Izvor: Blic, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mutine zlatne lutkice
Mutine zlatne lutkice
Srbija i Crna Gora je država koja živi samo na mapi košarkaške Evrope, i nigde više. Zato nas i ne čudi uspeh momaka Miroslava Mute Nikolića koji su, bez poraza, trijumfovali na prvenstvu Starog kontinenta za igrače do 20 godina. Plavi su redom rušili Letoniju, Belorusiji, Hrvatsku Litvaniju, Francusku, Sloveniju, Italiju i na kraju domaćina Tursku (64:58) za poslednje zlato nepostojeće zemlje.
- Hvala mojim lutkicama, kako volim da ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zovem. Hvala što su me izdržali i što su mi podarili najveću radost u životu. Borili su se za državu, zastavu i himnu koje ne postoje. Zamolio sam ih da ne pričaju da li su iz Srbije ili iz Crne Gore, jer je to nije bitno. Jedino je važno da oni poseduju košarkaški karakter koji će ih odvesti jako daleko, bez obzira na to za koju državu budu igrali. Lutkice su materijal za zlato, zlato koje su zasluženo doneli iz Turske - izjavio je selektor Miroslav Nikolić po dolasku na beogradski aerodrom gde su mlade košarkaše dočekali roditelji, devojke, predstavnici Saveza i novinari. Da li ste verovali u igrače?
- Svom snagom, od prvog do poslednjeg minuta, kao što su i oni verovali u mene. Znam da su pre okupljanja čuli svašta o Muti, da sam trenerski 'tiranin' i slično. Nisam ja takav, verujte mi na reč. Malo smo se zezali, mnogo smo trenirali i, na kraju, zlato je u pravim rukama. Priznajem da sam u početku imao problema da ih uigram, jer su došli iz različitih klubova. Međutim, brzo su se ukapirali. Samo sam tražio da me slušaju i da pevaju himnu. Bio sam kao major Gavrilović kada je branio Beograd.
Selektor fudbalera Ilija Petković je, kroz reči vojvode Mišića, slično govorio svojim igračima?
- Ne znam šta je on govorio fudbalerima, ali njegovi momci nisu pevali himnu. Je li tako? Ovo je budućnost srpske, crnogorske, evropske i svetske košarke. Gledajte ih i budite ponosni - poručio je Nikolić. Pobednički pehar iz aviona je izneo kapiten Milenko Tepić?
- Snaga naše reprezentacije je u 12 podjednako kvalitetnih košarkaša. Svako od nas je odigrao svojih pet minuta i postali smo prvaci Evrope. Najteži trenutak bila je porodična tragedija Miljana Rakića kome je preminuo otac. Miljan je otišao na sahranu, ali se vratio u Izmir da bude sa nama. Italijani su nas namučili u polufinalu, iako mogu da se kladim da smo, u svako doba dana i noći, duplo bolji od njih. Turci su, kao domaćini, bili pod pritiskom i mislim da smo ih lako dobili u finalnom meču - smatra Tepić. Utiske iz Izmira sa nama je podelio i Podgoričanin Nikola Dragović.
- Pobedili smo dve izgubljene utakmice, sa Slovenijom i Italijom. Malo je timova koji bi se izvukli iz takve situacije. Međutim, mi smo igrali najbolje u najtežim trenucima. To su bili produžeci kada smo rasturili Slovence i Italijane. Vidite, u Turskoj smo bili kao jedan. Živeli smo i disali kao jedan, i nije nas zanimalo ko je gde rođen. U nedelju smo slavili u Izmiru, sinoć u Beogradu, a sada ćemo i u Podgorici. Takvi smo mi - rekao je 203 centimetara visoki Dragović.
A. Pijevac
