Izvor: Politika, 25.Jan.2015, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedva izbegnuta apokalipsa
Na današnji dan, pre tačno 20 godina, svet je bio na ivici atomskog rata
Kada je u zoru 25. januara 1995. sa severozapadne obale jednog malog norveškog ostrva uzletela norveško-američka raketa „blek-12” radi proučavanja polarne svetlosti, projektil je odmah uočen na ruskom radaru za rano upozorenje.
Norveška raketa imala je radarski odraz potpuno isti kao i američki balistički projektil tipa „trajdent”, koji se ispaljuje sa atomskih podmornica. Osim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toga raketa je dolazila iz područja gde inače vrlo često zalaze američke strateške nuklearne podmornice klase „Ohajo”.
Dakle, u zoru 25. januara 1995. u ruskoj elektronskoj komandi i kontrolnoj mreži „Kazbek” proglašen je najveći stepen uzbune. General u dežurnoj smeni dobio je informaciju od operatora sa specijalnog terminala za obaveštavanje „Krokusa”, prosledio ju je „Kavkazu”, kopleksnoj mreži kablova, releja i satelita, koja čini jezgro ruske komande, komunikacije i kontrole.
General, šef dežurne smene je u trenutku zaključio da je lansirana jedna raketa, verovatno nosač ogromne elektromagnetne eksplozije sa ciljem da se ruski komandni i komunikacioni sistem izbaci iz upotrebe kao uvertira za drugi masovni američki nuklearni napad. Odnosno, kada dođe do eksplozije atomske bombe na određenoj visini stvara se i fenomen EMP, svi elektronski uređaji na određenoj udaljenosti izbačeni su iz upotrebe.
To je jedan od razloga zašto je Moskva protiv američkog raketnog štita u Poljskoj i Rumuniji. Jedna raketica lansirana iz Rumunije sa efektom EMP pretnja je sistemu odbrane Rusije.
General u dežurnoj smeni odmah je objavio uzbunu u sve tri „lopte” u ruskom sistemu odbrane: kod predsednika Borisa Jeljcina, kod ministra odbrane generala Pavela Gračova i kod načelnika Generalštaba generala Mihaila Kolesnjikova.„Lopte” su crni koferčići sa specijalnim radio-uređajima i šiframa za nuklearni napad i stalno su u blizini nosioca te te funkcije.
Kada je predsednik Vladimir Putin bio u oktobru prošle godine u Beogradu, u vreme njegovog boravka u palati „Srbija” jedan mladi ruski general bio je prisutan uz Putina, na nekih desetak metara od ruskog predsednika. Diskretno je stajao uza zid u holu, crno koferče je bilo odmah uz njega, a okolo još dvojica ruskih oficira, valjda radi „maskirovke”.
Prošao sam pored, bacio pogled na crno koferče i generala, nasmešio se kao znam ja šta je u koferčetu. Odgovor je bio samo uzvratni ledeni pogled. Služba je služba, sa koferčetom nema zezanja.
Dakle, kada je Jeljcin u zoru 25. januara 1995. obavešten o lansiranju američke rakete, on je odmah aktivirao koferče i odobrio signal ruskim strateškim nuklearnim snagama za fazu neposredno pred lansiranje projektila.
Ipak, ruski generali su još jednom proverili putanju projektila koji je poleteo iz područja norveškog ostrva i ustanovili da je 24 sekunde posle ispaljivanja četvrti stepen rakete krenuo u svemir pod pravim uglom, što nije karakteristika podmorničke rakete „trajdent” i nije putanja za balistički raketni udar na Rusiju. Posle još jedne provere stanje uzbune je poništeno.
Kasnije u Moskvi, u Ministarstvu spoljnih poslova pronađena je norveška nota od 21. decembra 1994. u kojoj Norveška obaveštava Rusiju da će 25. januara 1995. izvršiti lansiranje istraživačkog projektila. Do tog dana Norveška je lansirala u svemir 607 naučnih raketa, ali je njena nota o lansiranju 608. rakete ostala u fioci stola nekog birokrate u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.
Na današnji dan, pre tačno 20 godina, svet je imao najopasniju atomsku krizu još od kubanske krize 1962. Taj 25. januar 1995. bio je najopasniji trenutak atomskog doba, jer su ruski generali bili u najvišem stepenu pripravnosti, sve strateške jedinice ruskih oružanih snaga, atomske podmornice, kopneni interkontinentalni projektili, strateški bombarderi, sve je bilo u zadnjoj fazi uzbune pred poletanje i ispaljivanje nosača nuklearnog oružja.
A između Moskve i Vašingtona nije bilo tada nikakve političke krize, što je u Kremlju pojačalo utisak da je možda reč o iznenadnom američkom udaru.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 25/01/2015
