Izvor: RTS, 13.Nov.2014, 08:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Subotica, ođoši dođoši i prođoši
Subotica je grad koji već 100 godina ima 100.000 stanovnika. Zbog toga je nekad bio i treći grad po veličini, i to u nekoliko Jugoslavija. Subotica je stajala na bronzanoj poziciji i dok je bila u Ugraskoj monarhiji. Sve do 1918. godine veći od nje bili su samo Budimpešta i Segedin. Kasnije samo Beograd i Zagreb. Subotica je ostala tamo gde jeste, a neki drugi gradovi postali su veći od čuvene Zabatke.
Zvonko Bogdan, Danilo Kiš, Duško Radović, Bela Duranc, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ruše onu starosedelačku teoriju o "ođošima" i "dođošima". Niko od njih nije rođeni Subotičanin. A opet, gotovo sve što znamo o Subotici čuli smo ili pročitali u njihovim pesmama i pričama. Možda ponajviše od Bele Durancija. On je istotičar umetnosti, rođen 1931. godine i detinjstvo i mladost pamti i po Subotičkom korzou.
Korzo je po mnogo čemu interesanatan, naime taj korzo je gradsko šetalište to se tako zove, ali na tom korzou su nekad šetali meštani - salašari, koji su dolazili iz okoline i šetali su dođoši.
"Ako si gledao sa tornja, onda si mogao videti ko se šeta do "Rogine bare" (mesto gde se u prošlosti završavao korzo, u tom periodu, šetalište je bilo kraće nego danas), taj je rođeni subotičanin, odnosno salašar, a ko šeta dalje to je đak iz nekih škola, ili dođoš kao što sam ja bio dok nisam to jel te znao", seća se Bela Duranci.
I danas, zahvaljujuću Ekonomskom fakultetu, u Subotici ima mnogo dođoša. U odluci da se studira u gradu na severu Bačke ima najviše ekonomske računice. Ovde je sve jeftinije nego u Beogradu i Novom Sadu. Osim toga, za one koji upišu Ekonomski fakultet u Subotici kažu - to su studenti koji su odlučili da završe školu.
"Imamo dosta studenata iz Bačke Palanke, Sremske Mitrovice, pa iz Republike Srpske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Zato što mogu dobiti dobar dom, ako su dobi đaci biće na budžetu i treće, nemaju toliko izazova da idu po kafićima kao što to imaju studenti u Beogradu i Novom Sadu. Subotica je idelana za studiranje", tvrdi dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Nenad Vunjak.
I dok sa Belaom Durancijem odlazi do mesta gde je nekadašnji gradonačelnik Subotice Laza Mamužić čekao novine iz Londona, Pariza i Beča. Do čuvenog kibic fensteru, koji se nalazi preko puta još poznatije i prepoznatljivije građevine Rajhlove palate.
Tu počinje priča o tome koje je gradske probleme gradonačelnik Mamužić rešavao. Današnji gradonačenik Jene Maglai, sedi u svom kabinetu u Gradskoj kući i ne mora da čeka novine iz Francuske, Beča, ili Berlina da bi saznao da se baš tamo sele mladi ljudi iz Subotice u potrazi za poslom i boljim životom. Drugo vreme doneli su druge probleme za predstavnike vlasti.
"Nažalost veliki broj mladih ljudi traže dvojno državljastvo. I veoma često to nije iz pobuda da jačaju nacionalnu svest, već je to iz egzistencijalnih razloga. Sticanjem državljastva dobijaju i putne isprave i sa tim ispravama mogu da rade u EU. I mogu da kažem da su podaci dramatični, radi se o egzodusu mladih ljudi koji napuštaju severne krajeve i idu pre svega u austriju ali i u druge zapadne zemlje. Oni odlaze na najlošije plaćena mesta, ali i to je bolje od onoga što ovde mogu da zarade", zabrinut je gradonačelnik.
To što ljudi iz ovog grada masovno odlaze u zapadnoevropske gradove, ne znači da se u Subotici živi lošije nego u ostatku Srbije, ovde samo veliki broj građana ispunjava uslove za mađarski pasoš.
A u Subotici se živi bolje nego u mnogim gradovima Srbije. Zbog geografskog položaja i blizine granice, strani investitori i danas pre svih biraju Suboticu, za mesto gde će otvoriti fabriku.
"Ono što treba imati u vidu za suboticu kao grad od 100.000 stanovnika, u poslednjem perodu privučena su sredstva od 99,2 miliona evra, što su izuzetno velika sredstva. Pogotovo ako se uzme u obzir trenutak i situacija u kojoj živimo. Ono što većina stranih invetsitora očekuje jeste na koji će način SIEPA dalje da se organizuje i to je razlog zbog čega se nije otišlo dalje u pregovorima od pisama sa poznatim svetstkim investitorima", analizira prof. dr Aleksandar Grubor.
U Subotici je 80-tih godina bilo zaposleno 60 hiljada ljudi, danas je taj broj upola manji. Samo čuvena fabrika Sever koja je zapošljavala skoro 7000 radnika više ne radi, ali i pored toga prognoze za Suboticu su optimistične.
Profesor Grubor predlaže da se građani hrabrije okrenu otvaranju malih i srednjih preduzeća. To je pre 25 godina uradio Martin Paloš. Otvorio je fabriku koja ja tada proizvodila samo delove za semafore. Za čuvenu SELMU danas vozači saznaju kad prođu kroz crveno svetlo, ili ako voze brže nego što je dozvoljeno. Popularni radari i video nadzor u saobraćaju danas su prioritet ove firme.
