Izvor: B92, 27.Sep.2018, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džeko o "balkanskoj ekipi", ratu i čuvenoj utakmici: Bili smo mrtvi...
Bosanskohercegovački fudbaler Edin Džeko pričao je za Players' tribune o svojim fudbalskim počecima, nezaobilaznom ratu i odrastanju, klubovima i drugovima.
Džeko je u zrelim godinama vrlo uspešne karijere tokom koje je igrao za Volfsburg, Mančester siti, a sada je u Romi.
Tokom karijere je zaradio mnogo novca, prve profesionalne korake je napravio u Željezničaru, a neka od prvih jačih sećanja mu sežu do početka devedesetih.
"Kada je sve počelo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imao sam pet ili šest godina, znao sam šta se dešavalo, ali kao dete nisam mislio mnogo o tome. Roditelji su mnogo više razmišljali i o sebi i o nama. Kada počnu sirene, kada ih čujemo morali smo da se krijemo. Sećam se kad sam počeo da igram fudbal, da bih stigao na trening išao sam autobusom, pa onda još jednim, na kraju tramvajem i trebalo bi mi oko sat vremena. Iako je radio, otac me je vodio, posle toga bi mi uvek dao nešto da jedem, bananu ili tako nešto. Majka mi je uvek pričala da sam kao savršen sin, dobijem hleba sednem u ćošak, jedem i srećan sam. Tako me je opisivala", priča o svojim počecima Džeko.
On se potom priseća kako je sve izgledalo i posle rata.
"Posle rata je sve bilo uništeno, grada nije bilo. Sada je sve popravljeno i izgleda mnogo bolje. Mislim da ljudi tamo, kada neko dolazi spolja, da će uvek probati da pomognu i da vam učine da se osećate kao kod kuće. Sve u vezi sa Sarajevom je kod mene broj jedan. Tamo su mi porodica i prijatelji i da budem iskren svaki put kada imam slobodne dane, koristim da odem tamo", kaže Džeko.
Realnost možda jeste surova, ali je činjenica da će neko otići iz Bosne da bi igrao u Češkoj. On je to uradio 2005. godine kada je zaigrao za Teplice.
"Za mene je najbolje bilo da odem i uradio sam pravu stvar. Tamo sam mnogo napredovao, imao sam trenera koji me je poznavao i rekao bih da je to verovatno najbitniji deo onoga gde sam sad", kaže Džeko i otkriva koju je ligu najviše voleo kad je bio mali.
"Dok sam odrastao Serija A je bila najbolja i negde sam uvek mislio da bih zaigrao u Italiji. Italijanska liga je 'taktika, taktika, taktika'. Neverovatno je koliko sam naučio za tri godine ovde (u Romi). Igrao sam u Nemačkoj, igrao sam u Engleskoj. U Nemačkoj nikada ne smete da odustanete jer je takav mentalitet. Premijer liga je verovatno najteža jer su svi igrači toliko jaki, brzi i pripremljeni. Ludo je kako se u Italiji misli na svaki detalj i srećan sam što sam došao u Italiju", objašnjava Džeko.
U međuvremenu se desio Mančester siti.
"Čuo sam da me Mančini traži, ali sam prvih šest meseci dao tek nekoliko golova. Osvojili smo kup, ali onda sledeće godine Premijer ligu. Posle 44 godine Siti je bio nešto pravo. Pre utakmice sa QPR svi su mislili da smo već unapred šampioni i da smo pobedili. Niko nije verovao da možemo da izgubimo. Bio sam ma klupi, oni su dali niotkuda dva gola. Bili smo mrtvi, to je sve što sam mislio dok sam gledao sa klupe. Dobili su crveni karton i ipak dali drugi gol. Mančini je bio besan na sve, psovao je. Ubacio me je u igri. Mučili smo se sa pritiskom i mislili da ćemo sve posle odlične sezone izgubiti u jednoj utakmici. Nikada nisam bio izmena, ali kada uđem, hoću da dam gol. Sve je u njima. Ušao sam tada i dao gol za 2:2. Dali su mi nadimak koji ne volim 'Superizmena'. Sve su to dobri momci, Teves je verovatno bio najtiši. Mario (Baloteli) je bio zadužen za ludorije. Savić, Jovetić i Nastasić su bili neka grupa je tu bila neka moja grupa 'balkanskih momaka'", kaže BiH internacionalac.
Istakao je još da će mu prvi dom biti uvek Bosna i Sarajevo, ali da je u Rimu dobio dvoje dece zbog čega se dobro oseća i u Rimu. Čitavu njegovu priču možete pročitati OVDE.
.jpg)
