskog zaštitnog korpusa koji je obeležen bivšim OVK ljudima, a prema najavi kosovskog premijera Agima Čekua, on će predstavljati nukleus buduće vojske Kosova. List opravdano sumnja da je pod znakom pitanja da li će "prevremeno penzionisanje trajno uspeti", pošto regrutovanje za nove sigurnosne trupe mora da bude pod međunarodnim nadzorom kako bi "posebno mračne figure prošlog rata" bile onemogućene da uđu u te trupe.
U Beču će se danas o Kosovu i Metohiji razgovarati i na sastanku ministara spoljnih poslova država okupljenih u Regionalnom partnerstvu (koje čine Austrija, Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija). Kako saznaje naša dopisnica iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina, sastanku će prisustvovati i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, kao i njegov izaslanik za Kosovo Marti Ahtisari. Jedna od ključnih tema razgovora biće, pored događaja na Bliskom istoku, "situacija u Srbiji posle izbora" uz razmatranje mogućnosti za nastavak pregovora u cilju sklapanja Sporazuma o stabilizaciji s naglaskom na "procesu određivanja statusa Kosova na temelju Ahtisarijevog plana".
U poslednjih nekoliko dana primetno je da iz zapadnih centara moći, ali i Rusije, stižu vesti o tome da je neophodan rad na približavanju stavova dveju strana. Pri tome, naravno, ne misli se na Beograd i Prištinu, nego na Vašington i Moskvu. Analitičari i novinari to približavanje stavova zovu jednostavno – trgovina.
U utorak je portparol Kremlja Dmitri Peskov objasnio da će Moskva, ukoliko ne bude dogovora, biti "prinuđena na jedno ili drugo rešenje, ignorišući jednu ili drugu stranu, i onda nećemo rešiti problem već ćemo ga stvoriti u novoj dimenziji". Samo dan ranije, nemački ministar spoljnih poslova i član evropske trojke Frank Valter Štajnmajer je u intervjuu "Handelsblatu" najavio da ne veruje da će u Savetu bezbednosti doći do konfrontacije Zapada i Rusije i da će "na kraju pobediti razum". Štajnmajer nije siguran da će Rusija iskoristiti pravo veta zato što će "glasanju u UN prethoditi velika diplomatska bitka".
Istovremeno, on je uputio poruku "zemljama poput SAD", koje su, kako kaže dnevnik iz Dizeldorfa, "zapretile jednostranim" priznavanjem Kosova u slučaju da na SB UN "ne bude doneta odluka o nezavisnosti". "Reći ću samo toliko: ko god razmišlja o vetu ili, pak, jednostranom priznavanju mora prethodno da razmisli šta bi to značilo za Balkan. Zato se moramo truditi unutar EU i u Kontakt grupi za Kosovo, a potom i u SB UN, da sprečimo i jedno i drugo", upozorio je Štajnmajer, uveren da bi "ponovno uključenje Kosova u srpsko državno područje značilo – rat".
Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Čas istorije u Beču
Prema izvoru Politike u srpskom timu, albanska strana je u jednom trenutku povela razgovor u pravcu istorijskih reminiscencija i optužbi, pri čemu je 1912. godina pomenuta kao posebno tragična. Srpska delegacija odmah je vratila j debatu u sadašnje vreme, a opšti je utisak među našim pregovaračima da ni međunarodni posrednici, ni kosovski Albanci, ne ostavljaju utisak spokojstva u pogledu brzog i povoljnog ishoda pregovaračkog procesa. I jedni i drugi sa više interesovanja nego pri dosadašnjim susretima prate srpske argumente. Novinari koji prate skup primetili su da je Marti Ahtisari na pres konferenciji imao teži posao nego inače: bilo je vidljivo da mu nije naročito prijalo pitanje o negativnom stavu nevladine organizacije Amnesti internešenel na račun njegovog predloga o statusu Kosova.
-----------------------------------------------------------
Podrška Rusije
Koordinator Državnog tima za pregovore o Kosovu i Metohiji Leon Kojen izjavio je sinoć da je uveren da će, kada se rasprava o statusu Kosova prenese na sledeću instancu - Savet bezbednosti UN, Rusija i Kina podržati ono što Srbija govori i traži. "Rusija podržava Srbiju zato što se interesi dve zemlje podudaraju po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta jedne zemlje, i poštovanja međunarodnog prava. Nema razloga da sumnjamo da će se stav Rusije promeniti", kazao je Kojen, izrazivši nevericu da će se ispuniti očekivanja Prištine da u Savetu bezbednosti bude doneta odluka o nezavisnosti Kosova.
Tanjug
[objavljeno: 22.02.2007.]