"Selma je jedna od najstarijih privatnih firmi u Subotici. Sve što je elektronika u upravljanje u nadzoru saobraćaju je neki naš proizvod. Nešto što pravimo, projektujemo, razvijamo održavamo. Zatvarmo ceo krug iz tog domena upravljanje i kontrola saobrćaja. Znači razni semafori, radari, razni parking sistemi video nadzor, sve je to naš proizvod", govori direktor SELM-e.
Parking sistem na Buvljaku je poslednji posao koji je SELMA uradila u Subotici. Po mišljenju mnogih buvljak je bio i ostao žila kucavica ovog grada. Devedesetih godina je skoro cela Vojvodina kupovala ovde, a proizvodi su zatim završavali na beogradskim i drugim pijacama u Srbiji.
Subotički buvljak je i dalje jedan od najvećih tržnih centara u ovom regionu. "Mi smo prošli vikend imamli rekornu posećenost, bilo je 15 hiljada kupaca", kaže generalni direktor AD Pijace Subotica.
Subotički buvljak ovih dana radi bolje nego što je to bilo u njegovom zltanom periodu 90-tih godina. A od tih 15 hiljada kupaca najviše je bilo onih koji su zbog bolje ponude Mađarskih proizvoda i niskih cena došli baš iz Mađarske.
Ištvan Boja koji već 20 godina radi na Buvljaku kaže da su naši ljudi spretniji u kupovini od Mađara. "Oni prate akcije u mađarskoj i kupuju velike količine robe, zatim na granici im vraćaju deo novca, popularna AFA, to je 20 odsto poreza na robu. U tom sistemu Mađari za isti proizvod moraju da uzdvoje više novca u Mađarskoj, nego u Subotici", kaže Boja.
Ovo što su Subotički trgovci razvili može da se nazove ekonomskom inovacijom, ali u Subotici je uvek bilo snalažljivih, ali i pravih inovatora. Ovde se 1910. prvi put letelo avionom. Ivan Sarić je bio bicklista, motociklista, fudbaler, ali u istorijske knjige upisan je kao prvi čovek koji je u ovom regionu uspešno poleteo avionom.
Ivan Sarić je video kada se Berioz pripremao da preleti Lamanš, bio je prisutan nekolio dana pre tog događaja i onda je došao u Suboticu u nameri da i on uradi isto to. I krenuo je u toj svojoj zamisli potpuno sam. I 1910. godine konstruisao je svoj sopstveni avion, i na zaprepašćenje Subotičana koji nisu ni znali da imaju takvog čoveka u svom okruženju, on je u jesen 1910. poleteo. Priča nam Mirko Grlica istoričar ovog grada.
I dok su novine još pislale o čuvenom Sarićevom letu, u Subotici se dogodila još jedna veoma važna stvar.
Najznačaniji stacionarni bioskop u Subotici vezan je za ime Aleksandra Lifke. To je jako važno za Subotičane. Moram reći da je to bio jako dobro organizovan i uređen bioskop. Ja sam radio neka istraživanja i zaista su najnoviji filnovi iz Holivuda vrlo brzo stizali ovde. Ali ne samo umetnički filmovi, ondašnji filmovi su imali velku obrazovn i informativnu ulogu. To se događa 1911. godine. U tome je Lifkina uloga nemerljiva, tvrdi istoričar.
Filmovi i novine bili su važni za informisanje građana, ali Subotičani su imali i druge izvore, zbog čega su ih često smatrali boljim poznavaocima prilika u zemlji i svetu i od samih vladara.
Bela Duranci nas podseća da je Subotica na svim ovim putevima imala čarde.
Svet u subotici je gospodstveno paorskog karaktera. Ljudi koji veruju u zemlju ali ljudi koji su zagledani u evropu. Istovremeno su okrenuti modernom, a opet su i tradicionailsti i to je ogledalo živorta ovde.
I salaši u Subotici oduvek su bili važni. Paori su, kako kaže Bela Duranci, na salašima otimali zemlju od pustare i pravili najplodnije evopske oranice. Salaši danas najčešće služe za zabavu, ali još su to mesta gde se jede domaća supa.
Ono što je karakterično za ovo područje su razne vrste testa, kiflice, pa pletenici. Ono što je karakteristično za ovo područje je presnac to je slično piti sa sirom, ali se sprema na neki svoj specifičan način.
I to je neki početak, zatim perkelt, to je jelo od junećeg mesa koje se sprema sa testom i jede se isljučivo sa kupus salatom. Naravno kolači hoćete li štrudle, ili pite sa slatkim sirom sa jabukama, višnjama. To je ukus Subotice, kaže Biljana Đorđević, koja se posvetila salašarskom životu.
Zbog velikog broja salaša, Subotica je nazivana najvećim selom u Evropi. Postoji jedan zapis iz 60-tih godina prošlog veka u kojem se za Suboticu kaže da je u centru velegrad, a na periferiji veselo.
Subotica je jedini grad koji u centru ima zvezdu, ne ideološku ili sportsku već zvezdu puteva koja joj je odredila sudbinu. Trg, gde je sada prekrivena fontana, jeste centar gde se sastaju putevi koji vode od Sente, Zemuna, Segedina od Kiškun Halaša, Baje i Sombora. I kada se spoje, dobije se bogatsvo Subotice koje se ogleda u skoro 30 nacija koje ovde žive i to ne jedni pored drugih, već jedni s drugima.
Pogledaj vesti o: Subotica
