Izvor: S media, 08.Jun.2011, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književno veče ruskog pisca Zahara Prilepina
Rimska dvorana Biblioteke grada Beograda bila je tesna da večeras primi sve čitaoce koji su želeli da prisustvuju druženju sa ruskim književnikom Zaharom Prilepinom.
Povod za prvi zvanični dolazak Prilepina u srpsku prestonicu bio je izlazak iz štampe njegove druge knjige prevedene na srpski "Cipele pune vruće votke" u izdanju "Draslar partnera", koji je za prošlogodišnji beogradski Sajam knjiga lansirao njegov roman "Sanjka".
Pisac je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << prošle godine bio sprečen da prisustvuje promociji romana "Sanjka" što se direktno odrazilo na njegovu recepciju i kod kritike i kod čitalaca, uprkos tome što je došao ovenčan nagradom za najbolji roman preveden na kineski jezik i sa još nekoliko uglednih priznanja.
Ovoga puta, neosporna harizma Prilepina, koju je ispoljio prilikom prvih susreta sa medijima, a naročito njegovo sinoćno gostovanje u medijima imali su takav ođek da će se prvi tiraži oba naslova biti odmah rasprodati.
Prilepin je došao najavljen kao nova ruska litrerarna zvezda i pošto je on tu reputaciju potvrdio svojim nastupom, njemu su širom otvorena vrata na srpskoj književnoj sceni da postane, poput Andreja Makina, novi miljenik one ciljne grupe koju fascirina ruska proza a koja nije mala u našoj sredini.
O dvema prevedenim knjigama govorila je književni kritičar LJiljana Šop, koja je dubinskom analizom pokazala da ih je pomno isčitala i, kako je konstatovao autor, bolje razumela i protumačila nego ruska kritika.
Ne krijući lično zadovoljstvo što joj se pružila prilika da čitajući Prilepinove knjige otkrije novog dobrog pisca, Šopova je konstatiovala da ju je fascinirala "surova nežnost" kojom on piše o savremenoj ruskoj stvarnosti i koju su prepoznali ne samo ruski čitoaci već i oni širom sveta jer su mu dela prevedena na više od 14 jezika i taj broj stalno raste.
Činjenica da je "Sanjka" već pet godina na bestseler listi u Rusiji, da je dobila ruskog "Bukera", da je ovenčana nagradom "Lav Tolostoj" nije impresionirala Šopovu jer su to podaci za marketing, već to što u romanu autor ne reciklira stare teme, ne sledi neke "izme" niti "ne duva sa očekivane strane" već donosi svežu prozu baziranu na zapanjujuće teškom iskustvu, nudeći sliku savremene Rusije koja se sigurno ne može dopasti vlastodršcima.
Ona je prepoznala da, uprkos mladosti (35), pisac promišlja o životu i smrti, traga za sopstevnim glasom koji moćno ođekuje jer angažovano govori o zapaljivoj stvarnosti.
Pisac, veli Šopova "savršeno razume vreme u kome su sve ideje potrošene, ideli su uprljani, ljudi su toliko prevareni da su otupeli, stide se da ispolje emocije iako se one negde duboko kriju".
Uspeh Prilepinove proze ona vidi u tome što svet prepoznaje njegove dileme kao svoje.
Šopova je uporedila Prilepina sa Dostojevskim, ali i njegovim savremenikom Frederikom Begbedeom po smislu da dopre do najdubljih slojeva duša svojih junaka.
Izuzetno komunikativan, Prilepin nije krio koliko ga raduje prepuna sala i započeo je monolog pričom o sebi kada se u srednjoj školi suočio sa raspadom zemlje, sa nemaštinom koja je usledila što je u njemu probudilo želju da deluje i tako se obreo na ulicama Moskve među demonstrantima, da bi se prehranio uključio se u specijalne jedinice koje su se borile u Čečenijii gde je proveo šet godina da bi sada živeo u šumi u okolini Nižnjeg Novgoroda sa ženom, prvom i jedinom, koja mu je rodila troje dece i čevrto je na putu.
Publiku je zabavio i slatko nasmejao detaljnim opisom susreta sa Putinom kome je spremno izneo šta mu se ne sviđa danas u Rusiji i dodao da više ne želi da ga sreće jer zna da to nema svrhe.
Publika je želela da sazna više o njegovim "borbenim " iskustvima, htela je da polemiše zašto nema visoko mišljenje o Putinu, da li strahuje za svoj život i bezbednost porodice...
Na pitanje u čemu je tajna pisanja, Prilepin je odgovorio da roman nije supa pa da imaš gotov recept i da su svi priručnici o pisanju obična glupost a da on želi samo da se ne ponavlja.
(Tanjug)
