Izvor: Politika, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Plavi" na tronu
SCG – Turska 64:58 (20:16, 13:12, 12:17, 19:13). – Do pobedničkog postolja na krkačama kao seniori u Istanbulu 2001.
Naša mlada košarkaška reprezentacija je evropski prvak. U finalu je savladala domaćina Tursku sa 64:58 (20:16, 13:12, 12:17, 19:13). Turci su se revanširali "plavima" samo po ambijentu. Temperamentna publika je ispunila dvoranu u Izmiru do poslednjeg mesta.
Želela je da da podršku svom nadarenom podmlatku od kojeg očekuje da se rascveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Svetskom prvenstvu kroz četiri godine čiji je Turska organizator. Sličan prizor je viđen prošlog leta u "Pioniru" kada je na krilima 7.000 duša naša juniorska reprezentacija zasela na evropski tron. U finalu je savladala Tursku pa se s pravom očekuje da će rivalitet dve selekcije da se rasplamsa kada igrači, koji su tek zakoračili u punoletstvo, stasaju za velika dela.
Još jednom "Hej Sloveni"
U dvorani u Izmiru "Hej, Sloveni" se čulo možda poslednji put iz grla naših košarkaša. Moramo da se pomirimo s tim da seniorska ekipa, iako dvostruki uzastopni prvak sveta, nije među favoritima za zlato na prvenstvu u Japanu na kojem i košarkaška Srbija i Crna Gora odlazi u istoriju, a s njom i himna koja je bila simbol tolikih naših radosti.
Kao da im je u nabujaloj radosti na pamet palo da su verovatno poslednja generacija koja stoji postojano, mladi reprezentativci, igrači rođeni 1986. i 1987, pevali su je iz sveg glasa i svi od reda, i oni iz srpskih klubova, i oni iz crnogorskih. Najgrlatiji je možda bio selektor Miroslav Nikolić koji se u istoj situaciji našao dva puta, kao pomoćnik Želimira Obradovića na Evropskom prvenstvu u Španiji 1997. i na Svetskom šampionatu u Atini 1998.
Od sinoć iskreni poklonici ovog sporta ni za živu glavu neće da vam kažu da je košarka kod nas utučena. Debakli najboljeg tima na Olimpijskim igrama u Atini pre dve godine i na Evropskom prvenstvu kod kuće prošlog leta su ostavili ožiljak, ali iz Turske, danas oko 13 časova, stiže melem.
Mladi su vratili veru u našu košarku, ubedivši nas sa svih osam pobeda u Izmiru da je ona posrnula samo na kratko i da u mlađim kategorijama i dalje postoji vrelo s kojeg može da se napaja za mnoga leta. Uzrast koji je osvojio zlato je prvi do seniorskog tima, a selektor Dragan Šakota je obećao da će mu neprestano biti na oku.
Možda je sada pukovnički reći da je mirisalo na najsjajnije odličje, ali je ova reprezentacija imala kroj za najveći domet. Njenu "stariju" polovinu čine igrači koji su prošle godine osvojili bronzu u Čehovu posle samo nekoliko dana pravih priprema. U "mlađem" ešelonu su juniorski prvaci iz Beograda koji u ovom uzrastu mogu da igraju i dogodine. To je generacija u koju se polažu najveće nade s obzirom na to da je neprikosnovena bila i na kadetskom šampionatu Evrope pre tri leta u Španiji. Za budućnost ne treba da brinemo, a ni za odbranu trona iduće godine.
Hladnokrvni igrači
Naši su ostali hladnokrvni u grotlu dvorane u Izmiru. Neodoljivo su podsetili na trofejnu generaciju koja je 1995. i 1998. do očaja dovodila 20.000 Grka, uostalom i deset hiljada Turaka u hali "Abdi Ipekči" u Istanbulu 2001.
Paklena atmosfera je vezala i ruke i noge domaćim ljubimcima. Delovali su kao sapeti pa su ih "plavi" od početka uzeli pod svoje. Stameni centar Peković je s prvim minutima istakao kandidaturu za najbolju petorku prvenstva. Organizatori su se ogrećili o neke nađe druge igrače, ali o njega, jednostavno, nisu mogli. U tu postavu su posle finala uvršteni Turci Akjol i Iljašova, Slovenac Preldžić i Italijan Vitali.
