Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Feb.2017, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesori: Srpsko-hrvatske odnose teško popraviti
Današnji odnosi Srbije i Hrvatske su pod veliki uticajem ratova 1990-ih godina i mali su izgledi da će se uskoro znatnije popraviti, sve dok se ne napravi okret od prošlosti ka budućnosti, ocenjeno je danas u Beogradu na konferenciji "Hrvatska - naš sus(j)ed".
Profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Ivo Visković izjavio je da prošlost ima značajnog udela u odnosima Srbije i Hrvatske, a da su razlike u tumačenju prošlosti velike.
"U savremenim odnosima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne možemo naći rešenje za prevazilaženje problema ako se budemo odnosili prvenstveno prema prošlosti. Ne možemo se složiti u tumačenju prošlosti, ali se možemo složiti ako budemo gledali prema budućnosti", rekao je Visković na skupu koji su organizovali Centar za spoljnu politiku i Fondacija Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung).
Iako ne veruje da će se odnosi Srbije i Hrvatske uskoro znatno popraviti, Visković smatra da treba krenuti "politkom malih koraka", a da krupna pitanja treba ostaviti za kasnije.
Visković smatra da se dugo vodi politika odlaganja rešavanja otvorenih pitanja iz ratova 1990-ih godina i ne misli da će se ta pitanja uskoro rešiti, jer nema dovoljno ljudi u vrhu političkih i društvenih elita koji su voljni da na tome aktivno rade.
"Oni koji su racionalniji povlače se, a priliku koriste oni koji svaki trenutak nastoje da iskoriste da plasiraju novu ciničnu opasku na račun druge strane. Takvom politikom, koja je kratkoročna i kratkovida, ne može se ostvariti nikakav napredak u odnosima", ocenio je Visković.
Prema njegovom mišljenju, Hrvatska je napravila veliku grešku uvlačenjem bilateralnih pitanja u proces evropskih integracija, jer će to "stvoriti dublje nepoverenje o pokušajima Hrvatske da, bilo sama ili kao nečiji eksponent, onemogući ulazak Srbije u EU".
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović ocenio je da je proces evropskih integracija Srbije, ali i Hrvatske, bio "generator problema, a ne instrument njegovog rešavanja", a da Hrvatska koristi sve mehanizme na raspolaganju da postigne nacionalne interese.
Jović je rekao da je rat postao centralno pitanje nacionalnog identiteta Hrvatske, da se u toj zemlji ne dozvoljava da se rat zaboravi i da se od njega odmakne, a da odnos prema braniteljima nije odnos prema vojnicima, nego prema onima koji su stvorili državu.
"Srbi su u okviru tog narativa agresori i okupatori. Sve dok taj narativ o ratu bude centralno pitanje hrvatskog identiteta, hrvatsko-srpski odnosi neće biti dobri, jer nikada nećemo moći da se usaglasimo o tom pitanju", rekao je Jović.
Potreban je "odmak od rata", odmaći se od te teme a ne stalno je ponavljati, rekao je Jović i ocenio da je to možda moguće u novoj generaciji.
"U našim zemljama politički lideri su sinovi i kćeri Franje Tuđmana, Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja. Dok je tako, ja ne vidim mogućnost za ozbiljni iskorak. Politički sinovi Tuđmana, Miloševića i Šešelja ne mogu, bojim se, učiniti fundamentalni korak napred", ocenio je Jović.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović izjavila je da su sva današnja pogoršanja odnosa Srbije i Hrvatske izbijala oko tumačenja događaja iz bliže ili dalje prošlosti.
"Svako obeležavanje 'Oluje', Blajburga, godišnjice Vukovara, pokušaji rehabilitacije Draže Mihajlovića i Milana Nedića pokretalo je pitanje međusobnih odnosa", rekla je Stojanović.
Podsetivši da su udžbenici istorije promenjeni u Hrvatskoj 1992, Srbiji 1993. i BiH 1994. godine, Stojanović je rekla da je istorija harmonije zamenjena istorijom konlikta.
"U sva tri slučaja promenjena su ukupna tumačenja istorije da bi se rat koji je u bio u toku uklopio u istorijski kontekst", rekla je Stojanović.
Iako ima pozitivnih promena kada su u pitanju udžbenici istorije, Stojanovic je ocenila da u njima ni danas nema nikakve distance, novog razumevanja uzroka i povoda rata ni sopstvene uloge i odgovornosti, i "ako bi se držali udžbenika Srbi i Hrvati bi sutra mogli da nastave taj rat".
Docent na Filozofskom fakultetu u Zagrebu Hrvoje Klasić ocenio je da je odnos Srbije i Hrvatske mnogo lošiji nego odnos Srba i Hrvata i da su današnji odnosi pod velikim uticajem događaja 1990-ih godina.
"U Hrvatskoj se kroz prizmu 90-ih počeo objašnjavati ceo 20. vek", rekao je Klasić i dodao da kada se danas u Hrvatskoj pomene velikosrpska ideja, mala manjina zna za Iliju Garšanina ili Nikolu Pašića, nego je ta ideja Slobodan Milošević.
Klasić je rekao da su od 1918. godine u istoriji Srbije i Hrvatske najduži periodi bili periodi suživota, pa čak bratstva i jedinstva, ali su periodi rata, genocida, zločina i etničkog čišćenja bili "kraći i puno krvaviji" i danas se koriste kao primer srpsko-hrvatskih odnosa.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
