Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Apr.2024, 06:03
Hronologija FEST-a: 6. FEST 1974 (1. - 9. februar)
Filmovi velikih reditelja i mladih stvaralaca su se utopili u Najbolje filmove sveta. U Domu omladine su pokrenuti Forum mladih, sa filmovima mladih stvaralaca i kinematografija, i Vidici, istovremeno i simpozijum, podeljen u tri oblasti: a) motiv borbe za slobodu na filmu, b) nasilje na filmu, i c) moderni, eksperimentalni i avangardni film. Namenjeni analiziranju aktuelnih tokova svetskog filma, sa ekskluzivnim naslovima u ponoćnom terminu, Vidici su se doimali kao svojevrstan nastavak Konfrontacija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Sada već tradicionalna Filmska parada je održana pre početka FEST-a koji su obeležili: Opsadno stanje, Koste Gavrasa (svečano otvaranje), Ledi peva bluz, Sidnija Fjurija, Strašilo, Džerija Šacberga, Američka noć, Fransoa Trifoa, Mesec od papira, Pitera Bogdanoviča, Psi od slame, Sema Pekinpa, Oslobađanje, Džona Burmena, Šakal, Freda Cinemana, Krici i šaputanja, Ingmara Bergmana, Devojka koju sam voleo, Sidnija Polaka, Treći početak, Petera Bača, Solaris, Andreja Tarovskog, Sutjeska, Stipe Delića.
Reditelji smenili glumce! Amerikanac Sem Pekinpo, Grk Kosta Gavras, Italijan Alberto Latuada, Poljak Kšištof Zanusi i Mađar Peter Bačo, uzrok su ovog bombastičnog novinskog naslova. Pekinpo ili Pekinpa, kako je insistirao da ga zovu jer je poreklom Indijanac, beogradskoj publici se posle projekcije svog filma umesto sa bine, poklonio sa balkona, gde su ga momci iz protokola držali za kaput jer je bio pijan kao čep. Zatim se vratio na mali šank i poručio flašu votke. U hotel su ga drugovi iz obezbeđenja odneli pred zoru. Dok je bio u treznom stanju rekao da je u Beograd došao prilično nepripremljen i nedovoljno informisan čemu će prisustvovati. Ipak prijatno je iznenađen izvrsno komponovanim programom festivala što nije očekivao jer "festivali su obično mondenski skupovi i film je tu samo izgovor, dok je FEST nešto drugo." Dodao je da "ako čujete da na kraju filma neko zviždi, znajte da sam to ja, mrzim svoje filmove!"
Kosta Gavras i njegov glumac, Francuz Žak Veber, su bili trezni i pohvalili su program koji ih je poštedeo unakrsnih putovanja po svetu, jer su svi dobri filmovi na jednom mestu. Glumica Dženifer O’Nil kojoj je Beograd bio prvi festival u karijeri, iskoristila je priliku da gleda filmove i upozna značajne kolege, poput poljske i evropske zvezde Danijela Olbrickog, kritičara i istoričara filma Jeržija Plaževskog i Dajanu Dizni, ćerku Volta Diznija koja je došla da podrži Filmsku paradu.
Umesto Umetničke direkcije formirano je Repertoarsko veće. Dejana Obradovića je na mestu predsednika Izvršnog odbora zamenio Ilija Milutinović, direktor „Avala pro filma“, a šef protokola je postao Dejan Đurković. Na čelu odbora zaduženog za Vidike našao se Vladimir Pogačić, a na tom i programu Forum mladih, neposredno je radio urednik filmskog programa Doma omladine, Radoslav Zelenović. Akreditovani novinari mahom su se žalili na loše uslove rada, nelogičan raspored, česte izmene projekcija i segregaciju na važne i manje važne kolege.
Posle uspeha FESTOVIH ROMANA, slušale su se MELODIJE FESTA na longplej pločama sa originalnom filmskom muzikom u saradnji sa italijanskim izdavačem Džoker. U tiražu od 3000 primeraka koji je odmah rasprodat. Po ugledu na FEST, u Poljskoj su osnovali festival odabranih filmova, koji su nazvali Konfrontacije po nekadašnjem programu Dušana Makavejeva.
Prema jednom novinarskom tumačenju, FEST 74. je počinjao tri puta na prelazu januara u februar. Najpre, Filmskom paradom, zatim, ciklusom Fest na televiziji i konačno, svečanim otvaranjem u Domu sindikata. Privukao je 175.000 gledalaca, prikazavši 105 filmova iz 25 zemalja. Iako piplmetri i rejtinzi nisu postojali, operisalo se sa cifrom od oko 30 miliona gledalaca Festovih filmova na programima TV Beograd i JRT-a.
Kao i prethodnih godina, FEST-u je prisustvovao Alfons Brison, generalni sekretar Međunarodne federacije filmskih festivala. Da li iz dosade ili radoznalosti jedne večeri se našao u tadašnjoj sali Vuka Karadžića (danas Teatar Vuk). Bila je prepuna radnika. Po povratku u Pariz u svom izveštaju o FEST-u pisao je u superlativima o beogradskom fenomenu u poseti festivalu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