Dok su se domaći igrači borili sa sobom, "plavi" su smislenom igrom uvećavali prednost. Dragičević je u najvažnijoj utakmici opravdao poverenje selektora koji ga je poveo u Tursku, iako je krilni centar bio pod znakom pitanja zbog povrede.
S dve "trojke" Turci su ućutkani, a njihovi igrači još jednom sasečeni i to taman kada se možda i nazirao oporavak. SCG je povela s 26:18. Zaliha je u drugoj četvrtini uvećana na 33:23.
Domaćin je kadtad morao da se dozove pameti, jer se ekipa s pojedincima u koje se kune i selektor seniorskog tima Bogdan Tanjević nikada ne sme potceniti. "Plavi" su sebi priuštili taj luksuz, a protivnik se približavao mic po mic. Naruku mu je išla i tehnička greška našem selektoru Nikoliću koji je burno reagovao na prekršaj koji je iz čista mira dosuđen Pauniću. Inače, glavni sudija je bio Italijan Lamonika, delilac pravde u finalima na dva poslednja Evropska prvenstva za seniore, u Švedskoj 2003. i u "Beogradskoj areni" prošle godine.
Publika je postajala sve bučnija, a Turcima je samopouzdanje poraslo kada su nanizali sedam poena bez ijednog primljenog i poveli sa 43:40 u 27. minutu, prvi put posle uvodnih 3:2. U poslednju četvrtinu se ušlo s 45:45.
Naše poslednje evropsko zlato
Snaga našeg tima, njegova čelična volja ojačana inatom, ali i umeće zbog kojeg je ova generacija velika nada naše košarke došli su do izražaja kada je bilo najpotrebnije. Ruke su morale da budu gurnute u vatru. Kriza je prebrođena, a kada su Turci uvideli da im tlo izmiče pod nogama počeli su da srljaju, besomučno pokušavajuči da trojkama spasu što se spasti da. Posezanje za oružjem koje nije bilo ubojito samo je olakšalo posao našima.
Tepićeva odvažnost 51 sekund pre kraja bila je najava da će na bronzu iz Čehova da bude stavljena pozlata (61:56). Domaćin se batrgao još koliko je mogao. Tačku na pobedu je stavio Peković zakucavanjem. Naši su pohrlili jedni drugima u zagrljaj, a najbolji igrač Turske Akjol je briznuo u plač.
Do pobedničkog postolja naši su došli jedni drugima na krkačama. Baš onako kako su seniori učinili pre uručivanja zlatnih medalja na Evropskom prvenstvu u Istanbulu 2001. Bilo je to naše poslednje evropsko zlato. Ne kaže narod za džabe da na mladima svet ostaje...
SRBIJA I CRNA GORA: Dragićević 18 (tri "trojke"), Tepić 13 (1), Bakić 6, Veličković, Labović, Mijatović, Jereminov, Rakić 2, Peković 18, Paunić 2, Maraš 5. Selektor: Nikolić.
TURSKA: Akis, Erden 5, Altintig, Akjol 13 (2), Iljašova 21 (3), Kavaklioglu, Cetin 2, Bajav, Ašik, Nalga 4, Savas 5 (1), Demirel 8 (1). Selektor: Izić.
--------------------------------------------------------------------------
Oni su osvojili zlato
Igrač
mesto u timu
visina
datum rođenja
mesto rođenja
Tadija Dragićević
kr. centar
203
28.01.1986.
Čačak
Milenko Tepić
bek
200
27.02.1987.
Novi Sad
Boris Bakić
plej
193
23.05.1986.
Podgorica
Novica Veličković
kr. centar
205
05.10.1986.
Beograd
Dragan Labović
kr.centar
207
20.04.1987.
Prokuplje
Nenad Mijatović
plej
194
22.01.1987.
Split
Branko Jereminov
plej
187
01.02.1987.
Pančevo
Miljan Rakić
plej
193
14.05.1986.
Novi Sad
Nikola Peković
centar
208
03.01.1986.
Bijelo Polje
Ivan Paunić
bek
193
27.01.1987.
Beograd
Nikola Dragović
krilo
203
20.12.1987.
Podgorica
Ivan Maraš
kr. centar
206
20.04.1986.
Podgorica
Selektor: Miroslav Nikolić
G. A.
[objavljeno: 24.07.2006.]
